Falun Dafa Minghui.org

Sećanja na tri Učiteljeve turneje predavanja u Australiji

(Minghui.org)

2. avgusta, 1996., Učitelj je prvi put došao u Australiju. U tom času sam vežbao Falun Dafu malo duže od 8 meseci. Nemam reči da opišem koliko sam žudeo da vidim Učitelja. Sećam se da je to bio događaj koji je dirnuo moje srce kao ništa drugo u životu. Bio sam tako srećan – tu sreću je teško iskazati rečima. I dalje se jasno sećam sreće u to doba. Bila je čista i stizala je iz mog najdubljeg, najunutrašnjijeg dela i ispunjavala mi je celo telo. Istovremeno, takođe je bilo osećanja nervoze, uzbuđenja i pomalo brige. Brinuo sam da naše pripreme ne zadovoljavaju standard potreban za Učiteljevo predavanje, brinuo se da nismo dovoljno dobro uradili posao, da će premalo ljudi doći na predavanja i da će Učitelj biti razočaran.

U to doba je u Australiji bilo samo dva vežbališta, oba u Sidneju. Jedno u Ešfild parku, drugo u Kabraval parku. Više od 10 praktikanata je redovno dolazilo na vežbališta. Kad smo saznali da Učitelj dolazi u Sidnej da predaje, pomislili smo da bi nas prijatno iznenadilo kad bi stotinjak ljudi došlo. Ispalo je da je broj bio dva do tri puta veći. Zapravo, kultivacija u Dafi je nešto natprirodno. Kako smo mogli koristiti obične misli da procenimo broj ljudi koji će doći da sluša Fa ?

Narednog dana, oko 8 ujutro, 3. avgusta, Učitelj je stigao na ulaz konferencijske sale. Svaki Učiteljev pokret je bio tako prirodan, graciozan i izuzetan. Učitelj je na ulazu pozdravio sve volontere i rukovao se sa svakim ponaosob. Posebno je, malo duže, popričao sa jedinim belcem praktikantom, koji je pomagao na ulazu. Imao sam veliku sreću da budem prevodilac. Istovremeno sam osetio da je Učitelj tako promišljen i pažljiv. Mislio je čak i sitnim detaljima. Kasnije sam shvatio da je to otelotvorenje onog čemu nas je Učitelj učio: „pun velikih aspiracija, dok pati na sitne detalje."

Učitelj je na početku predavanja naglasio važnost učenja Fa. Učitelj je sve vreme stajao dok je predavao, a to je trajalo preko 5 sati. Većina u publici bili su početnici i ne-praktikanti. Većina postavljenih pitanja bila je na početnom nivou razumevanja Fa i odgovori na ta pitanja mogu se direktno pronaći u Džuan Falunu. Ipak je Učitelj na njih detaljno odgovarao.

Odgovarajući na pitanja, Učitelj je pričao o Šakjamuniju:

„U doba kad je Šakjamuni bio na ovom svetu, demon je rekao: „Sada ne mogu da podrijem tvoju Darmu. Kad tvoja Darma uđe u Period kraja Darme, poslaću svoje učenike i sledbenike da postanu profesionalni praktikanti u tvojim hramovima. Videćemo šta ćeš moći u vezi s tim!“ U to doba, Buda Šakjamuni je plakao. Buda Šakjamuni, naravno, ništa nije mogao ovim povodom. Došlo se do kraja Darme, pa postaje haotično. U Periodu kraja Darme, kako je on pomenuo, ne samo među ljudima ili samo u hramovima, već svuda u ljudskom društvu, postoje stvari koje podrivaju ljudske poslove, i postoje takvi ljudi.“

(„Fa-predavanje u Sidneju“)

Dok je ovo pričao, u očima sam mu ugledao suze. Ovo me je veoma potreslo. Pomislio sam da je Učitelj možda sagledao koliko je teško spasiti živa bića i osetio Šakjamunijevu teškoću spašavanja živih bića kao nešto što sam doživljava. I moje oči su se ispunile suzama. Godinu dana kasnije, kad sam bio u Kini, setio sam ovog i ispričao praktikantima. Mnogi od njih nisu izdržali da ne zaplaču.

