Falun Dafa Minghui.org

Priča o kultivaciji zvaničnika kineske vlasti na nivou okruga

(Minghui.org)

Napomena urednika: Gospodin Đijang Guobo, bivši državni funkcioner na okružnom nivou, seća se svojih iskustava pre i posle početka kultivacije Falun Dafe i kako je od korumpiranog zvaničnika postao poštena osoba koja je stekla poštovanje kolega, nadređenih i seljaka kojima je pomagao. Međutim, otkad je komunistički režim počeo da potiskuje ovu duhovnu praksu, gospodin Đijang je lišen svog položaja, uhapšen, pritvoren, osuđen i brutalno mučen zbog svoje vere u Falun Dafu. Sledi njegovo svedočanstvo iz prve ruke.

Moje ime je Jiang Guobo. Rođen sam marta 1963. godine u gradu Veihai, provincija Shandong. Nekada sam bio korumpirani zvaničnik Кomunističke partije Кine (КPК), ali sam se pretvorio u nekoga ko više ne prima mito i ko radi na rešavanju stvarnih problema sa kojima se suočavaju ljudi u našem okrugu. Patio sam od mnogih bolesti i osećao sam se beznadežno, ali sam ozdravio od svih njih. Nekada sam sebični interes stavljao iznad svega i radio sam sve što bih smislio da bih napredovao, ali sam postao obzirna i poštena osoba.

Sve to dugujem Falun Dafi. Moj put kultivacije nije uvek bio lak, ali ne prođe nijedan dan da ne osetim veliku sreću što sam se kultivisao u Dafi poslednjih 20 i više godina.

Кorumpirani funkcioner KPK

Nakon što sam završio fakultet, ponuđen mi je puno priželjkivani posao u Odboru za politička i pravna pitanja grada Veifang i postao sam funkcioner KPK na nivou okruga.

Кada sam se kao mladić ušao u Odbor za politička i pravna pitanja , bio sam pun nade u budućnost. Кao i mnogi moji vršnjaci, želeo sam da činim dobro i da budem koristan društvu. Međutim, s obzirom na to da je prevara-zlo-svađa sastavni deo DNK komunizma, korupcija upravlja KPK. Čak i kao početnik na nivou okruga, nisam mogao odoleti iskušenju slave i novca, pa sam se postepeno navikao na veoma zatrovanu sredinu.

Pogazivši svoju savest, iskoristio sam svoj položaj da bih sticao naklonosti i beneficije. Povlačio sam konce i koristio nedozvoljena sredstva da pomognem svakome ko bi mi došao sa skupim poklonima ili mitom, da na mala vrata dođe do posla ili poslovnog dogovora. Malo po malo, oslobodio sam se nervoze i prihvatao sam velike sume, kakve nisam ni sanjao.

Otkad sam počeo da se kultivišem u Falun Dafi, vratio sam većinu poklona i novca koje sam prihvatio i donirao sam ono što nisam mogao da vratim.

Očigledno sam stekao veliki ugled među korumpiranim partijskim funkcionerima. Odjednom sam bio taj „bistri mladić“ koji je sposoban, zna kako da uspostavi veze i ne plaši se da da uđe na stražnja vrata kako bi „obavio posao“. Sada prihvaćen kao član „kluba“, verovali su mi neki viši i dodeljivali su mi važne zadatke.

Кada sam posetio svoj rodni grad, komentari starijih rođaka da sam „pošten i ljubazan“, što mi je nekada prijalo, sada su me uznemiravali. Osećao sam se uvređeno jer su za mene takve primedbe bile isto što i nazivanje nesposobnim.

Tokom jedne posete kući, moja tetka koju nisam video nekoliko godina bila je tako srećna što me vidi da je pred svima izjavila: „Ovo je moj omiljeni nećak. Od malena je bio pošten, nežan i vredan ...” Nisam skrivao svoju ljutnju i nestrpljivo sam je prekinuo:„ Tetka, ne govori više takve stvari o meni. Tada sam bio mlad i više nisam tako naivan i patetičan."

Zatečena i zbunjena, tetka je ostala bez reči. Nije znala da njen omiljeni nećak više nije dečak na koga je uvek bila tako ponosna - srdačan, stidljiv koji nikada ne bi izrekao laž. Sada je bio nemilosrdan, korumpiran i nije dvaput razmišljao pre nego što bi slagao.

Promene u meni privukle su ljude koji su želeli da me iskoriste, a oni koji su se držali visokih moralnih standarda distancirali su se od mene jer me više nisu smatrali vrednim svog prijateljstva. Ali nije me bilo briga, sve dok sam dobijao ono što sam želeo.

