Naš svet je šarolik, sa različitim nacijama koje neguju svoje jedinstvene tradicionalne boje koje nisu samo vizuelni izraz – njihove jedinstvene boje takođe odražavaju istoriju i tradiciju zemlje.
U današnjem svetu, sve ove tradicionalne boje izgledaju donekle slične jedna drugoj, ali njihove konotacije mogu biti prilično različite. S obzirom na veliku raznolikost boja, ova serija članaka će analizirati neke od najčešćih.
Pet vrlina i pet boja
U današnjoj Kini, kada su u pitanju tradicionalne boje, mnogi ljudi pomišljaju na crvenu, jer se na nju gleda kao na svečanu boju koja predstavlja sreću. Na primer, ljudi imaju tendenciju da koriste mnogo crvene boje da ukrase svoj dom za venčanje, a i mlada i mladoženja često nose crveno; za kinesku Novu godinu ljudi stavljaju kuple na crveni papir; crvena je takođe dominantna boja na proslavama svih vrsta, a kamoli u revnosnoj političkoj propagandi „crvene Kine“. Generalno, izgleda da crvena ima prilično pozitivne implikacije u glavama ljudi, jer veruju da crvena simbolizuje prosperitet i sreću.
U drevnoj kineskoj kulturi, međutim, moderna jarko crvena boja zapravo nije u skladu sa tri kineske tradicionalne religije - što su konfučijanizam, taoizam i budizam. U stvari, ton boje svake različite dinastije u drevnoj Kini težio je da bude svečan, miran, jednostavan ili elegantan, i nijedna nije bila ni približno tako jarka i blešteća kao crvena koju vidimo danas. Na kraju krajeva, crvena nije u skladu sa generalno introvertnim karakterom drevnih Kineza.
Dakle, koje su kineske tradicionalne boje?
Pre svega, možda ćemo morati da pogledamo teoriju Pet vrlina. Zagovarao ju je Zou Jan, poznati naučnik koji je predstavljao Jin-Jang školu tokom perioda Zaraćenih država (475 – 221. pre nove ere).
Ova škola je zastupala stanovište da se sve promene u univerzumu dešavaju u skladu sa dejstvom Jina i Janga, napretkom Pet elemenata i uzajamnim gereisanjem i uzajamnim suzbijanjem. Zou je primenio rad Pet elemenata korak dalje da objasni ciklične aspekte istorije i dinastičke smene, što je poznato kao Teorija pet vrlina.
Iako je ova teorija imala značajan uticaj na kinesku istoriju, mnogi ljudi danas za nju nikada nisu ni čuli. To je zato što je Komunistička partija Kine (KPK) demonizovala veliki deo kineske tradicionalne kulture, ostavljajući mnoge fundamentalne vrednosti zaboravljenim i napuštenim.
Prema Teoriji pet vrlina, svaki od pet elemenata metala, drveta, vode, vatre i zemlje predstavlja jedinstvenu vrlinu i zajedno se kreću ciklično.
Prema ovoj teoriji, razlog zašto je neka dinastija nastala je to što joj je Nebo podarilo jednu od pet vrlina. To jest, car (tianzi, ili sin nebeski) imao je nebesku misiju koju je trebalo da ispuni. Kako je vrlina te dinastije postepeno slabila, pojavila bi se druga dinastija sa vrlinom koju joj je Nebo dodelilo, i zamenila bi postojeću dinastiju.
Na primer, na osnovu teorije međusobnog generisanja i uzajamnog suzbijanja, metal nadvladava drvo, drvo nadvladava zemlju, voda nadvladava vatru, vatra nadvladava metal, a zemlja nadvladava vodu. Svaka dinastija, sa svojom jedinstvenom vrlinom, takođe je pratila takav ciklus. Prema Zouovoj teoriji, dinastija Džou imala je vrlinu vatre, koju je smenila dinastija Čin, koja je imala vrlinu vode, koja nadjačava vatru.
Zouova teorija Pet vrlina bila je široko priznata i prihvaćena u kineskoj istoriji. Od dinastija Čin i Han do dinastija Song, Liao i Jin, dvorski zvaničnici svake dinastije uvek bi raspravljali i afirmisali sopstvenu vrlinu. Onda se to stavljalo do znanja celoj zemlji kako bi se dokazao legitimitet dinastije. To takođe implicira da se dinastija ne može okončati isključivo silom, tj. da je naslednik morao da ima potrebnu vrlinu koju mu je darovalo nebo. Iako dinastije Juan, Ming i Čing nisu zvanično proglasile koju vrlinu predstavljaju, smatralo se da svi njihovi carevi slede nebeske aranžmane.
