Falun Dafa Minghui.org

Od sedamdesetih do pandemije koronavirusa: kako je „stari prijatelj“ KPK oblikovao američku politiku

(Minghui.org)

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država (DOD) saopštilo je 25. novembra 2020. da smenjuje celokupni Odbor za odbrambenu politiku. Među 11 konsultanata uklonjenih iz odbora, najznačajnija ličnost je Henri Kisindžer, kojeg Kineska komunistička partija (KPK) naziva svojim „starim prijateljem“.

Jevrejski izbeglica, Kisindžer je sa svojom porodicom 1938. godine sa 15 godina pobegao iz nacističke Nemačke. 1969. je postao Savetnik za nacionalnu bezbednost, a Državni sekretar je postao 1973., pod predsednikom Ričardom Niksonom.

Umesto da nauči lekciju iz svog ranog iskustva sa totalitarnim nacističkim režimom, Kisindžer je sve vreme prihvatao KPK - potpomažući njen dijalog sa SAD 1970-ih, pomažući KPK da izbegne posledice masakra na Trgu Tjenanmen 1989. godine, olakšavajući ulazak KPK u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) početkom 2001., pa čak i umanjivanjem uloge KPK u pandemiji koronavirusa.

Čak je i Nikson shvatio da je biti u dosluhu s KPK fatalna greška. „Posle povlačenja usled Votergejta, rekao je svom bivšem piscu govora: „Možda smo stvorili Frankenštajna.“ (zamenjujući čudovište njegovim tvorcem)“, navodi se u članku u The Hill, iz oktobra 2020, pod naslovom „Henri Kisindžer decenijama kasni da sagleda agresivnu prirodu Kine.“

„Ali, Kisindžeru se činilo da nikada nije došlo pravo vreme ili prilika da se promovišu promene u Kini“, nastavlja se u članku. „Dok je Nikson, koji više nije bio na položaju, bio sklon da se vrati svom prvobitnom stavu o tome koliko je „Crvena Kina“ opasno po svet, Kisindžer je ostao pri svome, jer politička reforma u Kini nikada nije bila na njegovom geopolitičkom dnevnom redu.“

„Era Kisindžera“

Tokom hladnog rata, od 1949. do 1971. godine, zapadne zemlje su bile na oprezu zbog pretnje od Kine pod kontrolom KPK. Kisindžer je, uprkos protivljenju američkog naroda, u julu 1971 potajno otputovao u Kinu. Potom je omogućio predsedniku Niksonu „probijanje leda“ u Kini 1972. godine, otvorivši vrata zapadnim zemljama, posebno SAD.

U svojim memoarima, Nikson piše o svom rukovanju sa kineskim premijerom Ču Enlajem, nakon što se iskrcao iz Air Force One u Pekingu. „Kad su nam se ruke srele, jedno doba se završilo, a drugo je počelo.“

Kisindžer je posle toga posetio Kinu više od 80 puta, više od 20 puta u privatnom svojstvu. On je jedini strani dostojanstvenik kojeg su primile najviši lideri KPK svih pet generacija.

Nakon masakra na Tjenanmenu, SAD su uvele niz sankcija protiv KPK, osuđujući njena gruba kršenja ljudskih prava. Kisindžer je lobirao u vladi da se ukinu sankcije. Kao prvi zapadni visoki zvaničnik, koji je tajno kontaktirao Peking nakon masakra, umirio je lidere KPK, rekavši da su činili ono što bi lider svake druge zemlje radio kada je suočen sa konfrontacijom sa narodom (koji zahteva demokratiju). Takođe je privatno garantovao KPK da će američke sankcije biti ukinute i da će on pomagati iza kulisa, rekavši im da mu samo daju malo vremena i vetar će promeniti smer.

Koristeći Nacionalni komitet za odnose SAD i Kine, Kisindžer je osnovao veliku lobističku grupu za KPK. Kisindžer i grupa branili su KPK u kršenju trgovinskih sporazuma i kršenju ljudskih prava i pokušali da utiču na američku politiku.