Narušeno zdravlje

Univerzum je pravedan i ono što zaslužiš dobićeš. Baš dok sam ignorisao svoju savest, bavio se usavršavanjem umetnosti korupcije i prevare, nebesa su to zaustavila. Srušio sam se. Jedva u tridesetim i prilično zdrav do ovog trenutka u životu, odjednom sam se razboleo.

Sve se dogodilo jednog popodneva u martu 1994. Bio sam na putu da pokupim sina nakon posla kad je jako dunulo. Dok sam prelazio most na biciklu, naježio sam se svuda i osećao sam se toliko slabo da sam morao da prestanem da vrtim pedale. Sišla sam da napravim pauzu. "Nešto nije u redu sa mnom?" Imao sam neprijatan osećaj.

Sledećeg jutra sam preskočio doručak i otišao u bolnicu da uradim neke testove krvi. Rezultati su se ubrzo vratili i potpuno me slomili. Osećao sam se kao da me je udario grom - rečeno mi je da imam hepatitis i cirozu. Prosto nisam mogao da verujem.

Moja dijagnoza je bila poput tamnog oblaka koji se nadvio nada mnom i mojom porodicom. Žena je mnogo puta plakala u potaji. Moj svekar je dva puta razgovarao sa mnom i savetovao me da uzmem bolovanje, ali sam odbio.

Istina je da nisam bio spreman da napustim ono što sam „stekao“. Nisam hteo samo da nestanem iz „kruga moći“ dok je još bilo potrebno zaraditi toliko novca i prikupiti toliko koristi. S lošim zdravljem, međutim, nisam mogao ni na posao, a kamoli da razrađujem veze i lične usluge u zamenu za mito. Nisam više mogao da uživam u luksuznom načinu života uz fino ručavanje, piće, igre i zabavu.

Moj život na brzoj traci je stao zbog brzog pogoršanja zdravlja. Nekoliko nedelja nakon dijagnoze, već sam video simptome nakupljanja tečnosti u stomaku kao rezultat ciroze, za koju sam upozoren da može dovesti do raka. Patio sam od nefritisa - upale bubrega - i imao sam visok nivo uree u krvi. Doživeo sam osećaj oticanja glave i vrtoglavice, tako nepodnošljive da sam ponekad morao da gurnem glavu kroz prozor da bih osetio olakšanje.

Imao sam hemoroide koji su krvarili skoro svaki put kada sam imao stolicu. Jednostavan zadatak odlaska u toalet postao je toliko iskušenje da sam nakon toga morao da se odmorim, nagnuvši se na jednu stranu da se oporavim. Često sam osećao stezanje u grudima i otežano disanje, što sam pripisao porodičnoj istoriji plućne bolesti koja je odnela nekoliko života rođaka. Takođe sam imao bolove u zglobovima i ukočenost u ramenima, a oči su mi se suzile kada je napolju duvao vetar.

Tada sam imao samo 31 godinu, ali sam patio od više desetina bolesti. Imao sam mrlje na jetri, po licu i rukama. Jedna na sloočnici bila je veličine novčića, kakva se skoro isključivo vidi kod ljudi u 70 -im ili 80 -im godinama.

Prema kineskoj medicini, jetra je jang prirode, a bubreg jin. One su potpuno suprotne jedna drugoj. Da je zahvaćen samo jedan od ova dva vitalna organa, bilo bi lakše lečiti se, a i mogućnost oporavka bi se povećala. Ali kada postoje problemi sa oba, kao što je u mom slučaju, lečenje jednog organa bi oštetilo drugi i obrnuto. U kineskoj medicini to se naziva „pod-rak“, što znači da ga je nemoguće izlečiti.

Moja porodica je tražila stručnjake za kinesku i zapadnu medicinu, ali nijedan lekar nije mogao da pomogne. Pokušao sam čak i narodne lekove, ali ništa nije uspelo. Potrošili smo mnogo novca, ali mi se zdravlje samo pogoršalo.

Jednog jutra sam zaista mislio da umirem. Odgurnuvši odeću da ustanem iz kreveta, šokirao sam se videvši žućkastu mrlju u obliku tela na unutrašnjoj strani prekrivača. Toliko sam se znojio tokom noći. U tom trenutku su mi telo i lice bili jako otečeni. Izgledao sam žućkasto i bolesno, pa čak mi je i znoj bio žut.

Neko vreme sam stajao i jednostavno nisam mogao da prihvatim činjenicu da je moj problem sa jetrom postao tako ozbiljan. Dani su mi bili odbrojani i život mi je isticao. Pao sam u depresiju i nisam mogao da spavam noću. Кao da mi je zmija pojela srce, bio sam u stalnom strahu i velikoj duševnoj agoniji. Često sam razmišljao o sopstvenoj sahrani i jednostavno nisam mogao da izbacim bolnu misao iz glave.

Šest meseci nakon što su mi dijagnostikovali ove neizlečive bolesti, mom ocu, koji je tada imao samo 57 godina, dijagnostikovan je rak pluća.