Puno je godina pošlo. Sad kad se setim te scene, i dalje imam isto osećanje, jasno kao da se juče desilo. U tom času sam bio duboko potresen i žalio sam Šakjamunija, pa čak sam se nadao da mogu podeliti teret i brigu s Učiteljem. Ali sada imam drugačije razumevanje. Zapravo, Šakjamuni nije plakao zbog sebe, već zbog svojih učenika. Naš cenjeni Učitelj je plakao nad živim bićima, koja nose veliku količinu karme.

Nakon predavanja, Učitelj je lično pročistio tela svih prisutnih. Kad je Učitelj istupio iz sale, jedan praktikant je zatražio autogram na Džuan Falunu. Onda su mnogi zatražili autogram. To je možda zato što u to doba mnogi nisu bili pročitali Džuan Falun. Učitelj je razumeo njihova osećanja i potpisivao je bez prestanka sve do mraka. Na kraju su se Učitelj i svi prisutni slikali.

Sećam se da je Učitelj pio samo malo flaširane vode tokom kratke pauze popodne. Tokom celog dana, nisam video da je Učitelj išta jeo. Osim predavanja, takođe je ugađao novim praktikantima u njihovim zahtevima za slikanjem i autogramima. Kad se sad setim tog događaja, čini mi se da su naši, australijski, praktikanti bili baš imali sreće, ali takođe me je pomalo sramota u njihovo ime.

Hodajući kroz Darling Harbor s nekim praktikantima, za vreme prve Učiteljeve turneje u Australiji, Učitelj je rekao da bi bilo dobro da se u Darling Harboru pokrene vežbalište. Tu ima puno posetilaca. Shvatili smo da će nam to takođe uštedeti novac, koji trošimo na predstavljanje Falun Gonga u novinama.
Nekoliko dana nakon što je Učitelj napustio Australiju, par praktikanata i ja smo vikendom počeli da vežbamo na Darling Harboru. Posle je sve više i više praktikanata dolazilo. U poslednjih 10 godina, vežbalište je prošlo kroz uspone i padove. Špijuni KPK su vršili pritisak na vlasti Darling Harbora da nam to zabrane. Iako se nije uvek redovno vežbalo, vežbanje nikad nije prestajalo na duže. Obezbedili smo da neki praktikanti vežbaju tamo skoro svakog vikenda. U poslednjih nekoliko godina se stabilizovalo. Mnogi praktikanti su tiho doprineli održavanju vežbališta. Darling Harbor je uvek bio jedno od glavnih vežbališta u Sidneju i Australiji. Ponekad više od 200 praktikanata vežba tu. U svakom slučaju, nikad manje od 20 do 30. Mnogi su dobili Fa na vežbalištu Darling Harbor.

Bila je to nedelja, 24. novembar, 1996. Dvadesetak praktikanata je radilo petu vežbu, Jačanje božanskih moći, oko 10 ujutru. Odjednom sam dobio neko osećanje i spontano sam otvorio oči. Bio sam vrlo iznenađen: poštovani Učitelj je išao prema nama!

Najpre sam pomislio da mi se priviđa. Ali odmah sam ugledao jednog starijeg praktikanta, koji je pojurio prema Učitelju, pokazujući mi : „Ustani da pozdraviš Učitelja."Ali onda sam video da mi Učitelj šalje signal da se ne mrdam i da nastavim vežbu. Tako sam nastavio da sedim. Ali se nisam mogao savladati da ponovo ne pogledam Učitelja. Video sam kako vrlo brzo, u tišini, prolazi pored nas. Nisam imao osećaj da prebrzo hoda - hodao je nežno i lako. Ipak su ga praktikanti koji su bili iza Učitelja sledili dugim koracima, i opet su puno zaostajali.

Učitelj je stajao iza nas, gledajući praktikante kako rade vežbe. Ja sam bio odgovoran za puštanje muzike. Sedeli smo tu radeći vežbu, a Učitelj je stajao i gledao. Osećao sam se nelagodno. Učitelj je bio pažljiv prema praktikantima i nije hteo da nas prekine. Posle nekog vremena sam pomislio da ne bi trebalo da dopustimo da Učitelj stoji iza nas i čeka, pošto je naša meditacija počela tek pre 10 minuta. Sakupio sam snagu i tiho otišao do Učitelja. Pozdravio sam ga i upitao da li da ih prekinem, da bi mogli videti Učitelja. Učitelj se s osmehom rekao da bi bilo bolje da praktikanti završe vežbu. I tako sam i ja tu morao da stojim. Više niko ništa nije progovorio.

