Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1997. Tokom više od 20 godina kultivacije, prevazišla sam mnoge smetnje i prošla kroz mnoge poteškoće. Prvo i najvažnije, bilo je važno imati čvrstu veru u Učitelja Lija (osnivača Falun Dafe) i moć koju daje Dafa. Moje srce je ispunjeno beskrajnom zahvalnošću prema Učitelju. Ispod su neka od mojih iskustava kultivacije.
Centar za ispiranje mozga
2009. godine vlasti su me uhvatile i odvele u centar za ispiranje mozga. U to vreme, tamo su bila protivzakonito zatvorena četiri učenika Dafe, svaki u posebnoj prostoriji. Svaka soba je bila hladna i vlažna, sa prljavim dušekom na krevetu. Praktikante sam viđala samo tokom obroka, ali nije nam bilo dozvoljeno da razgovaramo. Ostatak vremena bili smo zaključani u svojim sobama.
Bila je jedna učenica Dafe koja je štrajkovala glađu i nije mogla da napusti svoju sobu. Jednom sam prošla pored vrata i videla da joj je kosa neuredna i lice neoprano. Između moje i njene bile su dve sobe. Ponekad sam čula kako je čuvari tuku i vređaju. S vremena na vreme, bila sam tužna kada bih pomislila na obaveze koje imaju praktikanti.
U centru za ispiranje mozga bilo je 15 zaposlenih ljudi, koji su radili u tri smene dnevno, po tri čoveka u smeni. Nisu razgovarali sa nama. Prekidačem za svetlo u svakoj prostoriji upravljalo se spolja, a svetlo je dugo ostajalo upaljeno. Vrata su bila zaključana spolja. Na vratima je bio otvor. Osoblje je u svakom trenutku moglo da pogleda kroz otvor na vratima. Praktikanti nisu mogli da komuniciraju jedni sa drugima. Pošto su zaposleni bili obmanuti lažima Komunističke partije Kine (KPK), bili su veoma neprijateljski raspoloženi prema nama. Ovo okruženje je bilo veoma depresivno. U početku nisam znala kako da prevaziđem ovo teško okruženje.
Jednom sam preuzela inicijativu da razgovaram sa osobljem centra za ispiranje mozga, ali su oni odbili da me saslušaju. Lider tima mi je rekao: „Da li su te ljudi na tvom radnom mestu izbegavali?“ Rekla sam: „Ljudi na mom radnom mestu su se veoma dobro slagali sa mnom. Bili su voljni da putuju sa mnom, govoreći da imaju osećaj sigurnosti pored mene.” Rekao je: "Stvarno?" Činilo se da ne veruje u to. Htela sam da mu kažem istinu o progonu, ali čim sam počela, zaustavio me je i rekao: „Ne govori ništa više. Ne želimo da to čujemo. Ne verujemo u to.”
Šta je trebao da uradim? Iz Fa perspektive, shvatila sam da ako želim da promenim ovu situaciju, moram da kultivišem svoje srce.
Posle večere, sedela sam u položaju lotosa na krevetu, moleći Učitelja da mi pomogne dok šaljem ispravne misli. U trenutku je cela zgrada bila u mrklom mraku. Čula sam da neko viče u hodniku: „Čudno, zašto nema struje? Nikada ranije nije bilo nestanka struje!” Stvari su bile u neredu napolju, ali ja sam bila nepokolebljiva. Zaista sam osećala da tamno energetsko polje postaje sve svetlije i svetlije. Zatim su se, jedan za drugim, ispred mene pojavili krugovi svetlosti i nastavili da se šire ka spolja. Celo moje telo je obuhvatila energija. Bilo je toplo i udobno.
