U proleće 1996, kad sam počela da vežbam Falun Dafu, bila sam u kasnim dvadesetim. Tokom proteklih 14 godina, ja sam sledila zahteve Učitelja u spašavanju živih bića i objašnjavala ljudima zašto je progon pogrešan. Takođe sam bila svedok nastojanja praktikanata da potvrde Fa.
Rođena sam u porodici intelektualaca, i mnogi od mojih predaka su verovali u Budu. Obožavam da čitam. Iako je obrazovanje od strane KPK, koje sam dobila poricalo postojanje bogova, s tim se nisam složila i nisam poverovala da je čovek nastao od majmuna. Od gimnazije tragam za pravim smislom života. Mislim da su ljudi koji jure novac i slavu veoma kratkovidi.
Jedan od rođaka me je upoznao sa Falun Dafom. Bila sam veoma uzbuđena saznavši za ovaj kultivacioni metod, toliko da je kultivacija bila jedina stvar kojom sam se bavila u slobodno vreme. Zato sam, kad je progon počeo, otišla u sve lokalne službe vlade da im objasnim istinu u vezi Dafe. Kasnije sam takođe išla u Peking da sa višim stepenom vlasti pričam o Falun Dafi. Nekoliko puta sam hapšena i bila sam u zatvoru kao mnogi drugi praktikanti.
Suočena s prvim testom
Posle 20. jula, 1999, progon i klevetanje Falun Dafe me je veoma uznemiravalo. Dogovorila sam se s nekim praktikantima da postavimo baner na lokalni javni trg izvesnog dana. Tog dana sam ponela baner sa sobom i otišla na trg. Čekala sam neko vreme, ali niko od praktikanata se nije pojavio. Odlučila sam da svejedno postavim baner. Zatim sam uključila muziku i počela da vežbam.
Mnogi ljudi su bili na trgu i vežbali Taiči, dok su drugi igrali. Uskoro je došlo policijsko vozilo i dvojica policajaca su me stavila u auto. Bilo je puno posmatrača. Jedan čovek pedesetih godina je stajao previše blizu meni, pa je policija pomislila da je on praktikant i uhapsila ga.
Policajac mi je rekao: „Imaš li ti mentalnih problema? Baš želiš da budeš uhapšena.” Dala sam im parče papira na kom sam napisala svoje razloge zašto sam to učinila. Pročitali su i rekli mi: „Izgleda da nisi bolesna i da je ovo što si napisala dobro.”
Počeli su da ispituju čoveka kog su pokupili i odbili su da veruju da je samo posmatrač. Nisu mogli verovati da sam bila sama. Čovek je rekao da me ne poznaje, a ja sam to potvrdila. Ipak policajci nisu bili uvereni. Čovek je počeo da plače, objašnjavajući da je on poslušan građanin i da podržava vlast. Ovo ih je ubedilo, pa su ga pustili.
Učitelj je rekao:
„Iskušenja kroz koja kultivator prolazi su nešto što običan čovek ne bi mogao izdržati. Zato je tako malo ljudi kroz istoriju moglo da uspe u kultivaciji i dostigne Ispunjenje.”
(„Pozicija” iz Bitno za dalje napredovanje II)
Zadržali su me 15 dana. Vrativši se kući, počela sam da se spremam za put u Peking da apelujem za pravdu za Falun Dafu.
Svedok moći Dafe
Uhapšena sam i odležala sam u zatvoru 3 godine zbog toga što nisam htela da odustanem od kultivacije. Kad sam bila puštena, moja porodica je odlučila da se preselimo, pošto je lokalna sredina bila nepodnošljiva.
Nakon selidbe sam izgubila kontakt s kolegama praktikantima. Ugojila sam se, umesto da učim Fa. Ovaj nedostatak fokusa na učenje Fa doveo je do problema. Pala sam, polomila karlicu, slomila nogu i onesvestila se. Kad sam došla sebi, bila sam u bolnici. Lekari su rekli da neću normalno hodati čak ni posle operacije.
Insistirala sam da me puste kući. U krevetu sam se fokusirala na učenje Fa, slanje ispravnih misli, i radila sam vežbe samo rukama. Za manje od mesec dana sam mogla da se krećem na štakama. Posle dva meseca mogla da se penjem uz stepenice. Dve godine kasnije, bila sam ponovo normalna. Pregled rendgenom pokazao je da nema frakture karlice, ni iščašenja kosti! Rođaci i prijatelji su znali da nisam prihvatila da me leče u bolnici i bili su uvereni u moć Dafe.
Naučiti da se podnosi usamljenost
Pre nego što sam se do kraja oporavila, vratila sam se u svoj rodni grad da zajedno s još jednim praktikantom proizvodim materijale za objašnjavanje istine. Ovo je bio važan punkt, jer sve vreme je istovremeno radilo 10 kompjutera. U to doba nam je preporučeno da je bolje raspodeliti posao na puno manjih punktova, umesto da se ima jedan veliki.