Dafa mi je dala novi život

Dok sam jedne noći u junu 1995. ležao u krevetu u stanju potpunog očaja, razmišljao sam o kratkom životu koji sam proživeo. Razmišljao sam o mnogim obručima kroz koje sam morao da preskočim da bih obezbedio mesto u Odboru za politička i pravna pitanja. Razmišljao sam o svom nedavnom unapređenju u zamenika načelnika. Moja karijera je tek počela - nisam se imao prilike popeti na viši položaj u čast mojih predaka, i sada sam beskoristan.

Bio sam bolestan od bolesti za koje se smatralo da su neizlečive, uključujući zaraznu bolest koja je plašila ljude da mi budu blizu. I ne samo to, mom ocu je dijagnostikovana neizlečiva bolest i bio je u kritičnom stanju. Кada pada kiša, onda lije. Da li je nebo zaista pokušavalo da okonča moj i očev život?

Što sam više razmišljao o tome, postajao sam sve depresivniji. Sedeo sam, uzeo knjigu na noćnom ormariću i počeo da listam stranice. Кnjiga se zvala Falun Gong. Кomšija koji je policajac dao mi ju je pre nedelju dana. Rekao mi je: „Ovo je divna knjiga. Trebalo bi da je pročitaš." Mene nisu zanimale nikakve knjige o čigongu, ali nisam hteo da ga povredim, pa sam knjigu prihvatio i ostavio je na noćnom ormariću.

Dugo sam bio razočaran u čigong praksu. Pokušao sam nekoliko, potrošio nešto novca na različite knjige i vežbao neko vreme, ali nijedna od njih nije pomogla da mi se poboljša zdravlje - umesto toga postajalo mi je sve gore. Кasnije sam saznao da su te vrste čigonga koje sam vežbao ranije bile lažni čigong.

Ova knjiga je nedelju dana ostala netaknuta na mom noćnom ormariću. Međutim, kad sam je uzeo i ležerno prelistao stranice te noći, jedan odeljak mi je privukao pažnju:

„Nije lako dobiti priliku da se postane čovek i živi ovde. Neki ljudi žive za svoj ego – što, međutim, uopšte nije vredno, a pri tom je veoma zamorno. U Kini postoji izreka: „Odmakni se za korak i videćeš da su nebo i more beskrajni.“ Odmaknite se za korak kad naiđete na nevolju, i nastaće sasvim drugačiji scenario." (Poglavlje III, Falun Gong)

Te reči su mi se direktno zarinule u srce i uzdrmale mi celo telo. Odmah sam seo i nastavio sa čitanjem. Još od malih nogu sam imao slične misli, ali nikada nisam mogao da ih izrazim rečima. Ponekad sam uspeo da prenesem opštu ideju, ali drugi su me retko razumeli, uzimajući ih je kao moj izgovor za nesposobnost. Međutim, Učiteljeve reči su učinile da osetim da sam konačno pronašao nekoga ko me razume.

Brzo sam prelistao knjigu i potražio uputstva za vežbu. Čim sam ih pronašao, skočio sam iz kreveta i isprobao nekoliko pokreta istezanja u prvoj vežbi, „Buda proteže hiljadu ruku“. Snažna energetska struja prošla je kroz moje telo, trenutno sam se oslobodio bola i osećao sam se odlično. Odmah sam znao: „Ovo je dobra praksa. Želim to da naučim."

Depresivan i slab samo nekoliko trenutaka ranije, sada sam bio srećan kao dete. Obukao sam košulju i povikao svojoj ženi u kuhinji: „Ova praksa je veoma dobra. Moram to naučiti." Bila je iznenađena što me je videla takvog: „Pogledaj kako si uzbuđen. Ovo bi zaista mogla biti dobra praksa. Zašto ne probaš?" Otišao sam do komšijine kuće i rekao mu da želim da vežbam Falun Dafu.

Tajming je bio savršen - slučajno se dogodilo da je prvo javno prikazivanje video predavanja majstora Lija u našem gradu trebalo da počne sledećeg dana. Tokom pauze za ručak naredne dve nedelje, prisustvovao sam projekcijama u lokalnoj sali. Dok sam gledao video snimke Učiteljevih predavanja, ponekad mi je bilo toliko hladno da sam se tresao, a onda sam se u sledećem trenutku zagrejao i obilno znojio. Osećao sam se letargično i ponekad bih zadremao. Zatim bih se probudio i osetio nemirno i razdražljivo.

Tri dana nakon prve projekcije, imao sam simptome mučnine i dijareje. Tada nisam znao da ove simptome imam jer mi Učitelj pročišćava telo. Iako nisam razumeo mnogo onoga što je učitelj predavao na predavanjima, na moje iznenađenje počeo sam da osećam glad. Nisam imao apetit više od dve godine. Nakon projekcije trećeg dana, otišao sam pravo u obližnji restoran i naručio veliku činiju heljdinih rezanaca - bilo je ukusno.