Kisindžer je uspeo da pomogne KPK da izbegne sankcije posle masakra na Tjenanmenu, koje su SAD brzo ukinule. On i drugi takođe su ubedili SAD i međunarodnu zajednicu da prihvate KPK u STO. Ignorišući pitanja ljudskih prava u Kini, pomogli su da se Wall Street poveže sa kineskom robovskom radnom snagom.

Zvanični mediji KPK rekli su: „U svakom ključnom trenutku u kinesko-američkim odnosima može se pronaći lik Kisindžera.“

Kisindžer je 2011 objavio knjigu O Kini. Kineski mediji su je glasno pohvalili i pre objavljivanja kineske verzije. U knjizi, Kisindžer jedva dotiče totalitarnu vladavinu KPK i desetine miliona smrti tokom ere Mao Cetunga. Brani ubijanje studenata i građana 4. juna 1989. godine i potpuno ignoriše postojeća, teška kršenja ljudskih prava. Takođe širi poruku KPK, hvaleći kinesku stabilnost, razvoj i uspon do velike sile.

Tokom poslednjih nekoliko godina promoviše teoriju komunizma o „novom svetskom poretku“, skrivajući činjenicu da u slobodnom svetu postoji fundamentalna, stalna pretnja KPK.

U poslednjih 50 godina Kisindžer je lobirao za KPK i slavio je. Njegova teorija uspostavljanja dobrih američko-kineskih odnosa uticala je na osam američkih predsednika u usvajanju politike smirivanja prema KPK, šaljući u Kinu ogromne količine kapitala i napredne tehnologije sa Zapada, posebno iz SAD. Ovo je poslužilo jačanju KPK i podržalo globalnu hegemoniju KPK. Istovremeno, njegova teorija nanela je ozbiljnu štetu tradicionalnim američkim vrednostima odbrane Republike, zaštite slobode i poštovanja ljudskih prava.

„Kisindžerova era“ je doba u kom su neki američki političari rasprodali američke interese, nahranili KPK i proširili socijalističku agendu širom sveta.

Odstupanje od principa radi novca

2012. godine pomoćnik zamenika direktora kineskog Ministarstva državne bezbednosti dostavio je CIA veliki broj tajnih dokumenata KPK. Razotkrio je da KPK kupuje penzionisane visoke zvaničnike iz mnogih zemalja da bi lobirali za Peking, a Kisindžer je najtipičniji primer.

Kisindžer je javnu funkciju napustio 1977. Radio je kao viši savetnik u nekoliko kompanija, uključujući Chase Bank i RAND Corporation.

1982. godine osnovao je svoju konsultantsku firmu Kissinger Associates, Inc., regrutujući grupu političkih ličnosti iz SAD i Velike Britanije i multinacionalne preduzetnike za direktore. Glavna delatnost kompanije Kissinger Associates je da pomogne kompanijama da razviju kinesko tržište.

Oko 90% njegovih klijenata su američke ili evropske kompanije, uključujući JPMorgan Chase, American Express, Budweiser, AIG, Coca-Cola, GTE Communications, Heinz Foods, Boeing, Daewoo, Merck, Volvo, Fiat, Boeing i Revlon.

1987. godine profit kompanije bio je 5 miliona dolara, a taj iznos se udvostručio 1990-ih. Kisindžerova plata premašila je 8 miliona dolara godišnje. U 2001. godini prihod kompanije premašio je 100 miliona.

Na zidu Kisindžerove kancelarije prikazane su mnoge fotografije lidera iz različitih zemalja, uključujući njegove sopstvene sa pet šefova KPK: Mao Cetungom, Deng Šiaopingom, Đijang Ceminom, Hu Đintaom i Ši Đinpingom.

