Pošto su različite dinastije favorizovale različite boje, ne može se tvrditi da je crvena tradicionalna svečana boja. Dinastija Šang je dobar primer. U to vreme ljudi su crvenu smatrali bojom krvi i smrti i bila je rezervisana za sahrane.
Boja venčanice u drevnim vremenima takođe je varirala. U zavisnosti od ere, mogla je biti crna, bela, zelena, crvena ili neka druga. Retko se dešavalo da i mlada i mladoženja u davna vremena na dan venčanja nose crveno kao danas. Čak i kad se koristila crvena, nosila bi je samo jedna osoba, a ne par. To je zato što su muškarac i žena različiti, i stari ljudi su bili veoma oprezni u vezi sa tim.
Drugi primer su kupleti (stihovi) koji se koriste kao ukrasi za kinesku Novu godinu. Prošli su kroz dugu istoriju pre nego što su postali ono što vidimo danas. U početku se crveni papir nije koristio za kuplete, a neke azijske zemlje koje su bile pod uticajem drevne Kine i danas slede drevnu tradiciju. Kupleti u Južnoj Koreji, na primer, često koriste beli papir sa rečima ispisanim crnom bojom.
U Kini su ljudi počeli da koriste crveni papir za kuplete u dinastiji Ming. U to vreme su birali svetlocrveni papir. Iz perspektive hromatike, takva boja služi samo u svrhu ukrašavanja.
Prelazeći u dinastiju CČing, ljudi su prestali da koriste crveni papir za kuplete. Prema King Bai Lei Chaou, kuplete u palati pisali su carski naučnici (Hanlin) na beloj svili. Kada su posetili Zabranjeni grad, neki ljudi su bili iznenađeni videvši da kupleti nisu ispisani na crvenom papiru kako su očekivali.
Pored toga, u tradicionalnim religioznim okruženjima kao što su drevni hramovi, kupleti su obično pisani na svetlo žutom papiru, a ne na crvenom.
Boja tabua
Iz istorijskih knjiga može se otkriti da crvena nije bila omiljena boja kroz vekove. Jarko crvena boja, koja se danas koristi, posebno se retko viđala u drevnom procesu bojenja. Iako se u nekim narodnim običajima smatra simbolom dobre sreće, crvena se pod nekim okolnostima takođe smatra tabuom.
U nekim predanjima se kaže da novčanik ne sme biti crven; u suprotnom, vlasnik bi mogao izgubiti novac. Postoje svakakve interpretacije. Neki su citirali teoriju pet elemenata, govoreći da vatra (crvena) nadjačava metal (novac). Neka tumačenja su povezana sa računovodstvom, u kojem je deficit obično označen crvenom bojom.
Čak su i majstori feng šuija protiv stavljanja previše crvenih predmeta ili slika u dom, jer to može poremetiti ravnotežu pet elemenata. Mnogi psiholozi su oprezni kada je u pitanju crvena jer prejaka crvena ima tendenciju da uznemiri čoveka. Neki lekari se protive crvenoj kao glavnom tonu boje u dekoraciji jer može dovesti do umora očiju i drugih bolesti.
Takav oprez u vezi upotrebe crvene boje proširio se i na svakodnevni život. Saobraćajni znaci i putokazi označeni crvenom bojom često su povezani sa zaustavljanjem ili opasnošću. U prirodi su biljke, a posebno životinje crvene boje, verovatno otrovne.
I u književnosti ima sličnih situacija. Postojala je izreka u Kini da crvena slova mogu biti loš znak. U stvari, obaveštenja o raskidu (ugovora) često su napisana crvenom bojom.
Ova tradicija takođe seže u istoriju. U drevnim vremenima, imena osuđenika na smrt su često upisivana crvenom bojom. Rečeno je da bog pakla često koristi crvenu olovku da proveri imena ljudi koji će umreti.
Ponegde u tradiciji se kaže da je crvena boja povezana sa duhovima. Kao rezultat toga, neki stariji su protiv toga da ljudi uveče nose crveno. Ne znamo da li je to slučaj. Ali to donosi nešto čega mnogi ljudi nisu svesni - mnogi duhovi opisani u drevnim kineskim knjigama bili su crveni.
Fajuan Žulin, budistička knjiga iz dinastije Tang, opisuje duha koji je „crven i visok“. Ling Gui Zhi, knjiga iz dinastije Jin, takođe pominje „crvenog duha visokog oko 3 metra“. U Lun Heng, knjizi iz dinastije Han, takođe piše: „ljudi koji vide duhove često kažu da su [duhovi] crveni.“
I ne samo to, čini se da duhovi takođe vole da nose crveno. Taiping Guangji (Opširni zapisi ere Taipinga) beleže priču u kojoj je čovek bio okružen sa preko 400 duhova, „svi obučeni u crveno i visoki preko 6 metara“. Kada je osoba izrecitovala taoističke stihove, duhovi su shvatili da je ona ispravna i otišli su.
Pored odeće, i oružje duhova je često crveno. Lun Heng je napisao da „duhovi i otrovi imaju istu boju“ i da su „luk i strele [koje duhovi koriste] crveni“.
Za razliku od onog kako je predstavlja kultura Komunističke partije Kine, crvena boja nije bila toliko popularna u drevnim vremenima u Kini. Naravno, ni crvena sama po sebi ne treba da bude diskriminisana. Štaviše, ono o čemu smo ovde razgovarali ograničeno je na ljudski nivo. U drugim dimenzijama, uključujući božanski svet, crvena boja može imati potpuno drugačije značenje.