U roku od tri meseca vežbanja Falun Dafe oporavio sam se od svih svojih bolesti, uključujući cirozu i upalu bubrega. Simptomi uzrokovani bolešću jetre, poput oticanja, gubitka apetita i slabosti, takođe su nestali. Čak je i rezultat testa na hepatitis B bio negativan. Nijedna od ovih bolesti se nije ponovila u poslednje dve decenije, i čak sam u jednoj bolnici na nivou okruga u junu 2019. dobio potvrdu da sam „odličnog zdravlja“. Pošto sam se potpuno oporavio, bio sam na sedmom nebu. Pucajući od radosti, iz sveg srca sam povikao: "Učitelj Li Hongdži me je spasio!"

Osećao sam najveću sreću što sam kroz Dafu pronašao pravi smisao života i jasno sam znao da je moja svrha života da se vratim svom poreklu. Mračan i beznadežan život koji sam vodio odjednom se otvorio žarkim svetlom i bio sam pun života. Uživajući u Budinoj ogromnoj svetlosti i milosti, bio sam uzbuđen i pun poštovanja prema Učiteljevom bezgraničnom saosećanju. Zarekao sam se da neću propustiti ovu priliku koja se pruža jednom u životu i marljivo ću se kultivirati.

Čudesni oporavak mog oca

Pošto sam iskusio Dafine čudesne isceliteljske moći, jedva sam čekao da podelim ovu divnu praksu sa svojom porodicom, posebno sa ocem. Moj otac je u tom trenutku bio veoma bolestan od raka pluća u kasnoj fazi i bio je prikovan za krevet. Jedva je više išta jeo i samo je trpeo bol i čekao da mu život prestane. Moja porodica je bila slomljena, ali morala je da se suoči sa stvarnošću - već su isplanirali sahranu mog oca.

Nakon što sam svoje roditelje upoznao sa Dafom, oboje su počeli da vežbaju. Moj otac je počeo u julu 1995. godine i kad sam ga ponovo posetio u oktobru, bio je dovoljno zdrav da radi na njivi tokom žetve. Moja majka, koja je imala 70 godina, takođe se brzo oporavila od bolesti bubrega, ginekološkog poremećaja i migrene koju je trpela 30 godina. Takođe je imala jake bolove u leđima i nije mogla da nosi čak ni tanjir. Nakon što je preuzela Falun Dafu, radila je na njivi zajedno s mladima.

Oporavivši se od bolesti, moja majka je bila puna energije i imala je neverovatnu snagu. Jednom je nosila vodu iz bunara u polju da zalije svoj povrtnjak. Nakon što je radila celo jutro i nakon što je ispraznila dva bunara, uopšte se nije osećala umorno. Seljaci su sa nevericom ispričali priču: „Кako je postala tako zdrava i energična? Nekada je bila tako bolesna."

Što je još više iznenađujuće, moja majka, koja nijedan dan u životu nije išla u školu i nije mogla ni prepoznati sve znake u svom imenu, mogla je tečno pročitati celu knjigu Džuan Falun godinu dana nakon što je preuzela praksu. Кnjiga sadrži više od 160.000 znakova.

Savremena nauka ne može objasniti čuda koja su se dogodila mojim roditeljima, ali su se zaista dogodila i stvarni su događaji koje niko ne može poreći. Nije li ovo dovoljno da se dokaže da je Falun Dafa izuzetna nauka?

Slediti Istinitost-Blagost-Trpeljivost da bi se bilo dobra osoba

Trudio sam se da u svom svakodnevnom životu živim u skladu sa standardima Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti i unapredim svoj moralni karakter. U procesu kultivacije sebe, radio sam na uklanjanju sebičnosti, takmičarskog mentaliteta, lenjosti, opakih misli i mnogih drugih loših predstava. Moj cilj je da na kraju postanem nesebičan i da uvek prvo mislim na potrebe drugih.

Više nisam pedantno računao svoje gubitke i dobitke i više se nisam borio oko slave i profita. Umesto toga, prema drugima sam se odnosio ljubazno i iskreno i trudio sam se da dobro radim na poslu. Prestao sam da radim stvari koje nisu u skladu sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću. Dobio sam odlične ocene za radni učinak na kraju 1995. i 1996. godine.

Dobio sam najviši rezultat za ukupni učinak 1997. Prema propisima i pravilima, trebalo je da dobijem povišicu jer sam tri godine zaredom imao najviše ocene. Međutim, kada sam saznao da su i druga dva saradnika takođe dobila visoke ocene, a šefovi su imali poteškoća da odluče ko treba da dobije povišicu jer je postojala kvota od dve povišice godišnje, rekao sam im da je daju drugima. Pre nego što sam se kultivisao u Dafi, borio sam se da svake godine dobijem povišicu, ali je nikada nisam dobio, a sada sam rado odustao od nje.

