Falun Dafa Minghui.org

Kineska Fahui | Kiša ili sunce, mi imamo samo jednu misao - da izađemo i spašavamo ljude

(Minghui.org)

Imam 62 godine i praktikujem Falun Dafu od 2001. Poslednjih godina često sam izlazila sa Min da delim materijale koji ljudima iznose činjenice o Falun Dafi i opovrgavaju klevetničku propagandu Komunističke partije Kine (KPK) .

Min ima 66, a njen suprug Tao 69. Min ima jake ispravne misli i dobro objašnjava činjenice ljudima licem u lice. Živim sa tim parom poslednje dve godine, nakon što sam bila primoran da odem daleko od kuće kako bih izbegla progon.

Nas troje smo zajedno objašnjavali istinu. Min se često vozila na zadnjem delu mog električnog bicikla. Delile smo materijale koje je pripremao Tao, koji je povremeno pomagao da se lepe nalepnice.

Od prošle godine smo se fokusirali na distribuciju materijala na selu. Uvek smo se trudili da učimo Dafu, radimo vežbe i šaljemo ispravne misli pre nego što izađemo da delimo materijale i objašnjavamo činjenice. Obično smo se vozili 40 ili 50 km dnevno, usput razgovarajući sa seljacima i građevinskim radnicima o Falun Dafi. Zbog udaljenosti, bicikl bi ostao bez struje. Tako smo pronašle nekoliko mesta da ga punimo, bilo u domovima praktikanata ili njihovim šupama na poljoprivrednom zemljištu. Tokom zaustavljanja, pile bismo malo vode i jele ručak koji smo ponele sa sobom, pre nego što nastavimo dalje.

Krajem prošle godine, odlučile smo da odemo u Taov rodni grad, oko 45 kilometara udaljen od našeg grada, da distribuiramo Minghui kalendare koji sadrže informacije o Falun Dafi. Utorkom i četvrtkom ujutru, Min i ja bismo izlazile nakon što bismo poslale ispravne misli. Posle dva sata bismo se našle sa Taom na određenom mestu. Ostavila bih svoj bicikl Taou da se puni, dok smo mi uzimale njegov električni bicikl da delimo kalendare, pričamo s ljudima o Falun Dafi i ohrabrujemo ih da prekinu veze sa KPK. Svaki put bismo pomogle da 30 ili 40 ljudi napusti organizacije KPK.

Putovanje po magli

Jednog od tih dana bila je magla, ali smo Min i ja ipak izašle. Dok smo stigle u Taov rodni grad, magla je bila toliko gusta da smo jedva mogle da vidimo ispred nas. Ipak, imale smo spremljene kalendare i bile smo spremne da razgovaramo sa ljudima usput.

U jednom selu smo čule neke ljude kako pričaju, ali nikoga nismo mogle videti. Prateći glasove, ugledale smo nekoliko ljudi kako zalivaju svoje žito. Pozdravili smo ih i rekli da imamo kalendare za njih.

"Kakve kalendare?" upita jedan od njih.

„Radi se o Falun Dafi, sistemu meditacije koji uči da se bude dobra osoba“, objasnila sam. Dalje sam rekla da KPK promoviše mržnju, brutalnost i laži, dok Falun Dafa uči svoje učenike da slede Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Rekla sam da je progon Falun Dafe od strane KPK težak greh i da božansko to neće dozvoliti. KPK će biti izvedena pred lice pravde kada dođe vreme, a oni koji je slede i progone Dafu, ili se slažu sa njenom politikom progona, takođe će se suočiti sa posledicama.

„Odricanjem od svog članstva u organizacijama KPK, međutim, bićete blagosloveni i izbeći ćete da potonete sa režimom“, objasnila sam. „Ovo je veoma važno, posebno tokom pandemije.

Svi su postali Mladi pioniri KPK dok su bili deca, i svi su pristali da se povuku iz njih.

Kada smo ušli u selo, Min i ja smo zamolile učitelja Lija (osnivača Falun Dafe) za pomoć kako bi što više ljudi dobilo kalendare. Onda smo videle neke ljude kako hodaju i prišli im. Prihvatili su kalendare i pristali su da napuste organizacije KPK.