Posle nekoliko minuta (minuti su izgledali vrlo dugi), konačno sam skupio hrabrost da ponovo upitam Učitelja: „Učitelju, mogu li da im kažem da prekinu vežbu?" Učitelj se ponovo osmehnuo. Pogleda me i reče: „Mogu da stanu kad muzika stane."Razmislio sam. Onda sam polako otišao do plejera, isključio muziku, i prekinuo ih. Rekao sam: „Učitelj je došao da nas vidi."

Praktikanti su otvorili oči. Naravno, mnogi od njih su posumnjali da su dobro čuli i gledali su zapanjeno. Jedna praktikantkinja se seća da kad je otvorila oči i ugledala Učitelja na klupi u parku, kako sedi i gleda nas pitomo. Kad su svi postali svesni stvarne situacije i shvatili da je Učitelj zbilja došao, svi praktikanti su se brzo okupili oko Učitelja prijatno iznenađeni. Učitelj je predavao Fa više od sat, a onda je odgovarao na naša pitanja.

Uvek sam imao ovakvo osećanje: kad budem ugledao Učitelja, biću vrlo uzbuđen i nervozan, pomešano sa osećanjem sreće, koje je teško iskazati. Kad sam bio pored Učitelja, međutim, bio sam neobično miran i spontan. Mislim da bi to moglo biti zbog dobrodušnog polja koje ima dejstvo na nas kad smo pored Učitelja.

Koliko znam, Darling Harbor je jedino mesto za vežbu u Australiji gde je Učitelj lično predavao Fa. To je takođe jedino mesto za vežbu u Australiji za koje znam da ga je Učitelj lično odabrao za nas. To mesto ima vrlo dobar pogled. Istočno, u blizini, je centar grada, na jugu je fontana, severno, pored pešačke staze, je veliki bazen sa morskom vodom,i povezano je sa glavnom stazom Darling Harbora. Svakog vikenda, pešaci i ostali posetioci stvaraju neprekidnu reku ljudi.

U delu u kom vežbamo, ima nekoliko drvoreda. Tlo je peskovito, što je teško naći u Darling Harboru. Ako me sećanje ne vara, svaki put kad je bilo vreme za vežbe, iako je izgledalo kao da će pasti kiša, ona nije pala. Obično bi pala kad završimo vežbe. Pre nekoliko godina mnogi mladi praktikanti (s otvorenim trećim okom) videli su da su nekim praktikantima tela providna. Još češće bi videli veliki falun kako se okreće iznad drveća. Takođe su videli veliki fašen Učitelja. Nekoliko metara iza mesta za vežbanje je veliki morski bazen, povezan sa lukom. Mnogi cvetovi lotosa plove na vodi dok vežbamo vežbe, i izgledaju divno. Mladi praktikanti imaju puno divnih priča o vežbalištu Darling Harbor.

Bez obzira na doba godine, kad završimo vežbe, uvek smo srećni i divno se osećamo. Ako budete u prilici da osetite Sidnej, ne zaboravite da dođete u Darling Harbor na vežbe , 9:00 do 11:00, svakog vikenda.

Vest da je Učitelj dolazio u Darling Harbor se brzo proširila. Mnogi praktikanti su se ponadali da mogu videti Učitelja. Učitelj je obećao da će doći. I zato se Učitelj ponovo sreo sa australijskim praktikantima 26. novembra, 1996. Sastanak je održan u Masonic Center u Sidneju.

Broj praktikanata koji su došli da slušaju Fa procenjen je na preko 600. U kratkom periodu od tri meseca, od kada je Učitelj prvi put u Sidneju predavao Fa, broj praktikanata u Australiji se brzo uvećavao. Uveče sam bio na ulazu u salu da pomognem ljudima koji dolaze na konferenciju. Imao sam jednu vezanost. Uvek sam se nadao da ću moći da se rukujem sa Učiteljem. Ali nisam bio toliko smeo i nisam radio stvari brzopleto. Rekao sam sebi: „Bilo bi tako divno kad bi se Učitelj rukovao sa mnom."

Učitelj je stigao na vreme. Izgleda da mi je čitao misli. Učitelj se velikodušno osmehnuo i pružio mi ruku. Držeći Učiteljevu meku, toplu ruku, osećao sam neizmernu sreću. Ali sada se stidim što sam tada imao tu vezanost. Učitelj uvek vodi računa o tuđim osećanjima.