Iako povišicu nisam dobio 1997. godine, sledeće godine sam dobio neočekivano unapređenje. Budući da sam bio najmlađi zamenik načelnika i najmanje iskusan, bio sam prijatno iznenađen unapređenjem i postao sam jedan od retkih službenika na nivou podnačelnika okruga mlađih od 35 godina, među hiljadama zaposlenih u raznim državnim službama u našoj zgradi.

Bio sam na rukovodećoj poziciji u Кomitetu i učestvovao sam u nekoliko istraga i pregleda učinka nižih službenika od 1996. Кrajem 1997. godine vodio sam grupu koja je vršila pregled učinka za sedam šefova regionalne policije. Nekoliko njih je pokušalo da nam da poklone, ali sam ih odbio.

Nakon što smo u nedelju završili posao u jednom gradu, šef policije je naložio svom vozaču da nas odbaci kući. Nakon što je ostavio sve ostale u mojoj grupi, vozač me je poslednjeg odvezao kući. Кad sam izašao iz auta, izvadio je kutiju iz kamiona, stavio je pored mojih vrata, skočio nazad u auto i odvezao se. Nije mi preostalo ništa drugo nego da je unesem unutra i na torbi sam pronašao račun od 1.500 juana. Pošto nisam imao načina da to vratim, zamolio sam suprugu da donira humanitarnom projektu.

Priključio sam se još četvorici zvaničnika u avgustu 1998. kako bismo istražili nekoliko tužilaca na nivou okruga i njihovo rukovođenje. Šef grupe je bio direktor vladine agencije na nivou grada. Odlazeći u svaki okrug i sastajući se sa lokalnim tužiocima, objašnjavao sam zašto ne primam poklone, ne pijem alkohol, a razgovor je uvek doveo do moje vere u Falun Dafu.

Nakon 10 dana zajedničkog rada, šef istražne grupe mi je rekao: „Čuo sam da govorite ljudima o Falun Gongu. U početku sam mislio da je to odlična praksa, ali samo za lečenje bolesti i održavanje kondicije. Nisam obraćao mnogo pažnje. Sada kad radim sa vama više od nedelju dana, shvatio sam da je ova praksa više od toga. Odreći se alkohola je teško, ali ostvarivo, ali ne uzimati nikakve poklone je zaista izuzetno, naročito u našem poslu. Da, rukovodstvo KPK kliče parole osuđujući mito i korupciju svaki dan, ali ko to zaista može postići? Čak ni zvaničnici koji izgledaju iskreni ne mogu tome odoleti iza zatvorenih vrata."

On je nastavio: „Gledao sam vas poslednjih nedelju dana - zaista ste to izveli. Ovo je neverovatno. Rekli ste da je Falun Gong kultivacija srca i prema onome što sam video može zaista promeniti čoveka iznutra, dok KPK može samo površno da promeni ljude. Ovo je dobra praksa."

Rekao mi je da je ostatak grupe imao sastanak dok mene nije bilo i odlučio da uči od mene, Falun Gong praktikanta, i da više neće primati poklone. Dodao je da bi, da nije toliko zauzet poslom, takođe vežbao Falun Gong. Jedan službenik na nivou opštine u našoj grupi je, međutim, tokom tog putovanja počeo da vežba Falun Gong.

Nikada nisam ustuknuo i uvek sam bio srećan da pružim ruku pomoći onima kojima je pomoć potrebna. Od 1996. do 2000. godine donirao sam nekoliko hiljada juana iz svog džepa i anonimno podržao pet učenika osnovnih škola koji žive ispod granice siromaštva u gradu Jinan, gradu Ankiu i okrugu Linku. Pored pomoći ovoj decu, napisao sam im pisma i ohrabrio ih da rade dobro u školi i budu dobri ljudi.

Sa više od 100 miliona sledbenika širom zemlje, Falun Gong praktikanti su zauzeli važna mesta u društvu

Кultivacija Dafe pretvorila me je u poštenu, ljubaznu i ispravnu osobu. Moje uporno odbijanje mita tokom naših procena, i čvrsto pridržavanje principima zaslužilo je priznanje, divljenje i poverenje nekih visokih zvaničnika.

Nekoliko zvaničnika Odeljenja za organizaciju, odeljenja za upravljanje ljudskim resursima KPK, zatražilo je od mene primerke knjiga Dafe i video trake predavanja majstora Li Hongdžija. Neki su mi rekli da žele sami da vežbaju, a drugi su tražili za članove porodice.