Po izlasku iz sela, vozile smo se neko vreme i od magle nismo mogle da vidimo gde smo. Opet smo čule kako ljudi pričaju. Prateći zvuk, zatekle smo sedam ljudi kako grade kuću. Dok smo razgovarali, saznali su kako je KPK obmanjivala ljude i lagala o Falun Dafi. Svi su uzeli kalendar i bili voljni da se distanciraju od KPK. Nedaleko odatle zatekli smo još petoro ljudi. Dali smo im dali kalendare i pomogli im da napuste Partiju.

Do tada smo podelili sve naše kalendare i još je bila magla. Dok smo odlazile, videli smo grupu ljudi kako seku drveće. Nakon što smo razgovarali s njima o Falun Dafi, prihvatili su amajlije na kojima je pisalo „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ i pristali su da napuste organizacije KPK.

Na povratku kući, Min i ja smo bile zahvalne što smo tog dana mogle da pomognemo tolikom broju ljudi uprkos velikoj magli. Hvala ti, Učitelju, na milosti.

Na gradilištu

Jednog popodneva, Min i ja smo otišle na parking gradilišta. Nekoliko radnika je uzimalo svoje bicikle, spremni da krenu kući.

"Zdravo! Evo vam amajlije. To će vam doneti blagoslov“, rekla sam jednom radniku.

„O, Falun Dafa. Da li imate USB stik (memoriju sa informacijama o Falun Dafi)?“ upitao je.

Dala sam mu jedan i objasnila da se podržavanjem nevinih praktikanata i iskrenim recitovanjem „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“, može ostati bezbedan i preživeti pandemija i druge katastrofe. Klimnuo je glavom i pristao da napusti Mlade pionire.

Dok sam zapisivala njegovo ime na listu za napuštanje KPK, čula sam ga kako kaže: „Dolazi još ljudi. Brzo!” Podigla sam pogled i videla auto kako se zaustavlja pored nas. Vozač je tražio USB, kao i još četiri radnika u vozilu. Na kraju su svi dobili USB i svi su povukli svoje članstvo u organizacijama KPK.

Zatim smo primetili šest drugih radnika na drugoj strani parkinga, pa smo prišle da razgovaramo sa njima. Odmah nakon što im je Min dala amajlije, jedan od njih je rekao: „U redu, hajde da se slikamo“ i izvadio telefon.

"Nemoj", reče Min. „Ti si mi kao brat i dobra si osoba. Molim te da ne budeš blesav i prijaviš nas policiji.“

Radnik se nasmejao i otišao. Nakon što smo Min i ja završile razgovor sa još pet radnika, vratio se onaj koji je hteo da se slika i zatražio amajliju. Razgovarala sam sa njim i on je takođe bio spreman da napusti organizacije KPK.

Tog dana pomogle smo 18 ljudi na parkingu da napuste organizacije KPK. Bile smo srećne što su prekinuli svoje veze sa KPK i što su blagosloveni.

Ledena zima

Jedan dan posle kineske Nove godine, bilo je hladno, ali smo Min, Tao i ja ipak otišli na selo. Pošto napolju nije bilo skoro nikoga, zamolili smo Učitelja za pomoć. „Učitelju, ne plašimo se hladnoće ili umora, ali ovde nema ljudi. Možeš li pomoći?" rekla sam u mislima.

Prošavši jedno selo, ugledali smo tricikl sa kabinom. Dvoje starijih ljudi selo je unutra da se ogreju.

“Kakav hladan dan!” rekla je Min. „Evo kalendara. Nadam se da će vam doneti toplinu i zdravlje.”

Razgovarali smo sa njima i dali im nekoliko različitih brošura.

„Učlanio sam se u KPK pre 50 godina. Kako da istupim?" upita jedan od njih.

„Možemo vam pomoći da istupite na određenoj veb stranici, ako se slažete. Može čak i sa pseudonimom. Kako vam zvuči Ru Ji?"

„Može. Hvala vam!" on je odgovorio.

Rekli smo mu da se zahvali učitelju Liju.

Nastavili smo dalje i videli grupu ljudi kako zaliva useve, i oni su takođe bili voljni da prekinu veze sa KPK. Zatim smo naišle na pijacu. Nakon što je Min razgovarala sa jednom ženom o Falun Dafi i dala joj amajliju, žena je bila veoma uzbuđena. "Mogu li dobiti još jednu?" upitala je.

