(Minghui.org) Zovem se Džou Jeling i živim u gradu Sonđuan, provincija Jilin. Samo nekoliko meseci nakon što sam počela da vežbam Falun Gong krajem marta 1997., mnoge moje bolesti su nestale.
Zbog ogromnih zdravstvenih prednosti Falun Gonga i podizanja morala, brzo se proširio širom zemlje. Kada je Komunistička partija Kine (KPK) shvatila da je procenjeni broj praktikanata veći od registrovanih članova Partije, Đijang Cemin, tadašnji šef KPK, u julu 1999. godine naredio je progon Falun Gonga, koji ne jenjava do danas.
Pošto sam odbila da se odreknem vere, dobila sam godinu dana prinudnog rada 2001. i osuđena na osam godina 2015. Sada, više od godinu dana nakon što sam puštena iz zatvora u maju 2023., još uvek se nisam potpuno oporavila od torture koju sam pretrpela u pritvoru. Noge me stalno bole i teško hodam. I dalje sam s vremena na vreme konfuzna i moje pamćenje je veoma loše.
Uz zaštitu učitelja Lija, osnivača Falun Gonga, postepeno sam se prisećala torture koju sam pretrpela u radnom logoru i zatvoru. Pišem to da bih razotkrila zlo KPK i pozvala svet da pomogne da se zaustavi progon i da se počinioci privedu pravdi.
Jednogodišnji radni logor
U februaru 2001. odvela sam svoju četvorogodišnju ćerku u Peking da apelujem za Falun Gong. Pre nego što smo uopšte našle put do kancelarije za žalbe Državnog saveta, uhapšene smo i sprovedene nazad u Čangčun, glavni grad provincije Jilin. Čim smo stigle na železničku stanicu, videla sam lokalnu policiju, koja je dovela i moje dve sestre da pokupe moju ćerku. Zatim su me odveli pravo u logor za prisilni rad Jiutai u Čangčunu. Pošto je zatvor za žene u provinciji Jilin u to vreme bio popunjen, vlasti su držale praktikantke Falun Gonga u prinudnom radnom logoru Jiutai, muškom zatočeničkom objektu.
Pošto sam odbila da se odreknem Falun Gonga, bila sam primorana da stojim osam sati dnevno, što je postepeno povećano na dvadeset sati, od 3 ujutro do ponoći. Stalna tortura je trajala skoro mesec dana. Kasnije su me odveli u mračnu sobu. Tri čuvara su me šokirala električnim palicama po licu, ustima i donjem delu leđa. Lice mi je bilo natečeno i u modricama. Bilo je potrebno više od šest meseci da se oporavi. Jedan čuvar me je jednom pozvao u svoju kancelariju i napao me pesnicama i šakama. Puštena sam u novembru 2001.
Osam godina mučenja u zatvoru
Ponovo sam uhapšena 2014. godine zbog distribucije Falun Gong materijala na ulici. Policija je nastavila da me prati nakon što sam puštena tri nedelje kasnije.
Uhapsili su me službenici Odeljenja za unutrašnju bezbednost okruga Ningđang i policijske stanice u selu Sinčeng 22. maja 2015. Odveli su me u pritvorski centar grada Sonđuan. Zatvorenik u ćeliji, Feng Dana, često je organizovao druge zatvorenike da me tuku i verbalno zlostavljaju. Takođe su prijavili čuvaru Hou Jiakina da sam radila vežbe Falun Gonga. Hou me je naterao da nosim okov od 15 kg. Moj vid je takođe postao zamagljen kao rezultat progona.
Ne obavestivši moju porodicu, Okružni sud Ningđang me je 28. decembra 2015. osudio na osam godina. Prebačena sam u ženski zatvor u provinciji Jilin u julu 2016. i zadržana na osmom odeljenju.
Čuvari su organizovali ubice i narkomane da nadgledaju i muče Falun Gong praktikante u osmom odeljenju. Tri bivše praktikantkinje su pokušale da me ubede da se odreknem Falun Gonga. Pošto sam odbila da se povinujem, terali su me da sedim na maloj stolici za decu iz vrtića, često od 3 ujutru do 1 ujutru sledećeg dana. Nije mi bilo dozvoljeno da se krećem ili pričam dok sedim. Ponekad mi uopšte nije bilo dozvoljeno da spavam u krevetu. Takođe su mi ograničili upotrebu toaleta na 3-4 puta dnevno. Posle dužeg sedenja, moje noge i stopala su bili jako otekli i imala sam mnogo problema sa hodanjem. Kada je došla eksterna inspekcija, mogla sam da se malo odmorim od sedeće torture, dok su čuvari sklanjali male stolice.
Pored sedećeg mučenja, takođe su me terali da gledam video-snimke na kojima se blati Falun Gong, verbalno me maltretirali, polivali hladnom vodom i ograničavali količinu hrane koju su mi davali. Nije mi bilo dozvoljeno da se tuširam, da zovem ili da se sastajem sa porodicom. Ponekad bi mi zabranili da ujutro perem zube ili bi mi zabranili da perem veš.