Kisindžerova intimna veza sa KPK u velikoj je meri koristila i KPK i Kisindžeru. KPK je dozvolila Kisindžeru da nesmetano vodi svoj konsultantski posao u Kini, dok je Kisindžer pomogao KPK da lobira za određene stavke američke politike.

28. juna 2011, Kisindžer je posetio Čongking, u dobu od 88 godina, kada je Bo Šilai bio šef komunističke partije Čongkinga. Kisindžer je otvoreno pohvalio Boa kao legendarnu ličnost u Kini. Privatno je učestvovao u zabavi „crvenih pesama“ (pevajući pesme KPK i slaveći Partiju) i dao je visoke komentare na Boovu kampanju „pevaj crveno (pesme) i udaraj u crno (mafija)“. Mediji iz Čongkinga su o njegovoj poseti napravili izveštaje visokog profila.

Prema insajderima iz KPK, Bo Šilai je zatražio od svojih sledbenika da žrtvuju svoje poslovne interese Kisindžeru, u zamenu za njegovu pohvalu „Čongkinškom modelu“, koji je Bo koristio za politički napredak. Kisindžer je od Čongkinga dobio oko 160 miliona dolara. Bo, bivši guverner provincije Liaoning, bio je jedan od ključnih počinilaca prisilnog uzimanja organa praktikanata Falun Gonga u Kini. 2013. godine proglašen je krivim za korupciju i osuđen je na doživotni zatvor.

Kada je Ši Đinping zauzeo čelno rukovodeće mesto 2013. godine, mnogo je govorio o „kineskom snu“. Kisindžer je ponovio da su kineski san i američki san isto. Ljudi iz Kine i Sjedinjenih Država pitali su: „Koliko KPK plaća Kisindžeru?“

Komitet američkog Senata za naoružanje održao je 2018 saslušanje. Kisindžer, 95, još jednom je istakao „uspon Kine“ kao političku i istorijsku neophodnost.

U aprilu 2020. godine napisao je članak u Wall Street Journal, navodeći da će pandemija koronavirusa zauvek promeniti svetski poredak i pozvao na odbranu principa slobodnog svetskog poretka, odnosno politički i ekonomski integrisanog sveta. Bez bilo kakvog pominjanja lažljive propagande KPK i njene uloge u globalnoj katastrofi pandemije, Kisindžer je zatražio od američkih zvaničnika da ne izgube iz vida hitan zadatak uspostavljanja paralelnog poduhvata za prelazak na post-koronavirusni poredak.

Njegov zahtev američkoj vladi protumačen je kao podrška novom svetskom poretku u kome KPK uživa globalnu dominaciju.

Kada se Trampova administracija agresivno ujedinila sa saveznicima radi suprotstavljanja KPK, Kisindžer je, na uvodnoj sesiji web konferencije „Forum nove ekonomije 2020“, 16. novembra, 2020., pozvao narednu američku administraciju da što pre stupi u dijalog sa vlastima KPK

Počinje nova era

Kisindžer se smatra „glavnim tvorcem“ pro-KPK politike.

Demokratija, sloboda i ljudska prava temelj su Sjedinjenih Država, a takođe i moralni barjak koji SAD nose u svetu. Međutim, Kisindžerova filozofija je živeti za trenutak i „sve za novac“, do te mere da je spreman da se kompromituje ili sarađuje sa totalitarnim režimom i njihovim ekstremnim snagama.

Iako bi ova filozofija mogla pomoći manjoj elitnoj grupi da stekne gomile novca, ona šteti Sjedinjenim Državama i američkom narodu, jer odstupa od nacionalnih interesa i tradicionalnih vrednosti.

Uklanjanje Kisindžera is DOD pokazalo je da Sjedinjene Države neguju svoje osnivačke principe, slobodu i univerzalne vrednosti. Uklanjanje je događaj koji menja igru. Završila se era koju su uspostavili komunistički lideri i Kisindžer. Nova era koja započinje je doba u kom se ljudi vraćaju tradiciji, pravdi i ispravnom verovanju.