„Jedna je dovoljna da budete sigurni“, reče Min. "Ostalo moram dati drugim ljudima."

„U redu, onda i njemu treba“, rekla je i pokazala na prodavca pored sebe.

Dali smo tom čoveku amajliju, i oboje su pristali da se povuku iz organizacija KPK.

Taj dan je bio hladan, ali mi smo u srcu osećale toplinu, jer smo pomogle da 20 ljudi napusti organizacije KPK.

Za dlaku

Često smo nailazile na policajce i ljude koji su želeli da nas prijave policiji, ali smo uspele da izbegnemo opasnost zahvaljujući zaštiti Učitelja.

Jednom smo Min i ja otišle na pijacu. S kraja na kraj razgovarale smo sa mnogo ljudi i delile materijale. Ispred pijace bilo je troje ljudi koji su prodavali lubenice, pa smo Min i ja počele da razgovaramo sa njima. Podigla sam pogled i ugledala policijski kombi parkiran malo dalje. Osim Min, mene i tri prodavca, nije bilo nikoga u blizini.

Pošto je Min još uvek objašnjavala činjenice prodavcima, šapnula sam joj: „Idemo.“

Nije me čula i nastavila je da priča, pa sam je gurnula. Podigla je pogled i ugledala kombi. Skočile smo na bicikl i otišle. Policijski kombi nas nije pratio. Bile smo zahvalni Učitelju što nas je zaštitio; u suprotnom, mogle smo biti u velikoj nevolji.

Drugi put smo Min i ja ponovo išle na selo i razgovarale sa različitim ljudima. Rekla sam jednom čoveku: „Gospodine, imam amajliju za vas.“

Pogledao je i rekao: "Ne, ne želim to."

"U redu je. Samo, molim vas, imajte na umu „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri,“ i imaćete koristi od toga.”

Lice mu se promenilo i povikao je: „Stani tu! Pozvaću seoske zvaničnike da te uhapse.”

I dalje sam bila mirna i odgovorila sam: „Vi ste dobra osoba. Molim vas, nemojte to raditi, jer to neće doneti ništa dobro ni vama ni meni."

Nije mogao da pronađe brojeve telefona seoskih zvaničnika na svom telefonu, ali je stalno govorio: „Uhapsićemo vas.“

Setila sam se Učiteljevih reči:

„Pod iskušavajućim okolnostima bilo kakve vrste, morate svi ostati čvrsti u mislima. Samo ako ostanete nedirnuti moći ćete se nositi sa svim situacijama.” („Podučavanje Fa na konferenciji na Srednjem zapadu SAD-a“)

Videla sam Min kako dolazi u mom pravcu i dala sam joj rukom znak da ode. Brzo smo se udaljile i otišle negde drugde da objašnjavamo istinu.

Poboljšanje šinšinga

Min, Tao i ja smo jednom izašli da zajedno objašnjavamo činjenice. Tao se razdvojio od Min i mene, i nismo mogle da ga nađemo čak i posle pola sata. [Napomena prevodioca: praktikanti ne nose mobilne telefone pod takvim okolnostima iz bezbednosnih razloga]. Dok sam se žalila na Taoa, rekla sam Min da idemo kući umesto da nastavimo sa našom akcijom.

Upravo tada smo ugledale Taoa. Rekao je da je lepio nalepnice i da je do sada postavio 34.

I dalje se osećajući uznemireno, rekla sam Min: „U redu, onda. Šta kažeš na to da i mi lepimo nalepnice, umesto da lično razgovaramo sa ljudima?"

Min me je pogledala i rekla: "Ne možeš tako govoriti."

Zubi su mi već ranije bili rasklimani i bilo mi je teško da žvaćem. Posle ovog incidenta, moje desni su otekle sledećeg dana i nisam mogla da jedem. Znajući da stare sile koriste moje nedostatke, bila sam odlučna da i dalje izlazim i pričam sa ljudima o Dafi praznog stomaka. Ali takođe sam pogledala unutra i otkrila da gajim ogorčenost i da ne uspevam da kultivišem svoj govor. Razmišljajući dublje, shvatila sam da je Tao prošao veoma dobro. Sa 69 godina, dobro se kultivisao i činio je što je mogao da spase ljude. Svaki put kada smo Min i ja izlazile, on nam je punio električni bicikl. Svake večeri nosio je bicikl gore, a sledećeg jutra ga je nosio dole. Kako sam mogla da pomislim i kažem mu te stvari dan ranije?! Pošto sam poboljšala svoj šinšing, pomogla sam da 30 ljudi napusti organizacije KPK tog dana.

Tokom tih dana, Tao se takođe nosio sa nevoljama bolesti. Jednog dana se vozio 45 kilometara do rodnog mesta. Dok je ručao sa ocem, odjednom mu se učinilo da ima hemiplegiju. Njegov govor je bio nejasan. Njegov otac je rekao da se Tao verovatno gušio. Iako nije mogao ništa da kaže, Taov um je bio jasan: „Ja sam učenik Dafe i vežbam više od 20 godina bez ikakvih zdravstvenih problema. Učitelju, pomozi mi. Plus, sutra moram da im (Min i meni) dam materijale.” Ubrzo se vratio u normalu. Sledećeg dana nam je dao kalendare i napunio nam električni bicikl. Tog popodneva smo se svi zajedno vratili u svoj grad.

Ali nije bilo gotovo. Jednog jutra kada je radio četvrtu vežbu u svom rodnom mestu, Taove ruke i noge su prestale da funkcionišu kako treba. Hteo je da radi sedeću meditaciju u krevetu, ali nije uspeo da se popne na krevet i srušio se na pod. Njegov um je i dalje bio bistar. Stalno je molio Učitelja za pomoć i ozdravio je.

Kada je sledećeg dana krenuo da nam isporuči kalendare, počeo je da ima slične simptome - desna noga mu je utrnula i nije mogao da je kontroliše. Teško mu je bilo da zadrži svoj bicikl na putu. Znajući da se stare sile ponovo mešaju, Tao je bio odlučan da ih ne sluša. Pomislio je u sebi: „Dafa će učiniti da moji udovi dobro rade. Vi mi vučete nogu nadole, ali ja ću je ponovo podići.” Posle nekog vremena simptomi su nestali i on nam je isporučio Minghui kalendare.

Isto se desilo još dva puta. Tao nije priznao aranžman starih sila i iskreno je molio Učitelja za pomoć: „Učitelju, nisam završio svoju misiju. Ne mogu da ostanem ovakav jer moram da izađem da spasavam ljude. Možeš li mi pomoći da postanem zdrav i jak?"

Takođe je počeo da gleda unutra i otkrio da su njegova osećanja prema starom ocu i njegovoj deci duboka. Kada je, na primer, ostao u svom rodnom gradu da se brine o svom ocu, nije provodio dovoljno vremena učeći Dafu i njegov um nije bio miran dok je radio vežbe. Kao rezultat toga, njegov šinšing nije mogao da ispuni zahteve Dafe. Pored toga, bio je pod jakim uticajem partijske kulture i nije imao saosećanja za druge praktikante. Sve su to bili nedostaci koje su stare snage mogle iskoristiti.

Nakon toga, Tao je provodio više vremena u izlasku sa Min i sa mnom da objašnjavamo činjenice. Osim što je pripremao štampane materijale, amajlije i USB stikove, svakodnevno je punio električni bicikl i pomagao nam da ga nosimo po potrebi. Dok smo Min i ja razgovarale sa ljudima o Falun Dafi i tražile od njih da napuste KPK, Tao je ostajao iza i lepio nalepnice. Za početak, lepio je 20 ili 30 dnevno. Kasnije je lepio 50 ili 60 pa čak i 90 dnevno.

Tokom proslave Dana Falun Dafe u maju ove godine, jedan praktikant nam je dao 150 postera. Tao ih je sve postavio za dva dana i zamolio tog praktikanta da napravi još 100, što je i on ubrzo uradio. Posteri su bili svuda, na električnim stubovima, cevima, stablima, betonskim zidovima i drugim pogodnim mestima.

Time smo privukli pažnju policije. Jednom smo se nas troje vozili biciklom po putu, kada se ispred nas zaustavio auto i izašla su trojica mladića. Bili su u civilu, ali smo bili sigurni da su policajci. Na sreću, naišao je veliki kamion i zaklonio im pogled. Nas troje smo odmah skrenuli na sporedan put. Nakon što smo se popeli preko brda, otišli smo u sledeće selo i nastavili da spasavamo ljude.

Ispravljanje propusta

Zbog pogoršanja pandemije, zvaničnici na mnogim mestima su zahtevali od stanovnika da se često testiraju i da pokažu zdravstvenu propusnicu i ličnu kartu da bi izašli i ušli u svoj stambeni blok. Da bismo izbegli uznemiravanje od strane policije i komšijskih komiteta, Min, Tao i ja smo se u maju ove godine preselili.

Novi stan je prethodno rentirao jedan drugi praktikant, Hui. Preostala su još četiri meseca jednogodišnjeg zakupa kada se iselio. Platio je celogodišnju kiriju, ali neiskorišćeni deo neće biti vraćen. Kada smo se uselili, htela sam da platim Hui kiriju za četiri meseca, plus režije, ali je on odlučno odbio da to uzme u razmatranje.

I dalje sam osećala da treba da zahvalimo Huiju što nam je omogućio da živimo besplatno, pa sam u julu kupila veliku gusku i spremila mnoga jela. Zatim smo pozvali Huija i njegovu suprugu na večeru. Sledećeg dana, Min i ja smo otišli u kuću praktikantkinje Di da šijemo odeću jer smo kupili mnogo tkanine. Kada smo se uveče vratili kući, ustanovili smo da je napukla cev za vodu solarnog grejača. Voda je procurila i natopila je drveni pod. Min, Tao i ja smo radili do kasno u noć da počistimo nered, ali nismo uspeli da upijemo vodu ispod poda.

Svi smo bili veoma frustrirani i takođe smo znali da imamo propuste u kultivaciji. Za sebe sam otkrila da još uvek gajim vezanost da jedem bolju hranu. Zahvaljujući penziji, mogla sam da priuštim bolju hranu kada bih s vremena na vreme poželela da se počastim, posebno s obzirom da sam svaki dan izlazila napolje i objašnjavala istinu. Moje vreme provedeno u kuvanju komplikovanih obroka takođe je pogoršalo moju vezanost za hranu. Takođe, imala sam dovoljno odeće, ali nisam mogla a da ne kupim još tkanine da napravim novu odeću kada sam je našla na rasprodaji. Treća vezanost koju sam identifikovala bila su osećanja prema kolegama praktikantima. To što nam je Hui obezbedio stan bez zakupa bio je deo Učiteljevog aranžmana, i nije trebalo da budem opsednuta time i zahvaljujem joj se otmenim obrokom. Shvatila sam da ne možemo biti previše vezani za osećanja.

Min i Tao su takođe identifikovali svoje vezanosti. Kako smo napredovali, problem oštećenja vodom je lako rešen. Gazda nije tražio da platimo štetu jer je cev pukla sama od sebe, a ne našom krivicom.

Kad se u tom stanu više nije moglo živeti, Hui nam je našao drugi stan. Dok je ovaj stan bio stariji, on (novi) je bio bliži glavnim saobraćajnicama i nije uključivao komplikovane mere prevencije pandemije.

I dalje smo svaki dan izlazili da pričamo ljudima o Falun Dafi. Zbog velikih udaljenosti na koje smo putovali i vrelog leta, često smo se znojili. Znoj nam je kapao na oči i peckao ih. Naša odeća je bila natapana znojem, sušila se i ponovo kvasila.

Ali posle povratka kući i tuširanja, svi smo bili sveži, kao da život ne može biti bolji.

Završne napomene

U proteklih 12 meseci, pomogli smo da oko 10.000 ljudi napusti organizacije KPK. Stvari koje se daju — letci, kalendari, amajlije, USB stikovi — su poput semena koje će ljudima doneti nadu i prosperitet.

Kao Dafa učenici iz perioda Fa-ispravljanja, moramo se dobro kultivisati i postati bolji ljudi kako bismo mogli pomoći drugima da shvate činjenice i da budu spaseni. Ovo je naša misija. Nikada nismo prekidali naše napore za objašnjavanje istine svih ovih godina. Šta god da se desi, mi to tretiramo kao priliku da pogledamo unutra i poboljšamo sebe. Kiša ili sunce, imamo samo jednu misao: da izađemo i spašavamo ljude.

Hvala, Učitelju! Hvala vam, kolege praktikanti!