Dana 12. aprila 2018, pošto sam odbila da odgovorim na prozivku, stražari su mi vezali ruku i stopala lisicama za krevet. Vikala sam „Falun Dafa je dobra; Istinitost, Blagost, Trpeljivost su dobri u znak protesta. Prskali su me nečim po licu i očima. Oči su mi suzile. Kada bih pokrila oči rukama, oni bi prskali neku hemikaliju po mojim rukama, što je dovelo do oticanja.
Mučenje je trajalo do ranih večernjih sati pre nego što sam dobila pauzu za toalet. Nakon toga sam odvedena u samicu i obešena za zglobove. Spustili su me tek nedelju dana kasnije. Počela sam štrajk glađu u znak protesta protiv torture. U hranu su stavljali nepoznate lekove i nasilno me hranili. Usled mučenja, štrajka glađu i prinudnog hranjenja, više puta sam gubila svest i bila sam izuzetno slaba. Vraćena sam u ćeliju 25. maja 2018.
U junu 2019, direktor odeljenja Ni Sjaohong je otišao, a Kian Vej je preuzeo dužnost.
Zato što je praktikantkinja gđa Če Pingping mučena u samici u septembru 2019. godine, ja sam štrajkovala glađu u znak protesta protiv progona. Kian je naredio stražarima da me odnesu u bolnicu na prisilno hranjenje. Vikala sam u znak protesta, a zatvorenici su me tukli i pokrivali mi usta. Zatvorenca Liu Pingping me je štipala po vratu i telu. Dok sam bila u bolnici, postavili su “samrtnu postelju” pored bolničkog kreveta, upozoravajući me da mogu da me obuzdaju u bilo kom trenutku.
Ponovo su me vezali lisicama za krevet početkom jula 2020., kada sam odbila da odgovorim na prozivku. Štrajkovala sam nedelju dana u znak protesta.
Sredinom jula 2020., upravnica zatvora An Hongju udružila se sa Kianom i još jednim čuvarom Džang Jišuom kako bi podstakli kampanju transformacije koja ima za cilj da natera nepokolebljive praktikante da se odreknu svoje vere. Trojac je smislio plan mučenja, uključujući uskraćivanje sna, nepomično sedenje na malim stolicama, udaranje, gaženje, štipanje, polivanje prljavom vodom, čupanje kose i udaranje glavom o zid. Krikovi praktikanata tokom torture čuli su se na svakom spratu u zgradi.
U sobi 106 na prvom spratu, zatvorenice Vang Shuven, Vang Kuo, Han Limei, Pan Iuehui i Song Jun su mi naredile da sedim na maloj stolici po ceo dan. Kada sam odbila da se povinujem, pritisnule su me na pod i tukle. Takođe su me štipale za unutrašnju stranu butine, grudi i unutrašnje ruke. Nisu mi dozvolile da zatvorim oči, ili bi mi prskali biber vodu u oči. Polivale su me vodom od belog luka, dezinfekcionim sredstvima ili vodom od bibera. Noću mi nisu dozvoljavale da spavam. Zatvorenice Han i Pan sakupile su neke insekte i stavile ih u moju odeću. Vang Šuven mi je napunila usta prljavim papirom pokupljenim iz kante za smeće. Telo mi je bilo prekriveno povredama i modricama.
Krajem novembra 2020, zatvorenice Vang Kuo, Pan i Song su me svaki dan mučile. Odnele bi me u kupatilo i polivale hladnom vodom. Tukle su me kao lude, čupale me za kosu i udarale glavu o zid. U ušima mi je zvonilo. Od toga mi je puklo jedanaest zuba. Pokrivale su mi usta da ne bih vrištala i stalno me polivali hladnom vodom. Moja odeća je bila mokra. Bilo je tako hladno da nisam mogla da dišem. Bila sam u delirijumu i skoro sam izgubila razum.
Kada je sledećeg jutra dežurna došla da pregleda ćeliju, pokušala sam da prijavim zlostavljanje. Zatvorenice su me zaustavile na vratima. Doviknula sam čuvarki, ali se ona okrenula ne reagujući na mene. Zatvorenice su bili uznemirene zbog mojih postupaka. Skinule su mi gornju odeću, polile me ledenom vodom i otvorili prozor da puste hladan vetar da duva na mene dok mi je telo još bilo mokro. Nekontrolisano sam se tresla i nisam mogla da izgovorim ni reč. Glava mi je utrnula od hladnoće.
Jednog jutra, istrčala sam iz ćelije kada zatvorenice nisu gledale i požalila se dežurnoj čuvarki na zlostavljanje. Ona je spustila glavu i ćutala. Kada me je čula da pričam, zatvorenica Vang Kuo je pritrčala, povukla me nazad u ćeliju i divljački me pretukla.
Kako su zatvorske vlasti zatvarale oči pred mučenjem Falun Gong praktikanata od strane zatvorenika, s vremena na vreme se dešavalo da su neki praktikanti mučeni do smrti. