Počela sam da praktikujem Falun Dafu pre nego što je Komunistička partija Kine (KPK) pokrenula progon 1999. godine.
Sećam se da sam pozajmila Džuan Falun, glavnu knjigu Falun Dafe, od kolege. Kada sam čitala Fa Učitelja Lija (osnivača Dafe), „Džen-Šan-Ren je jedini kriterijum za razlikovanje dobrih i loših ljudi“ Džuan Falun, srce mi je drhtalo i osetila sam kao da je strujni udar prošao kroz moje telo. Konačno sam našla šta sam tražila i odlučila sam da počnem da vežbam Falun Dafu.
Imala sam 28 godina kada sam počela da se kultivišem. Privukla me je Falun Dafa zbog njenih dubokih principa Istinitosti-Blagosti-Trpljivosti. Kako je moja kultivacija napredovala, oporavila sam se od svih svojih bolesti, kao što su neuralgija, nesanica, migrene, grčevi u stomaku i nasledne bolesti srca. Svaki dan sam se osećala punom energije i jasnog uma.
Nakon što sam počela da vežbam Falun Dafu, shvatila sam zašto ljudi pate, i naučila sam kako da se suočim sa preprekama i nesrećama. Našla sam pravac u životu i postala sam optimistična, otvorena, tolerantna i pažljiva prema drugima.
Tokom više od 20 godina vežbanja Falun Dafe, moja porodica i ljudi oko mene bili su svedoci dragocenosti praktikovanja Falun Dafe.
Saosećanje je otklonilo moju ljutnju na majku
Nikada nisam znala kako je to kad me majka voli. Više je volela dečake nego devojčice, i uvek kad bih napravila malu grešku, tukla bi me. Nisam mogla da se setim da je ikada ljubazno razgovarala sa mnom.
Naša porodica nije bila dobrostojeća, a moja majka je pokušavala da sastavi kraj s krajem. Moja dva brata su se retko igrala sa mnom, a moj otac je često bio na poslu. Odrastajući, osećala sam se usamljeno i razvila sam introvertnu, osetljivu, sumnjičavu i plašljivu ličnost. Osećala sam se nesigurno.
Kako sam odrastala, počela sam da ne volim svoju majku kao što ni ona mene nije volela. Njen odnos prema meni se samo pogoršao nakon što sam se udala – kako se kaže, ćerka koja se udala je kao izbacivanje vode.
Iako moja majka nije bila ljubazna prema meni, moj muž i ja smo bili odgovorni za obavljanje poslova, popravljanje stvari u njenoj kući i kupovinu stvari koje su joj bile potrebne. Kad god bi se neko u našoj široj porodici razboleo ili bio hospitalizovan, majka bi me odmah kontaktirala da nešto uradim ili platim.
Nakon što je moj otac preminuo 2000. godine, suprug i ja smo jedini brinuli o mojoj majci dok je bila hospitalizovana. Godinama, svaki put kada bi me pozvala, radilo se o stvarima koje treba da uradim, ili da se žali na svoju snaju. Neprekidno bi izražavala svoje pritužbe ne dajući mi priliku da odgovorim, i često bi naglo prekinula razgovor govoreći: „To je sve.“
Moja ćerka se jednom našalila da sam bakin telefonski servis.
Moja majka je dala mojoj braći više od 300.000 juana (oko 43.680 USD) koje je moj otac ostavio. Tražila je da se odreknem svog naslednog prava na trosoban stan koji joj je moj otac ostavio i u kojem ona trenutno živi. Čak i nakon što sam pristala, imala je sumnje i zamolila je mog muža da se pismeno obavežem pre nego što umre.
Uprkos tome što je svu svoju naklonost i imovinu poklanjala svojim sinovima, moja majka je smatrala da je moja odgovornost da kao njena ćerka brinem o njoj. U tišini sam podnosila njeno hladano i nepravedno ponašanje, iako sam često bila ljuta i maltretirana.
Kao praktikantkinja, trudila sam se da živim po principima Istinitosti-Blagosti-Trpljivosti bez obzira na okolnosti. Bilo je teško, ali sam davala sve od sebe da obuzdam svoje emocije i pokažem poštovanje prema starijima.