Učitelj je puno pričao na predavanju Fa. Ako se dobro sećam, to je bio prvi put da sam čuo Učitelja da predaje o slojevima kosmičkih struktura. I ja sam počeo da shvatam da je Dafa nezamislivo ogromna. Kao što je Učitelj pomenuo, toliko je ogromna da je to neopisivo rečima. Takođe se sećam da je praktikantkinja iz Južne Australije postavila pitanje u vezi s širenjem Dafe u Kini. U odgovoru, Učitelj je pomenuo da u Kini već postoji 100 miliona praktikanata. Pošto je prošlo vreme do kada smo imali zakupljenu salu, mnogi praktikanti ipak su želeli da ostanu, u nadi da će Učitelj još pričati. Učitelj je rekao da je prošlo vreme zakupa, i ako ga produžimo, praktikanti će morati da plate još. Predložio je da na vreme završimo, da ne bismo povećavali opterećenje na praktikante. Svaki potez Učitelja ukazivao je na to da on misli o učenicima.

2. i 3. maja, 1999., u Darling Harbor International Convention Center održana je „Australijska Falun Dafa konferencija za razmenu iskustava". Više od 2.700 praktikanata iz sveta je prisustvovalo. Učitelj je došao na konferenciju. Pošto se apel od „25. aprila" desio nedelju dana pre konferencije, mnogi novinari iz Kine i inostranstva su tražili intervju s Učiteljem. Neki novinari su imali loše namere, pogotovu jedan novinar iz kineskog časopisa u Hong Kongu. Taj novinar nas je prevario da bi dobio fotografiju u kojoj praktikanti u vežbama formiraju kineske znake. Zatim je u kompjuteru izmenio fotografiju i znakove Istinitost-Blagost-Trpeljivost promenio u druge znake. Ta fotografija je više puta štampana u časopisu.

Nekoliko praktikanata, koji su ranije u Australiji dobili Fa, srelo se tom prilikom s Učiteljem. Kad smo seli, primetio sam da je Učitelj pogledao jednog po jednog i klimnuo. Učitelj ništa nije rekao. Ni ja nisam smeo da pitam. Pretpostavio sam da to možda ima neke veze sa kultivacionim stanjem svakog od nas. Misleći o tome, plašio sam se čak i da pitam. Plašio sam se da će Učitelj reći da se nisam dobro kultivisao.

Sećam se da nam je Učitelj rekao da je lično došao u Sidnej malo ranije. Te subote ujutru je otišao na vežbalište u Darling Harboru, ali nikog nije zatekao da vežba, pa je otišao. Čuvši to, osetio sam jak bol i kajanje. Bilo mi je žao što nisam više vodio računa o vežbalištu, kao što su to radili drugi praktikanti. Bilo mi je žao što se nismo više potrudili da stalno vežbamo na tom posebnom mestu za vežbu.

Poslednjih nekoliko godina, vežbanje na vežbalištu u Darling Harboru normalno se nastavilo. Još jednom hvala onim praktikantima koji su tiho istrajali.
3. maja uveče, posle konferencije, Učitelj je večerao sa nekim praktikantima. Tada je Učitelj izgledao ozbiljno, pa su i svi ostali osećali težinu. Pošto niko nije započinjao jelo, Učitelj se osmehnuo i zamolio nas da jedemo. Sam Učitelj je pojeo vrlo malo. Dva meseca kasnije, KPK je započela opsežan progon Dafa praktikanata.

Nekoliko puta sam izbliza video Učitelja. Često bih video Učitelja u košulji s kratkim rukavima, koja je bila vrlo čista, ali izbledela. Učitelj je uvek nosio istu odeću, koja je bila veoma čista. Njegova ishrana je bila još jednostavnija. Često čujem ovo isto i od praktikanata iz Kine.
Ovako mi se čini: osim ogromnog, bezgraničnog Fa, mi takođe možemo naučiti puno toga i iz Učiteljevog ponašanja.

Gornja sećanja su uobličena u reči što je tačnije moguće, na osnovu onog što sam čuo, video i osetio. Samo jednostavne i iskrene reči i čisto srce pristaju ovakvim vrednim uspomenama.