Razgovarali smo o tome da zamenimo ovaj centar s nekoliko manjih, ali nismo mogli naći nikog ko bi se toga prihvatio. Konačno smo jedan praktikant i ja preselili neke kompjutere svojoj kući. Nekih 6 meseci kasnije, ljudi koji su bili protiv Falun Gonga, pronašli su veliki centar i sve zaplenili. Gubitak je bio velik.
Nisam udata i živim s roditeljima. Kad sam kod kuće pravila materijale, kolega praktikant mi je dao puno lepljive trake da mogu da lepim stvari. U to doba su objavljeni 9 komentara o Komunističkoj partiji. Pravila sam materijale različitih formata da mogu da se unapred zalepe, tako da postavljanje materijala širom grada bude lako. Ti posteri su imali informacije slične kao 9 komentara . Te materijale sam davala i praktikantima u okolnim gradovima. Ljudi su bili zapanjeni videvši toliko postera, koji govore koliko je zla KPK. Komunisti su bili u panici, pretražujući od stana do stana, ali ništa nisu pronašli.
Dve godine sam radila tu vrstu posla. Obično sam bila sama, sedeći na podu i štampajući. Smatrala sam da je svaki izloženi poster kao strela koja pogađa KPK.
Iz bezbednosnih razloga, bilo je uključeno samo nekoliko praktikanata. Ja sam bila jedina koja je pripremala materijale, a nekoliko praktikanata je bilo odgovorno za isporuku u druga područja. Pošto nismo hteli da ljudi znaju šta radimo, nismo uključivali dodatne praktikante. To su bili dani usamljenosti. Vera je ono što nam je omogućilo da toliko dugo istrajemo.
Mudrost i milost na mestu zla
Među mnogim knjigama koje sam čitala, najviše je ostavila utisak na mene priča o budi Milarepi. Kasnije sam shvatila da su mnogi briljantni ljudi i posebni događaji u istoriji planirani, i da su delo Učitelja i njegovih učenika. Ovo je možda razlog zašto sam bila tako impresionirana. Buda Milarepa je imao toliko milosti da ne samo da je oprostio dvojici ljudi koji su planirali da ga otruju, već im je takođe ponudio spasenje. Kao praktikant, ja mogu imati milost koju je imao Milarepa.
Kasnije, kad sam bila u zatvoru, srela sam puno ljudi koji su hteli da me povrede. To su bili moralno posrnuli ljudi i policajci koji ne shvataju činjenice o Falun Dafi. Oni su trenirani da budu ateisti i njihov fokus je na svakoj koristi do koje su se mogli dočepati. Naravno, oni nisu imali pojma da je Učitelj ovde da bi spasio ljudsku rasu.
Usled svog neznanja, oni su hteli da povrede druge. Ja sam znala da oni povređuju sebe više nego druge. Ova opasna sredina, međutim, mi je ponudila priliku da proširim svoju milost. Zbilja sam osećala da ih treba sažaljevati, jer su gubili svoju jedinu šansu za opstanak. Ovo milostivo stanje postepeno je delovalo na zločince i sredinu. Zapravo, desile su se skoro nezamislive stvari.
U zatvoru sam se čvrsto držala ispravnih misli i spoljni događaji nisu me mogli dotaći. Uvek kad je bilo prilike, delila sam svoje misli s praktikantima i pričala s čuvarima o onom što bi za njih zaista bilo dobro. Čuvari su često govorili da praktikanti ozbiljnog lica jesu oni koji se neće odreći Falun Gonga. Međutim, ja sam bila drugačija. Često sam imala osmeh na licu jer sam znala da mi niko ne može oduzeti moju veru.
Cenim talentovane ljude i društvena sam. Jednom sam videla čuvarku koji je prikazivala svoje borilačko umeće i rekla sam joj: „Ti si talentovan borac. Ta veština je korisna kad su u pitanju kriminalci. Međutim, šteta je koristiti je na praktikantima koji nikom ne žele da naude.” Većina ljudi voli kad ih hvale. Prihvatila je moj savet i posle ovog je promenila stav prema meni.
Trpeljivost kad to ima najviše dejstva
Sposobnost da se prepoznaju i prihvate ljubazne reči je dobra osobina. Čuvari koji su me ranije povredili primetili su da sam prijateljski nastrojena prema njima. Odlučili su da mi donesu hranu i zahvalila sam im na tome. Pričala sa s njima, pisala za njih pisma, i tretirala ih kao prijatelje. Moje ponašanje je postepeno uklonilo misao da smo neprijatelji. Vremenom smo postali pravi prijatelji. Više me nisu gledali kao ranije. Čak su dozvolili da razgovaram s kolegama praktikantima, što ranije nije bilo dozvoljeno.