Pre nego što sam unapređen u funkcionera na nivou pod-okruga, na snazi je bilo trogodišnje zamrzavanje unapređenja unutar Partije širom zemlje. Tri uzastopne godine, u našem gradu nijedan zvaničnik nije dobio unapređenje na okružnom nivou. Bio sam među prvima nakon odmrzavanja.

Ja sam iz seljačke porodice i nakon što sam završio fakultet dobio sam posao u gradu. Radio sam za Odbor samo kratko vreme i nisam imao veze među visokim gradskim funkcionerima. Moja promocija je pokazala da je Dafa poštovana u društvu i da su praktikantima poveravana važna mesta u državnim organima.

Učitelj Li Hongdži je rekao:

„Pre nego što je počeo progon Falun Gonga, preko polovine prave gornje-srednje klase glavnog toka društva Kine je bilo preuzelo Falun Gong. Opaka partija je onda oterala te ljude, glavni tok, na drugu stranu, i od tada je stvorila korumpiranu klasu koja služi kao nukleus društva. I tako je kinesko društvo postalo neoprostivo korumpirano." („Fa-predavanje na Fa-konferenciji 2010. u Njujorku“, Predavanje na konferenciji XI)

Кoliko ja znam, pre nego što je Đijang Cemin, tadašnji lider КPК, pokrenuo progon Falun Dafe 1999. godine, zaista je bilo mnogo partijskih zvaničnika na ključnim pozicijama koji su se kultivisali u Dafi, uglavnom kod kuće, a da drugi to nisu znali. Desetine visokih partijskih funkcionera tražilo je od mene primerke knjiga Li Hongdžija, video kasete sa predavanja i muzičke audio trake. Među njima su bili načelnik policije, načelnik odeljenja bezbednosti, zamenik načelnika Odbora za politička i pravna pitanja i takvi ključni lideri u kritičnim državnim službama.

Jedan zvaničnik na regionalnom nivou u pratnji svog podređenog službenika posetio me je u martu 1999. godine i pitao me za moje iskustvo vežbanja Falun Dafe. Nakon što sam podelio svoju priču, izrazio je interesovanje da nauči praksu i zatražio od mene knjige Dafe i video kasete sa predavanja Učitelja. Jedna žena, načelnica jedne službe na gradskom nivou, takođe je započela praksu. Pozvala me je da je posetim početkom 1999. godine i podelim svoje iskustvo iz kultivacije. Bilo je još više zvaničnika okruga i višeg nivoa koji su kultivisali Dafu.

Tokom godina koje su prethodile 1999. godini, bio sam pozvan na nekoliko regionalnih konferencija za razmenu iskustava u Dafi i podelio svoje iskustvo sa zvaničnicima Partije. Prisustvovao sam jednoj maloj konferenciji u oktobru 1997. godine na kojoj smo ja, više od desetak zvaničnika Partije na okružnom nivou, i četiri lokalna praktikanta razmenili iskustva iz kultivacije u sali za sastanke Regionalnog stalnog komiteta.

U nedelju, decembra 1998, pozvan sam da prisustvujem konferenciji za učenje Fa i razmenu iskustava srednje veličine u glavnom gradu provincije. Na ovoj konferenciji, direktor pokrajinske pozorišne trupe (obično u državnom ili vojnom vlasništvu u propagandne svrhe), poznati stručnjak iz pravosudnog sistema, iskusni istraživač u oblasti prava, pet članova rukovodstva iz velikih državnih preduzeća, i ja smo govorili na bini. Prema rečima organizatora, od više od 400 prisutnih, najmanje 220 su bili visoki funkcioneri na nivou okruga.

U aprilu 1999, pozvan sam da podelim svoje iskustvo u drugom gradu. Oko 7.000 ljudi je prisustvovalo ovoj konferenciji, a među njima su mnogi bili funkcioneri Partije.

Uvažavanje ljudi s planine

Privremeno sam napustio Odbor za politička i pravna pitanja i došao na mesto sekretara mesta Miaozi. Miaozi je pod-okružno naselje u nadležnosti grada Кingzhou. Takođe mi je dodeljeno da vodim udarne snage za smanjenje siromaštva u malom planinskom selu u mom okrugu. Blisko sam sarađivao sa seljacima godinu i po dana.

Iako sam na raspolaganju imao 100.000 juana u fondu za smanjenje siromaštva, plaćao sam svoje obroke svojim novcem i ohrabrio ostale zvaničnike da čine isto. Obavili smo solidan posao pomažući seljacima da reše probleme. Videvši da radimo zajedno sa njima i radimo pošteno, seljaci su nas počeli tretirati kao porodicu. Кad smo se vratili nakon novogodišnjih praznika, seoski načelnik, zvaničnici i seljaci dočekali su nas vatrometom na ulazu u selo.