Različite dinastije su odgovarale različitim vrlinama i bile su predstavljene odgovarajućim bojama, kao što su bela, plava, crna, crvena ili žuta. Kao što je ranije pomenuto, kada je Čin okončala dinastiju Džou, verovala je da sledi nebesku volju, da voda nadvladava vatru. Pošto je boja koja odgovara vodi crna, dinastija Čin je koristila crnu kao svoju reprezentativnu boju, a car Čin je nosio crne haljine.
Ši Dži (Zapisi velikog istoričara), jedna od najcenjenijih istorijskih knjiga, nalazi se u osnovnim analima Čin Šihuanga, prvog cara. On je promovisao tradiciju Pet vrlina, verujući da je dinastiju Džou (sa vrlinom vatre) zamenila Čin (sa vrlinom vode) pošto voda nadvladava vatru. Kako piše u knjizi: „Novi kalendar je počeo u oktobru. Odeća i zastave su bile crne.”
Slično, car Sjuanzong iz Tang dinastije je takođe napisao u članku za veliku ceremoniju obožavanja na planini Tai: „Nebo blagosilja klan Li (prezime careva Tang) zemaljskom vrlinom.“ Jasno je da je dinastija Tang bila zasnovana na zemaljskoj vrlini. Stoga je poštovala odgovarajuću žutu boju. Međutim, to nije značilo da svi mogu da nose tu boju. U stvari, žuta je bila rezervisana isključivo za carsku porodicu, a ne za obične ljude.
U dinastijama koje su prihvatale vatrenu vrlinu, boja odeće bila je crvena. Ali bila je sasvim drugačija od jarko crvene koju danas vidimo, zbog boja koje su se koristile u drevnoj Kini. U drevnoj Kini postojale su različite nijanse crvene, sa različitim nazivima. Tradicionalna crvena je malo tamnija i mekša u tonu.
Uzimajući za primer carske palate Ming i Čing, crvena cinober boja na zidovima palate je zapravo boja između narandžaste i crvene. Nijansa je sivkasta, a ne moderna jarko crvena. Takođe, kada je crvena bila dinastička boja, obični ljudi nisu smeli da je nose, jer je ta boja bila rezervisana za cara.
Na primer, iako dinastija Ming nije zvanično objavila koju vrlinu predstavlja, mnogi zvanični dokumenti pominju da je dinastija Ming bila zasnovana na vrlini vatre. Liu Čen, ministar iz rane dinastije Ming, napisao je da je „Taizu od Minga kralj vatrene vrline i da prihvata crvenu boju. Dinastija Ming zagovarala je crvenu, koja predstavlja vatrenu vrlinu, i obični ljudi nisu smeli da nose odeću u toj boji.
Crvena boja se može razvrstati u različite nijanse i postojala su detaljna pravila za njihovu upotrebu u posebnim prilikama i prema društvenom statusu. Obični ljudi nisu smeli da koriste čistu crvenu boju. Mogli su da koriste samo svetlije nijanse crvene kao što je boja cveta breskve i tako dalje. Ova ograničenja bi se mogla donekle ublažiti za nekoliko velikih ceremonija i u posebnim okolnostima.
Vredi napomenuti da je „crveno“ u drevnim vremenima čak imalo drugačije značenje od „crvenog“ u modernom kineskom. Prema Shuoven Jie Ziju, drevnom kineskom rečniku iz dinastije Han, crvena je bila „mešovita boja crvene i bele“. Drugim rečima, „crveno“ na drevnom kineskom odnosilo se na nijansu ružiča ste, a ne na oštru crvenu na koju ljudi danas misle. Međutim, radi lakšeg razumevanja za današnje čitaoce, koristiću „crveno“ kao opšti termin, kada se u ovom članku odnosi na slične boje sa različitim imenima.
Iz perspektive višeg nivoa, razlog što je svaka dinastija imala svoju jedinstvenu istoriju i kulturno nasleđe je to što je svaka dinastija imala drugačije poreklo. Stoga su se usvojene boje prirodno razlikovale jedna od druge. Teorija pet vrlina i pet boja može objasniti stvari samo na određenom nivou u ljudskom svetu i možda nije fundamentalna realnost.
(Nastaviće se)