Svaki put kad bi mi došla porodica, bilo mi je dozvoljeno da ih vidim. Kapetan, ili neki čuvar bi ih doveli kod mene. Ranije, svaki pokušaj da se spreči čuvar da naudi praktikantu bi doveo do produženja služenja kazne. Kad smo postali prijatelji, više nisu dodavali dane na moju kaznu. Zapravo, svojski su se trudili da mi omoguće da odem.
Kad je došlo moje vreme da bude puštena, mnogi čuvari su došli da se pozdrave. Rekli su da se nadaju da se nikad neću vratiti u takvo jedno mesto, jer praktikantima tu nije mesto. Svakom ko je to video, bilo je vrlo teško da poveruje da su me ti isti čuvari jednom tukli toliko da sam izgubila sluh (koji je sad u redu) i prouzrokovali da izgubim funkciju ruku na preko godinu dana usled električnih šokova.
Puno godina kasnije naišla sam na jednu od tih čuvarki u drugom gradu. Onima koji su bili s njom predstavila me je kao svoju prijateljicu. Verujem da se mnogi čuvari istinski dive praktikantima, i da pravi praktikanti Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti mogu da uklone loš odnos i stvore prijateljstvo čak i kad su u zatvoru.
Dok Fa-ispravljanje napreduje, više čuvara u zatvorima shvata činjenice i počinje da štiti praktikante umesto da ih progoni. Srela sam takvu osobu. Nakon oko mesec dana u mojoj blizini, direktor centra za ispiranje mozga mi je rekao da bi voleo da mi pomogne da napustim centar.
Ranije je direktoru moralo biti plaćeno više hiljada juana da bi se obezbedila njegova pomoć. Kad sam otvoreno izjavila da neću odustati od svoje kultivacije, on se jako zabrinuo da ću možda morati u zatvor. Rekao mi je: „Ja ti ne tražim nikakav novac, niti da bilo šta učiniš. Samo tražim da ćutiš, da ne bi otišla u zatvor. Zašto to ne možeš da uradiš?”
Odgovorila sam: „Ako otvoreno ne odbijem da se odreknem prakse, neću biti iskrena.” Rekao je: „Ti si jedna od najboljih osoba koje znam među praktikantima, i prema tebi sam kao prema sopstvenom detetu. Ne bih da vidim kako odlaziš u zatvor. Zato ti tražim da budeš tiha.”
Jasno je da ti ljudi još uvek imaju milosti i da poštuju praktikante. Vođena od strane Učitelja, nisam otišla u zatvor. Umesto toga, vratila sam se kući. Taj direktor mi je rekao da ne shvata zašto se on toliko brine da ja ne odem u zatvor. Mislim da je to zato što jedan deo njega shvata činjenice i želi da uspostavi dobre odnose s praktikantima da bi imao neku nadu u opstanak. Naravno, njegova ljudska strana nije shvatala šta se dešava.
Sećam se da je na početku progona jedan policajac, star oko 40 godina, došao da me vidi. Počeo je da mi skida lisice i rekao je: „Samo bih hteo da čujem šta misliš o nekim stvarima.” Postavivši nekoliko pitanja, upitao je vrlo ozbiljno: „Da li Buda zaista postoji?” Rekla sam: „Naravno.” Rekao je: „Verujem ti. Ali to znači da će mnogi policajci završiti u paklu. Znam da se ti možeš kultivisati i postati buda. Moje ime je to i to. Nadam se da ćeš me zapamtiti.”
Sećajući se tih incidenata iz prošlosti, suze su mi potekle niz lice. Nikoga nisam mrzela, uključujući one koji su me progonili. I dalje se nadam da će zli ljudi potražiti činjenice i postati dobri ljudi uprkos akcijama KPK.
Cvetovi lotosa cvetaju u vatri
Kad je progon počeo, nebrojeni praktikanti su istupili da odbrane Dafu i čast Učitelja. To je bilo kao ući u vatru, ali nijedan praktikant nije se brinuo hoće li se ikada vratiti nazad kući. Zaista, cvetovi lotosa cvetali su u vatri. Danas, najgora faza progona je gotova.
14 godina sam na putu kultivacije i pomaganja Učitelju u Fa-ispravljanju. Vođeni Učiteljem, verujem da praktikanti stvaraju divotu nikad ranije viđenu u ovom univerzumu. Uverena sam da će zlo nestati. Hajde da cenimo svoju misiju i olujni put kojim idemo, spasimo više živih bića u poslednjoj fazi Fa-ispravljanja, i vratimo se kući s Učiteljem.
Heši!