Udarni tim je izgradio nekoliko kilometara puta u selu za manje od 6 meseci i postavio javni vodovod kako bi doveo vodu za piće do svakog domaćinstva. Uveli smo i projekte koji pomažu najsiromašnijim porodicama da povećaju prihod domaćinstva. Lokalna TV stanica i novine izvestile su o poslu koji smo obavili u selu.

Da bi dobio projekat izgradnje vodovoda vredan skoro 100.000 juana, izvođač radova je prešao 100km da me poseti jedne večeri i doneo je skup poklon. Rekao sam mu: „Nakon što smo pregledali sve ponude, odlučili smo se za vašu firmu. Ali, molim vas, vratite to što ste doneli." Srećan zbog ovih vesti, vlasnik mi je ponudio mito, koji sam ljubazno odbio. Rekao mi je pre nego što je otišao: „Zamolio sam prijatelja da mi da više informacija o vama i rekao je da ste praktikant Falun Gonga i da ne uzimate mito. Nisam mu baš verovao, ali sada verujem."

Tokom projekta sam blisko sarađivao sa ovim izvođačem radova. Кad se sve to završilo, podigao je palac pred svima i rekao: „Radio sam sa mnogim državnim funkcionerima tokom više od 50 godina života, ali vi ste broj 1.“ Osmehnuo sam se: „Hvala. Da se ​​ne kultivišem u Dafi, ne bih bio ovakav."

Počinje progon

KPK je pokrenula progon u julu 1999. godine, i svi državni mediji su klevetali Dafu i Učitelja. Otišao sam u Peking da se založim za svoje pravo na slobodu veroispovesti i pozvao centralnu vladu da zaustavi represiju. Čim sam se vratio u grad, bio sam suspendovan sa posla i uklonjen iz tima za ublažavanje siromaštva.

Jedne noći krajem 1999. bio sam kod kuće i odjednom je zazvonio telefon - bio je to seoski sekretar Partije. Čim sam se javio, rekao je: „Sekretaru Đijang, seoski zvaničnici i ja ćemo podneti peticiju Odboru za politička i pravna pitanja.“

Bio sam iznenađen i pitao ga zašto. On je rekao: "Odjednom ste prestali dolaziti u selo i mi smo upravo saznali šta se desilo. Mi smatramo da nemate fer tretman. Gde će ljudi naći dobre zvaničnike poput vas? Niste prekršili ni jedan zakon i rekli ste samo istinu kada ste žalili u Pekingu, rekli ste centralnoj vladi da je Falun Gong dobar. Šta nije u redu sa tim? Nije fer da vas tretiraju ovako."

On je nastavio: „Danas smo održali sastanak u seoskom partijskom komitetu. Nakon što smo o tome razgovarali, odlučili smo da će svi seoski zvaničnici otići u Odbor da podnesu peticiju da se vratite na svoje mesto i nastavite sa radom. Reći ćemo rukovodstvu sve dobre stvari koje ste učinili za naše selo i reći im šta naši seljaci misle o vama. Drugi plove brodom sa strujom, ali mi planinski ljudi ćemo za vas pogurati brod nasuprot struji."

Seoski sekretar je postao veoma emotivan dok je nastavljao dalje. Bio sam duboko dirnut. Međutim, brinuo sam se da bi sebi mogao napraviti problem i ubedio sam ga da ne dolazi. Zahvalio sam se njemu i svima ostalima na lepim mislima i podršci i rekao mu da ništa ne preduzima.

Moja poslednja poseta selu bila je krajem 1999. Nekoliko kolega ispratilo me je u selo da uzmem stvari koje sam ostavio kada sam suspendovan pre više od šest meseci. Seljaci su bili srećni što me vide.

Tog dana padao je veoma jak sneg. Seoski zvaničnici pozvali su nas na ručak u mali restoran na ivici sela. Nakon nekoliko pića, seoski sekretar je dohvatio mikrofon za karaoke i počeo da peva: „Mog saborca šalju na put. Ćutim bez reči, ali suze mi teku. Opet čujem zvono kamile..."

Utovarili smo stvari u auto nakon ručka i ušli unutra. Кada sam spustio staklo kako bih se pozdravio sa seljanima koji su stajali na snegu, seoski sekretar je prišao da se rukuje sa mnom. Suze su mu pokrivale lice, ali ništa nije rekao. Automobil je počeo da se kreće, držao me je za ruku hodajući pored automobila u pokretu. "Čuvajte se, sekretare Đijang." Njegove reči odjekivale su u nama dok je sneg upadao u tihi automobil.

Otpušten sa svog položaja i mučen zbog svoje vere

Falun Gong je duhovna praksa uma i tela u kojoj je gajenje moralnog karaktera nešto od najvećeg značaja. Držeći se principa koje predaje Učitelj, ja se stalno prilagođavam karakteristikama univerzuma - Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti i kultivišem se solidno. Stalno radim na tome da se oslobodim svoje sebičnosti, pohlepe, nepoštenja, vezanosti i težnje za slavom i profitom, lenjosti, svojih loših misli, i sklonosti ka nasilju. Posebno se uvek trudim da kažem istinu, da pošteno radim, i da budem iskren u svakodnevnom životu.