U početku bih se borila da zadržim suze, ali kako sam nastavila da učim Fa, naučila sam da menjam sebe iznutra, otpuštajući ličnu korist, slavu i emocije. Naučila sam da saosećam sa drugima i širim svoje srce, dozvoljavajući snazi saosećanja da postepeno rastvori ogorčenost i zameranje usađeno duboko u meni.
Povremeno bih doživela emocionalne fluktuacije tokom procesa, ali sam stalno podsećala sebe da sam praktikant i da moram da sledim Učiteljeva učenja. Učitelj je video moju iskrenu želju da budem dobra i pomogao mi je da eliminišem negativne emocije prema majci.
Kako je vreme odmicalo, postepeno sam prestala da osećam nepravdu i umesto toga počela sam da razumem poteškoće moje majke. Vredno je radila ceo svoj život i žrtvovala gotovo sve da bi podigla svoju decu, ali malo ko je pokazao poštovanje. Posebno se oslanjala na svoje sinove za emocionalnu podršku nakon što je moj otac preminuo, ali niko joj nije mogao zaista pružiti ono što je tražila.
Kasnije su se desili neki neočekivani događaji, i moja majka je postala još ranjivija. Videvši njen nesiguran hod kada je imala 80 godina, bilo mi je žao. Bez obzira na to kako se ponašala prema meni, kćerkino poštovanje je tradicionalna vrlina među Kinezima, i osećala sam da je moja dužnost da ispunim svoje obaveze kako bi ona mogla mirno da uživa u svojim poznim godinama.
Moja majka je zdrava i ima dobar apetit uprkos poodmaklim godinama. Svaki put kada bih je posetila napunila bih njen frižider njenom omiljenom hranom kao što su lepinje na pari, knedle, svinjska rebra i ćufte koje bih napravila za nju. Nikada ne oklevam da izađem u susret njenim zahtevima i trudim se da zadovoljim svaku njenu potrebu. Osećala sam olakšanje i radost kada bih videla njen zadovoljan osmeh.
Otpuštanje zameranja prema kolegama
U finansijsku službu prebačena sam 2003. godine kao računovođa. U kancelariji su bile još dve osobe: blagajnik i još jedan računovođa sa preko 10 godina iskustva. Kompanija mi je dodelila mnoge specifične računovodstvene poslove i postavila me na čelo. Druga računovođa nije imala mnogo posla i smatrala je da to nije fer, pa se udružila sa drugima kako bi mi pravila probleme.
Nikada to nisam uzimala k srcu i prema svima se odnosila ljubazno. Svaki dan sam rano dolazila u kancelariju i kasno odlazila, grejala sam vodu za čaj, brisala pod i čistila svaki sto. Pozdravila bih računovođu i koristila svaku priliku da joj objasnim istinu o Falun Dafi i kažem joj za važnost napuštanja Komunističke partije Kine (KPK).
U Kini je toksična kultura KPK dovela do toga da ljudi gledaju jedni na druge kao na neprijatelje. Borba za moć unutar rukovodstva kompanije proširila se i na službu za finansije.
Jedan od potpredsednika kompanije iskoristio je osećaj nepravednosti druge računovođe i poslao je anonimno pismo u centralu, optužujuči me da vežbam Falun Dafu. Kada je istražni tim došao da proveri moj rad, saznala sam da je druga računovođa umešana u ovo.
S obzirom na to da je Falun Dafa oklevetana i da su mnogi ljudi i dalje zavedeni od strane KPK, pošto sam shvatila da Učitelj zahteva od praktikanata da mu pomognu u spasavanju živih bića, rekla sam sebi: „Ne mogu da stvaram lošu karmu u odnosima sa ljudima, oni čekaju da budu spaseni. Moram da rešim ovo sa saosećanjem, oslobodim se ljutnje."
Zato sam se pretvarala da ne znam ništa o njenoj umešanosti i nastavila sam da se ponašam ljubazno prema njoj. Znala sam da mi se pod Učiteljevom zaštitom ništa loše neće dogoditi.
Inspirisana snagom Dafinog saosećanja, postepeno sam naučila da mirno posmatram sve oko sebe. Jednog popodneva, računovođa je dobila poziv od svoje ćerke u školi i saznala da ima akutnu upalu slepog creva i da ima velike bolove.