Sledećeg dana, osoblje u centru za ispiranje mozga požalilo se da je odeća praktikantkinje koja štrajkuje glađu toliko prljava, a ona nema čistu odeću. Izvadila sam nešto svoje čiste odeće i ponudila je. Osoblje ih je pogledalo i pitalo: „Pristaješ da joj daš tako dobru odeću?“ Nasmejala sam se i klimnula glavom. Zamolili su me da joj pomognem da se presvuče. Otišla sam u njenu sobu. Užasno je mirisalo. Ležala je tamo zatvorenih očiju. Kada je čula moj glas, otvorila je oči i nasmešila se. Pomogla sam joj da ustane, pomogla joj da se presvuče, očešljala je i očistila sobu. Kada sam izašla iz sobe, stav nekoliko članova osoblja se promenio. Jedan od odgovornih mi je prišao i rekao: „Zadovoljstvo je bilo videti te kako radiš tamo. Bila si puna dobrote.” Odgovorila sam: „Dobro srce je kao zlato. Nastavio je: „Gde god da je, sija. Ako nemaš ništa protiv, možeš ići kod nje u sobu da joj više pomogneš u budućnosti.“
Promenilo se okruženje. Ne samo da je jaz između kolega praktikanata bio eliminisan, već je i odnos sa osobljem postao harmoničan. Ponekad su preuzimali inicijativu da razgovaraju sa mnom. Jedna odgovorna osoba je rekla: „Priznajem da je Komunistička partija sada korumpirana, ali Maova era je bila dobra. U to vreme niko se nije usuđivao da bude korumpiran.” Rekla sam: „Zapravo, Komunistička partija je od početka bila protiv neba i svemira. Postojala je izreka koju možda ranije niste čuli: oni koji idu za nebom napreduju, a oni koji idu protiv neba propadaju. Mao je tada vikao: „Borite se protiv neba, zemlje i ljudi radi beskrajne zabave!“
Videvši da pažljivo sluša, nastavila sam: „Ne treba da budemo previše arogantni; treba da živimo smerno u svetu i da umemo da poštujemo Nebo i Zemlju. Inače, kad dođe kazna Neba, niko joj se ne može odupreti. Bez obzira koliko je moćna KPK, nikada neće biti moćna kao Nebo. Nebesko načelo je da će dobro biti nagrađeno, a zlo naići na kaznu. KPK će biti dezintegrisana zbog svojih zlih dela.”
Rekao je: „Imaš pravo. Nikada nisam razmišljao o tome. Ta poenta pokreće na razmišljanje. Trebalo bi da provodim više vremena sa tobom.” Kasnije nikada nisu zaključavali vrata sobe, pa sam stalno mogla da spremam.
Jednom je lider tima bio veoma posramljen i rekao mi je: „Nećeš gledati te video-snimke [koji klevetaju Dafu], zar ne?“ Odgovorila sam: „Ne, niti treba da ih puštate. Već znate da je Dafa najispravnija, a Dafa učenici su najbolji ljudi. Svi ti video snimci su lažni. Puštanje istih takođe je loš postupak."
On je rekao da nije hteo da pusti snimak, već da je šef to tražio. Rekla sam: „Ako zaista ne želite to da puštate, vaš šef više nikada neće spominjati tu stvar od sada.“ Ono što sam rekla postalo je istina i niko to više nije pominjao. Bio je iznenađen i dao mi palac gore. Kasnije je napustio KPK i njene pridružene organizacije.
Shvatila sam da je za spas ljudi i objašnjavanje istine u ovoj posebnoj sredini važno da naše ponašanje i reči budu ljubazni. Tek tada će ljudi prihvatiti ono što govorimo. Takođe sam shvatila da različitim ljudima treba da govorim iz različitih uglova.
Jednom su šef centra za ispiranje mozga i grupa ljudi išli od sobe do sobe. Vikali su na praktikante i tražili da znaju da li vežbaju vežbe ili ne. Bili su arogantni i konačno su došli u moju sobu. Čim su ušli na vrata, brzo sam ustala i sa osmehom ih pozdravila, rekavši: „Molim vas, uđite. Direktor me je pogledao i prvo je bio zbunjen, a onda se osmehnuo i rekao: „Kao da sam stigao kod vas kući.“
Nasmejao se i pitao me da li još uvek praktikujem Falun Dafu. Pre nego što sam uspela da odgovorim, odmah je rekao da su vežbe koje vežbamo dobre i da jačaju telo. Rekla sam da je dobro biti dobra osoba prema principima Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti. Rekao je da su i Istinitost, Blagost i Trpeljivost takođe dobri. Odgovorila sam da izgleda da nemamo mnogo neslaganja po ovom pitanju. A onda sam rekla: "Postoji jedna stvar koju možda ne razumete: KPK će pasti."
Direktor je rekao da mu je Komunistička partija plaća platu, ali ja sam mu rekla da to nije KPK; poreski obveznici izdržavaju Partiju. „Ne samo da članovi KPK dobijaju svoje plate“, rekla sam, „već takođe prikupljaju novac u velikim količinama, proneveruju, deluju korumpirano i progone ljude dobre vere. Sva ovakva ponašanja će rezultovati kaznom sa neba. Baš kao drvo, koliko god da je veliko, ono će pasti ako mu korenje istruli.” Tada sam mu rekla: „Zato se klonite toga; odnosno, čuvajte se opasnosti. Ovo je zaista za vaše dobro.”
Drugi put, liderka tima druge sesije koja se održavala u centru za ispiranje mozga, podigla je Falun Gong letak i povikala na nas: „Vidi, vi Falun Gong [praktikanti] šaljete letke ovde, i tvrdite da vas mi tučemo. Jesmo li tebe tukli? Da li si ’istinita'?‘“ Prišla sam joj i rekla joj ljubazno, ali dostojanstveno: „Da li je pisalo da ste vi tukli ljude? Da li je pomenulo vaše ime? Niste nas tukli, ali možete li garantovati da nas drugi nisu tukli? Bez obzira ko je to uradio, sve dok učestvujete u progonu, bićete na listi zlih ljudi.”
Rekla je: „Ne plašim se! Usuđujem se da te udarim.” Dok je govorila, zamahnula je i nežno dodirnula moje lice. Rekla sam: "Ovo je prvi put da pokušavate da me tučete." Ponovo je pokušala, ali je stala na pola puta. Gledajući je, nasmejala sam se i rekla joj ozbiljno da je to što sam rekla istina. Njen odnos prema meni se posle toga promenio.
Jednog dana posle večere, ova liderka tima je ušla da razgovara sa mnom. Znala sam da je Učitelj ovo organizovao, da ona čuje istinu. Neko vreme sam slala ispravne misli i pričala joj o cvetu Udumbara. Objasnila sam: „To je cvet iz božanskog carstva koji cveta na ovom svetu. Prema budističkim spisima, cvet Udumbara cveta jednom u 3.000 godina, i to u vreme kada Sveti Kralj koji okreće točak silazi da spasi ljude. Ljudi koji sede ispred vas su svi učenici Svetog Kralja koji okreće točak. Nadam se da cenite priliku da naučite više od njih.” Nasmejala se i rekla da su joj gatare rekli da je blagoslovena. Shvatila je istinu i napustila KPK.
Pošto je osoblje u centru za ispiranje mozga imalo priliku da čuje istinu, većina njih je napustila KPK i njene pridružene omladinske organizacije.
U pritvorskom centru
2015. godine sam uhapšena i odvedena u pritvor. Bučno i prepuno okruženje unutra bilo mi je teško da podnesem. Bila sam pod stresom, samo sam pila malo pirinčane supe svaki dan, boreći se da preživim. Izgubila sam više od 15 kg. Usred patnje, jedine stvari koje su me mogle podržati bili su Učitelj i Fa. Pokušala sam da se smirim i učim Fa napamet. Otkrila sam da gajim mnogo predstava i vezanosti koje nisu u skladu sa Fa. Kada sam sagledala svoje nedostatke, kultivisala sam se na skroman način, cenila svaku priliku da se poboljšam i ispravljala se na osnovu Fa što je pre moguće.
U ćeliji pritvorskog centra, koja je imala manje od 30 kvadratnih metara, bilo je mračno i vlažno. Tamo je držano više od 20 žena veoma različitih karaktera. Vazduh je bio kužan, a žene su se često svađale jedne sa drugima za sitne koristi. Većina njih je patila od visokog pritiska i srčanih oboljenja. Neke su često padale u nesvest, a druge su bili nervozne i depresivne. Neke su plakale kada više nisu mogle da izdrže. Trebalo mi je vremena da se prilagodim ovom surovom okruženju, tako da sam pila pirinčanu supu svako jutro i nisam jela ni u podne ni uveče. Tako su prošla dva meseca.
Iako nisam jela, moje mentalno stanje se popravljalo. Izgledala sam zdravo. Glavna policajka se zabrinula za mene i činilo joj se neverovatno da skoro ne jedem. Mnogo puta je dolazila kod mene da me zamoli da jedem normalno. Rekla je: „Prošlo je tako dugo. Nisam ti tražila ništa drugo. Svaki put kad sam pričala s tobom, radilo se o jelu. Možeš li pojedesti samo pola lepinje na pari dnevno? Molim te, pojedi malo hrane i ne dozvoli mi da više brinem o ovoj stvari."
Nasmejala sam se i rekla joj: „Dobro sam, ne brini. Ne mogu da jedem sada. Nisam gladna, jedem kad hoću.” Jednom me je bespomoćno pogledala, a onda se nasmešila i rekla mi: „Stvarno si dobra, dobrog si zdravlja.“ Rekla sam: „Ako nastavim da praktikujem [vežbe Falun Dafe] svaki dan, moje zdravlje će biti bolje.“ Pogledala me je sa osmehom: „Stvarno imaš istrajnost. Da sam mogla kao ti, odavno bih uspela da smršam.”
Ljudi u prostoriji su počeli da mi se dive. Neko je rekao: „Ti si stvarno drugačija od nas. Tvoje telo je zaista neverovatno. Mi ne možemo izdržati ni jedan dan. Zaista te štiti tvoj Učitelj. Falun Dafa je dobra. To nije običan sistem vežbanja. To je neverovatno."
Kasnije sam jela normalno, ali sam i dalje osećala da ne mogu suštinski da promenim situaciju. Neko je jednostavno rekao: „Ne usuđujem se da vežbam ma koliko to bilo dobro. Pogledaj sebe. Dovedena si na ovo mesto da stradaš zbog svoje vere. Šta im možeš?" Počela sam da pišem žalbu načelniku. Nakon što sam završila pismo, pročitale su ga sve u prostoriji. Neke od njih su briznule u plač, možda zato što su moje iskustvo iz kultivacije i protestovanje zbog progona dirnuli dobru prirodu ljudi, ili možda zato što je sama žalba govorila sveobuhvatnu i detaljnu istinu, zbog čega je bila tako dirljiva.
Rano sledećeg jutra prijava je preko policijskog službenika predata dežurnom tužiocu. Dva dana kasnije, tužilac se sastao sa mnom. Rekao je: „Sve sam pročitao. Ako je istina ono što ste rekli, ja ću vam pomoći.” Rekla sam: "Preuzeću odgovornost za svoje reči." Rekao je da mi veruje. Kasnije je moje pismo dostavio direktoru suda i predsedniku veća.
Ljudi u prostoriji nisu mogli da veruju da sam uspela da pošaljem žalbu, ali sam kroz ovaj incident osetila da me je Učitelj odjednom uzdigao. Postala sam ispravno, pošteno biće koje potvrđuje Fa. Promenili su se i žene u ćeliji. Njihov animozitet prema meni je nestao, a neke su tražile da im kažem o Dafi i pokažem kako da rade vežbe. Sve su mi verovale i bile su voljni da razgovaraju sa mnom o svojim problemima, tako da su preko mene razumele istinu o Falun Gongu. Sve su naučile da poštuju Dafu i Dafa učenike, i bile su voljne da podele sve sa mnom.
Jednom mi je starija žena u ćeliji rekla: „Policajka je rekla da kad neka u ćeliji ima sukob sa tobom, mora da je njena krivica. Policajka ima zaista dobro mišljenje o tebi.”
U takvom posebnom okruženju, imala sam na umu svoju svetu misiju kultivatora, i pokazala čistoctu Dafe i princip Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti, tako da su ovi ljudi mogli da shvate istinu Dafe.
Promene u ljudima oko mene
Pošto sam se držala u skladu sa standardima za kultivatora, gledajući unutar sebe pred protivrečnostima, ne okrivljujući druge i ne boreći se za lične interese, okruženje je postajalo sve bolje i bolje. Mnoge žene su mi dolazili i učile pesme iz Hong Yina. Najhaotičnija i najbeživotnija ćelija postepeno je postala najbolja ćelija. Bilo je manje tuča i žene su prestale da koriste psovke i ružan jezik. Svi su se poštovali i voleli kao porodica i živeli u slozi. Evo nekoliko primera:
1. Zhang Jie (pseudonim), koja je bila zatvorena zbog prevare, bila je veoma odbojna prema Dafi jer je bila zavedena lažima KPK. Imala je visok pritisak i često je imala bolove u leđima. Kada sam meditirala noću, izgledala je veoma uplašeno i stalno me je nagovarala da završim i legnem. Ponekad kada bih joj se približila, ona bi pobegla i rekla: „Previše je strašno.“
Bez obzira kako se ponašala prema meni, nisam se obazirala na to, kao da se ništa nije dogodilo. Jednom dok je radila, ponovo se razbolela. Vrisnula je sa uplašenim izrazom lica: „Neka koja izgleda kao ja izletela je iz mog tela.“ Tešila sam je i rekla joj da se ne plaši. „Ovo stanje se takođe javlja u kultivaciji Dafa učenika, i zove se odvajanje Prvobitne duše od tela. To nije bolest." Tog dana sam joj mnogo pričala o Falun Gongu. Videla sam da je pažljivo slušala. Rekla sam joj da iskreno recituje: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri,” govoreći da se sve može promeniti.
Iznenadila sam se kada sam videla da dobro razume. Rekla je: „Nisam uzalud došla ovamo. Mislila sam da ste svi nenormalni. Od kada si ti stigla, obraćam pažnju na tebe. Sve više otkrivam da ne samo da niste tako iracionalni kao što kažu na TV-u; naprotiv, sasvim ste dobri. Imate dobre manire i dobro ste obrazovani. Kao da niste s ovog sveta. Možeš li me naučiti da vežbam?"
Neočekivano, zaista je naučila pet Falun Gong vežbi, često je učila pesme iz Hong Yin i ponekad meditirala sa mnom. Kao rezultat toga, njen govor i ponašanje postajali su sve bolji. Njen pritisak je postao normalan, a zdravlje joj je bilo sve bolje i bolje.
Kada je Zhang Jie otišla na suđenje, recitovala je pesme iz Hong Yin. Suđenje je proteklo glatko. Puštena je nekoliko dana nakon završetka suđenja. Pre nego što je otišla kući, insistirala je da uplati 500 juana na moj račun u pritvorskom centru, ali sam ljubazno odbila.
2. Li Kiang (pseudonim), koja je hrišćanka, često je nosila lekove za svoje teško srčano stanje. Imala je lošu narav i često se svađala sa drugima. Videla je da sam dobrog zdravlja i da nikada ne protivrečim drugima, pa je volela da razgovara sa mnom. Rekla sam joj o Falun Gongu i progonu KPK. Kada je imala sukobe sa drugima, bila je voljna da podeli svoja razmišljanja sa mnom. Rekla je da samo ja mogu da dotaknem njeno srce.
Jednom se potukla sa nekom ženom i tuča je bila toliko žestoka da niko nije mogao da je rastavi. Kada je došlo vreme za spavanje, žena koja se tukla sa njom legla je da spava. Ova je i dalje je bila ljuta, pa je stajala pored te osobe. Zamolila sam je da dođe kod mene. Sedela je ispred mene i gledala u mene, i ja sam provela sa njom celu noć. Nismo ništa rekle, ali nije mogla da se suzdrži da ne zaplače. Rekla mi je da bi, da je nisam pozvala, tu ženu udarila stolicom po glavi. Zahvalno je rekla: „Nisi samo mene spasila, već si i nju spasila.” Kasnije je naučila napamet mnoge pesme iz Hong Yina. Rekla je da joj je učenje pesama umirilo srce. Kada je policajac razgovarao sa njom, rekla je: „Niko me ne može kontrolisati, samo me Falun Gong menja. Verujem u Dafu. Neću se tući u budućnosti.”
3. Li Ning (pseudonim). U početku, kada sam joj rekla istinu o Dafi, nije verovala. Njen muž je ranije bio osuđivan na zatvorsku kaznu. Njeno suđenje je dugo trajalo jer njena porodica nije podmićivala zvaničnike. Kada se vratila sa suđenja, rekla je da je tužilaštvo tražilo od sudije da je osudi na 10 godina. Osećala se depresivno. Dala sam sve od sebe da brinem o njoj.
Jednom mi je rekla: „Ti si jedina dobra u ovoj ćeliji. Pomažeš onome ko se suoči sa poteškoćama i ne tražiš ništa zauzvrat. Nikada nemaš sukobe sa drugima i imaš miran um. I nikada se ne razbolevaš.” Takođe je naučila napamet mnoge pesme u Hong Yin.
Li Ning je osuđena na pet godina. Rekla je da joj je učinjena nepravda i da je pet godina predugo. Htela je da se žali. Pitala je za moje mišljenje. Podsticala sam je da se žali ako smatra da joj je učinjena nepravda. Napisala je svoju žalbu. Pre drugog suđenja oslobođena je optužbi. Uzbuđeno je plakala, shvatajući da joj je Dafa donela blagoslove. Pre odlaska, napisala mi je dirljivu pesmu.
4. Song Fu (pseudonim), koja je bila u zatvoru zbog vođenja malog biznisa bez dozvole, bila je veoma dobra i ljubazna. Rekla je da joj je neko ispričao istinu o Dafi, ali je bila zauzeta svojim poslom i nije slušala. Osećala je da to nema nikakve veze sa njom, ali je volela da se druži sa mnom i bila je voljna da me sasluša. U početku sam joj samo rekla osnovne činjenice o progonu i ubedila je da napusti KPK.
Jednog dana me je pitala: „Možeš li mi reći nešto više?“ Ispričala sam joj o kultivaciji, smislu života, zašto ljudi dolaze na svet, i da je biti dobar prema drugima biti dobar prema sebi. Briznula je u plač. Rekla je: „Zašto mi ovo ranije nisi rekla? I ja ću se kultivisati.”
Jednog dana, u razgovoru sa policajkom, Song Fu je govorila o tome kako biti dobra osoba. Rekla je da ju je Falun Gong tome naučio i da će vežbati Falun Gong nakon što izađe. Mesec dana kasnije otišla je kući sa uslovnom kaznom.
Svaka ćelija ima oglasnu tablu. Jednom me je dežurna policajka zamolila da napišem nešto. Nakon što sam završila pisanje, pogledala sam je i ona je rekla da je napisano zaista dobro. Nakon što je napis postavljen, svima se dopao. Naravno, ono što Dafa učenici pišu je samo pozitivan sadržaj, koji odiše pozitivnom energijom. Kasnije sam bila odgovorna za uređivanje poster table, uključujući sastav rukopisa.
Mislila sam u sebi da ništa nije bolje od Učiteljevog Fa, pa sam objavila nekoliko pesama iz Hong Yin i potpisala se imenom Učitelja. Dežurna je htela da objavi, ali je drugi policajac to video i rekao: „Nemojte da postavljate ovo. Ako šef to vidi, biću u nevolji.” Dežurna me je pitala da li je u redu da se ne potpišem Učiteljevim imenom, ali ja sam rekao da Učitelj mora biti potpisan Njegovim imenom. Rekla je: „Zašto sama ne napišeš pesmu?“ Složila sam se. Pažljivo je odložila Učiteljeve pesme i rekla: „Sve je lažno. Samo je Falun Gong istinit.” Takođe me je zamolila da recitujem Učiteljeve pesme pred svima, i zamolila me da naučim sve da pevaju „Budi spašen.“
Kasnije sam napisala neke pesme i eseje za oglasnu tablu i nacrtala cvetove lotosa, cvetove šljive itd., da bih inspirisala ljude. Kada je policajka to ugledala, rekla je da su rukopis, sadržaj i crtež dobri, i da oglasne table u ostalim ćelijama nisu tako dobre kao u ovoj.
Kako se okruženje menjalo, trebalo je da budem oslobođena. Jedna čuvarka me je često tražila da izađemo da popričamo. Rekla je: „Žene u ovoj ćeliji te priznaju. Ne želim da odeš, ali ne želim da patiš ovde."
Na dan kada sam puštena, izašla sam iz pritvorskog centra dostojanstveno i ponovo se srela sa svojim kolegama praktikantima i članovima porodice koji su čekali napolju.
Za učenike Dafe, celokupno ljudsko društvo je odlično mesto za vežbanje. Živa bića čekaju da budu spasena, i postoji put kojim Dafa učenici mogu da hodaju u bilo kom okruženju, jer mi imamo Fa u našim srcima. Učitelj je svemoćan. Sve dok verujemo u našeg Učitelja i verujemo u Fa, delujemo na osnovu potvrđivanja Fa i imamo volju da spasemo živa bića, bićemo moćni. Što su naša srca čvršća, to su nam putevi glatkiji. Što su nam srca mirnija, to su nam putevi glatkiji. Hvala još jednom, Učitelju!
