Ja sam skromna prodavačica povrća i Falun Dafa praktikant.
Jednog jutra oko 1 sat ujutro vukla sam uobičajeni tovar povrća na svom triciklu. Padala je kiša dok sam okretala pedale.
Odjednom, teretni kamion sa osam točkova naleteo je na mene s leđa. Moj tricikl se raspao u komade. Poletela sam i sletela sam na put. Ubrzo sam izgubila svest.
Ne znam koliko dugo sam bila odsutna, ali kada sam došla sebi, bila sam na zemlji. Vozač kamiona je sedeo na svom sedištu i nemo me posmatrao.
Znala sam da moram da se uspravim i sednem, ali moje telo nije moglo da prikupi snagu. Pokrenuti se, bilo je nemoguće. Ali glas u mojoj glavi mi je rekao da ako budem mogla da izgovorim reči „Falun Dafa je dobra“, moći ću da se krećem.
Bilo je teško, međutim. Jedva sam mogla da ispustim zvuk, a svaki slog je zahtevao ogroman napor. Glas mi je bio nejasan i osećala sam se iscrpljeno. Svaki deo mog tela je želeo da odustanem i zaspim, ali znala sam da to ne smem. Morala sam da ostanem budna.
Čim sam završila sa izgovaranjem tih reči, mogla sam da sednem. Odmah sam pozvala svoju porodicu. Dok sam čekala da stignu ovamo, mogla sam nesigurno da se uspravim na noge, boreći se pritom sa talasom mučnine.
Prvo što su moj muž i sin videli bilo je moje lice obliveno krvlju. Moj muž je bio ljut, ali sam videla da je i on uplašen. Rekla sam obojici da se smire.
Tada je stigao i šef vozača kamiona. Videvši moje stanje, zatražio je da odem u bolnicu.
Rekla sam mu da sam praktikant Falun Dafe, i ne želim da mu pravim problem. Međutim, šef je insistirao da se bar pregledam jer će sve to pokriti njegovo osiguranje. Recitovala sam „Falun Dafa je dobra“ sve do bolnice.
Prošla sam sve vrste pregleda u bolnici. Iskoristila sam priliku da bolničkom osoblju ispričam o Falun Dafi i progonu. Nakon što su došli rezultati, pokazali su da nemam veće povrede i otpuštena sam.
Šef vozača mi je ponudio 2.000 juana kao nadoknadu, ali sam ga ljubazno odbila. Rekla sam mu da moj tricikl vredi samo 400 juana, a povrće oko 600 juana, tako da bi bilo dovoljno 1.000 juana. Šef je pristao.
Na lice mesta dolazio je i policajac. I njemu sam pričala o Falun Dafi. Rekao je da zna da je „Falun Dafa dobra“.
Nakon što sam se vratila kući, dva mlada momka iz osiguravajućeg društva došla su da me posete dok sam ležala u krevetu. Predložili su mi da se lečim u bolnici. Odbila sam, i takođe sam im rekla za Falun Dafu.
Većina meštana je saznala za nesreću i nagovarala me da zatražim pomoć. Plašili se se da ću do kraja života ostati vezana za krevet. Jedna starija žena mi je rekla da su sve komšije zabrinute za mene i da misle da treba da se lečim. Zamolila sam je da prenese moju zahvalnost onima kojima je stalo do mene. Ali takođe sam joj rekla da imam Učitelja koji me čuva i da ću biti dobro.
Trećeg dana sam rekla svom mužu da me odvede na grupno učenje Fa. On me je pogledao.
„Ako možeš da stojiš sama, odvešću te“, rekao je.
Složila sam se. Dala sam sve od sebe, ali sam ipak bila preslaba da bih stajala.
Tri dana zaredom nisam mogla da spavam, da sedim ili da ležim. Naslanjala sam se na jastuke i slušala snimke predavanja Učitelja.
Četvrtog dana sam poželela da ustanem. I tako sam i uradila!
Moj muž je bio šokiran i zamolio me je da prošetam. Kretala sam se sporo i morala sam da se potrudim da učinim svaki korak. Svaki korak je izazvao bol, ali sam nastavila.
Veran svojoj reči, moj muž je rekao da će me sledećeg dana odvesti da učim Fa.
Petog dana sam ponovo pitala muža, ali je rekao da će me odvesti sutradan. Shvatila sam da moram da se oslobodim svoje vezanosti za oslanjanje na druge. Videla sam da je moj muž zabrinut za mene i da ne želi da napuštam kuću. Ovo je bio test koji sam morala sama da savladam.
Ponela sam stolicu sa sobom da bih mogla da se oslanjam na nju ili da sednem ako poželim pauzu. Svaki korak je i dalje bio veoma mučan. Teško sam podizala nogu, i trebalo mi je dosta vremena da prođem prvo selo.
Međutim, moje hodanje se donekle poboljšalo. Mogla sam malo više da podignem nogu. Posle drugog sela, moje hodanje se još više poboljšalo. Ostavila sam svoju stolicu između dva sela, jer nisam želela da me drugi vide kako hodam sa stolicom i time stvorim negativno mišljenje o Dafi.
Došla sam do autobuske stanice u času kada je autobus stizao, ali nisam mogla da podignem nogu dovoljno visoko da uđem u autobus. Pokušala sam nekoliko puta, ali bezuspešno. Kondukter je pokušao da me povuče, ali me je toliko bolelo da nisam mogla da podnesem dodir. Bilo mi je neprijatno što me čeka pun autobus ljudi.
Uz poslednji veliki pokušaj, popela sam se u autobus.
Mnogi putnici su želeli da sednem. Zahvalila sam im se i najpre im ispričala svoju priču, a zatim o Falun Dafi i progonu. Pažljivo su slušali. Na kraju je kondukter čak rekao: „Falun Dafa je zaista sjajna!“
Kada sam konačno stigla do svoje stanice, izišla sam iz autobusa okretno, uz samo malo bola.
Sa velikim naporom sam stigla do grupe za učenje Fa na drugom spratu, ali nakon što sam stigla, uspela sam da umirim svoj um i usredsredim se na učenje Fa. Kada smo završili, osećala sam se mnogo bolje. Mogla sam normalno da se vozim autobusom i ispričala sam prijemčivoj publici u ovom autobusu o mojoj nesreći i Falun Dafi.
Dok sam izašla iz autobusa u blizini moje kuće, bol je potpuno nestao!
Moje telo je bilo lako i osećala sam se ugodno na putu kući. Hodanje nizbrdo nije bilo nimalo teško. Stigavši, primetila sam da je ispred moje kuće dosta prašine, pa sam uzela metlu i počela da čistim.
U selu postoji mini-market gde se okuplja mnogo ljudi. Vlasnik me je video kako čistim.
„Jesi li sada dobro? Jesi li se oporavila?" upitao je.
Odgovorila sam potvrdno. Postao je veoma uzbuđen.
"Jesi u pravu! Čistiš pod i izgledaš mnogo bolje! Falun Dafa je zaista dobra! Falun Dafa je dobra!”
Otac moje snahe ranije nije verovao u Dafu, iako sam mu mnogo puta objasnila činjenice. Kada je saznao za moju nesreću i kako sam se oporavila za nekoliko dana, nije mogao a da se ne složi da je Falun Dafa dobra.
Hvala ti, Učitelju, na milosti kojom nas spasavaš!