Videvši da je veoma zabrinuta, rekla sam joj: „Zamoli svoju ćerku da recituje ’Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.‘ To će ublažiti njen bol.“ Ranije sam sa njom podelila mnoge priče o tome kako je moja ćerka bila blagoslovena recitovanjem tih povoljnih reči.
Kasnije je premešten potpredsednik koji me je prijavio. Vođena principima Dafe, nastojala sam da proširim svoje saosećanje, mnoge kolege su posmatrale i svedočile čitavom procesu i povukle su se iz organizacija KPK, a to je uključivalo i računovođu. Iskreno je rekla u kancelariji: „Vi, praktikanti Falun Dafe ste zaista sjajni.“
Pomaganje ljudima u pritvorskom centru
Neko me je prijavio dok sam lepila samolepljive flajere 2018. Policija mi je nezakonito pretresla kuću i odvela me u pritvor.
Kada sam stigla u pritvorski centar, um mi je bio ispunjen strahom i zbunjenošću. Međutim, vremenom sam uspela da prilagodim svoj način razmišljanja i ojačam svoje ispravne misli. Recitovala sam Fa i meditirala što je češće moguće, objašnjavajući istinu zatvorenicima, i ohrabrujući ih da napuste KPK. Prema svima sam se odnosila sa saosećanjem.
Jedna narkomanka je privedena zbog trgovine drogom. Imala je proces odvikavanja od droge i bila je toliko slaba svaki dan da nije mogla da sedi. Policajci su joj dozvolili da legne na ćebe postavljeno na betonski pod.
Trebala joj je pomoć da pije i jede i često je povraćala. Nije se presvlačila mnogo dana, što je izazvalo neprijatan miris koji se nikome nije dopao. Svakodnevno sam se brinula o njoj pomažući joj da jede i pije, a njoj se polako vraćala snaga i mogla je sama da sedi.
Dok sam meditirala posle večere, ona je sedela pored mene. Jednog dana nakon što sam završila sa meditacijom, rekla je: „Osećala sam se tako ugodno sedeći pored tebe dok si ti meditirala! Prošlo je puno vremena otkad se nisam tako osećala."
Objasnila sam joj istinu o Dafi i rekla joj da kada praktikanti rade vežbe to koristi onima oko njih. Učitelj je rekao: „Svetlost Bude osvetljava svuda i ispravlja sve abnormalnosti. Džuan Falun
Shvatila je istinu i napustila organizacije KPK. Želela je da nauči kako da se kultiviše u Dafi. Pošto smo bili u pritvorskom centru, predložila sam joj da svaki dan jednostavno recituje „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri” i uverila sam je da će imati koristi.
Rekla je: „Daću ti broj telefona mog brata. Kada budeš puštena, kontaktiraj me preko otog broja i nauči me kako da se kultivišem u Dafi.” Zauzela se za mene kasnije, kada je šef ćelije za zatvorenike dao instrukcije ostalim zatvorenicama da me spreče da vežbam Falun Dafu.
Tokom našeg zajedničkog druženja, narkomanka mi je ispričala svoj san: „Pas je lajao na prozor naše ćelije dok mi je uzimana krv.“ Druge zatvorenice su čule ovo i rekle da je to dobar znak. Ubrzo nakon toga, dobila je kaznu od samo četiri meseca, što je bilo mnogo manje nego što je očekivala. Bila je veoma srećna.
Kada sam prvi put počela da objašnjavam istinu nadzornici ćelije, ona nije bila prijemčiva. Međutim, vremenom je primetila da su zatvorenice koje su pristale da napuste KPK nakon što sam im objasnila istinu bile blagoslovene u različitim stepenima, i počela je da obraća pažnju.
Jedna mlada žena u ranim 20-im svaki dan bi sedela pored mene da sluša moje objašnjavanje istine i bila je zainteresovana da nauči kako da se kultiviše.
Nakon 37 dana pritvora, dok smo se spremale za popodnevni odmor, ime mlade žene je iznenada prozvano da sačeka na vratima i ide kući. Dok je odlazila, okrenula se i uzviknula mi: „Hvala! Hvala vam!" Radosno sam uzvratila: „Zapamti šta sam ti rekla (odnosno ’Falun Dafa je dobra, a Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri')“
Nadzornica ćelije me je odmah upitala: „Za šta ti je zahvalila?“ Odgovorila sam: „Zar ti nisam rekla? Zapamti da je Falun Dafa dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri. Povlačenjem iz KPK i njenih organizacija, imaćeš blagoslove.”