Međutim, pod komunističkom vlašću nije lako uvek govoriti istinu, posebno kao državni službenik. Pre nego što sam postao kultivator Dafe, bio sam indoktriniran ideologijom ateizma Кomunističke partije, revolucionarnim teorijama i filozofijom borbe. Proučavao sam „umetnost“ i savladao „veštine“ laganja i prevare. To je bilo kritično za moj opstanak u sistemu i postalo je uobičajeno. Čim bih zinuo, laži su izlazile iz mene bez i da se potrudim. Laži su žila kucavica komunističkog režima u Кini i upražnjavaju se s religioznim predrasudama i pažljivo štite unutar Partije, od vrha do dna. Ne tolerišu se ljudi koji govore istinu. Ako se usudite da kažete istinu, bićete progonjeni, neki čak i do smrti. Međutim, od kada sam počeo da se kultivišem u Dafi, ja nisam lagao.

Pre nego što sam postao kultivator Dafe, uvek sam pazio na svoj interes i koristio svoj položaj i svoju moć da „pomognem“ drugima u zamenu za mito i usluge. Na poslu, da bih stekao male prednosti i male dobitke, igrao sam mentalne igre i koristio zlobne trikove da se otvoreno ili potajno borim sa drugima. Nakon što sam počeo da vežbam Falun Dafu, sledio sam principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti, unapredio sam svoj moralni karakter i postao pošten funkcioner poznat mnogima u zakonskom i pravnom sistemu.

Ljubomora Đijang Cemina i lažna, zla, nasilna priroda KPK efektivno su podstakli nemilosrdni progon Falun Gonga 1999. Кao neko ko je imao toliko koristi od Dafe, uvek sam racionalno objašnjavao istinu o ovoj duhovnoj praksi više od 20 godina, bez obzira na to gde sam bio i koliko je bilo teško. Uprkos pritisku i iskušenjima sa kojima se suočavam, visoko uzdižem glavu i nosim se dostojanstveno jer sasvim verujem u Dafu.

Кoristim svoje lično iskustvo i pravno znanje da saopštim ljudima, uključujući one koji su me mučili i maltretirali, da „Falun Dafa je dobra“. Falun Dafa je veliki Fa bezgranične moćne vrline. To nije sekta, kako je prikazuje propaganda KPK. Progon Falun Gonga je pogrešan i protivzakonit. Nikada neću odustati od kultivacije Dafe."

Išao sam u Peking pet puta da se žalim centralnoj vladi na uskraćena prava na versku slobodu i da povratim obraz Učitelju i Dafi. Hapšen sam 13 puta, dva puta osuđen na prisilni rad, kažnjen s pet godina zatvora i iznuđeno mi je više od 30.000 juana u gotovini i stvarima. Mučen sam pomoću 77 okrutnih metoda, uključujući batine električnim palicama, zaključavan sam u gvozdenu stolicu, vezivan za samrtni krevet, vezivan za tigrovu klupu i terali su me da pijem otrov i ulje sa čilijem. 39 puta sam bio na ivici smrti. Međutim, ja sam i dalje ja - niko me nije uspeo promeniti.

Iako sam bio pod stalnim pritiskom zbog progona, moje srce je uvek bilo ispunjeno sunčevom svetlošću, a nikakav fizički bol nije mogao poremetiti moj duševni mir. Nekoliko puta su me ljudi oko mene, uključujući i praktikante, pitali: „Misliš li da je kultivacija patnja?“ Uvek sam im govorio: „Ne mogu biti srećniji. Кako bih mogao osećati patnju?"

Osećam se izuzetno srećno što sam u najboljim godinama stekao najdragocenije blago - Falun Dafu - i imao priliku da se jednom u životu kultivišem u Dafi. Od dana kada sam započeo kultivaciju, uvek sam bio zahvalan i imao sam sreću da postanem najsrećnije biće.

Moja iskrena želja za druge

Moje iskustvo iz kultivacije ne može odraziti ni milioniti deo bezgranične moćne snage učitelja Li Hongdžija i Falun Dafe. Deleći ovo, nadam se da ću pomoći čitaocima da shvate šta je pravi kultivator, pa će time prozreti laži КPК. Moja je najveća i najiskrenija želja da će više ljudi posegnuti duboko unutar sebe kako bi ponovo pronašlo svoju savest, oslobodilo se negativnih predstava i predrasuda koje možda gaje prema Dafi, i izabrali svetlu budućnost.

(Napisano 31. avgusta 2020. Gospodin Đijang Guobo je od tada preminuo usled progona, 29. aprila 2021.)