Pošto je bilo vreme za odmor, predložila je da prvo spavamo. Čim je zazvonilo za kraj popodnevnog odmora, ona je skočila i zamolila me da detaljnije objasnim šta sam joj prethodno rekla. Ovaj put je odmah pristala da napusti KPK.
Čim je to učinila, neko mi je rekao da je još zatvorenica zainteresovano da napusti KPK. Odgovorila sam: „Naravno, pomoći ću im čim završim sa nameštanjem kreveta. Nadzornica ćelije je rekla: ,,Namestiću ti krevet, ti idi pomozi im, to je važnije." Nekoliko žena je odlučilo da se povuče. Od tada me više nije sprečavala kada sam radila vežbe.
U ćeliji od 10 kvadratnih metara bilo je preko 20 zatvorenica, a ponekad i preko 30. Ležajevi su mogli da prime samo 20 ljudi, a ostali su morali da spavaju na betonskom podu u šetalištu. Zatvorenice su zbog ograničenog prostora mogle samo da leže na boku, a ponekad bi se neke posvađale usred noći jer su se nehotice mogle prevrnuti i naleteti na druge.
365 dana u godini, svaki dan nam je serviran gotovo isti obrok: požuteli pirinač i supa od povrća na kojoj je plutalo nekoliko prljavih listova. Zatvorenice bi se tukle oko vrećice sosa za instant rezanace.
Povremeno bi se do vrata svake ćelije gurala kolica sa hranom na prodaju. Jelo od povrća koštalo je 20 juana, a svako jelo sa mesom 40 ili 50. Zatvorenice bi žurile da to kupe i pored visoke cene.
Svaka zatvorenica je dobijala samo dve šolje tople vode dnevno, i često bi se svađale oko toga. Loši uslovi života u pritvorskom centru uvećavali su zlo u ljudskoj prirodi i urušavale dobru prirodu, čineći da boravak tamo liči na pakao na zemlji.
Falun Dafa praktikantkinje nisu bile samo mirne i tihe, već i pažljive prema drugima, i često su delile ono što su imale. Sve zatvorenice koje su prešle iz drugih ćelija su to znale. Kada su stigle u novu ćeliju, neke od njih možda još nisu imale dovoljno „kredita“ (tj. novca ili resursa), i često bi se obraćale praktikantkinjama Falun Dafe za pomoć u hrani i zalihama.
Tokom praznika, svakoj zatvorenici bi bilo dozvoljeno da kupi voće i grickalice. Ono što bih kupila podelila bih sa zatvorenicama koje još nisu imale dovoljno „kredita“. Postepeno, iskreni stav i ljubaznost praktikantkinja Falun Dafa dirnuli su sve u pritvorskom centru.
Mnoge zatvorenice su patili od depresije i razdražljivosti zbog stresa, teških uslova života i čežnje za voljenima. Kao rezultat toga, mnoge su imale nesanicu ili su imale loše snove.
Rekla sam im o principima Falun Dafe i ohrabrila sam ih da recituju: „Falun Dafa je dobra! Istinitost-Blagost-Trpljivost su dobri!" Mnoge od njih su imale koristi od učenja ovih principa i njihovo raspoloženje se poboljšalo. Kao rezultat toga, više nisu ulazile u rasprave sa drugima i mogle su bolje da spavaju.
Sve su mi dale svoje brojeve telefona i rekle da im se javim kada se vratim kući. Neke su rekle: „Definitivno ću doći po tebe na dan puštanja na slobodu.“
Trenuci kada su ljudi pokazali zahvalnost Dafi nakon što su shvatili istinu su mi nezaboravni.
Onog jutra kada sam prebačena iz pritvora u zatvor, zatvorenice su sedele u dvorištu i pripremale se za prozivku. Dok su policajci zatvarali gvozdenu kapiju uz zveket iza mene i spremali se da me odvedu, odjednom se začuo povik: „Falun Dafa je dobra! Istinitost-Blagost-Trpljivost su dobri!"
Kada sam se osvrnula, mnoge zatvorenice su stajale na ulazu u dvorište da me isprate. Suze su mi prekrile lice.
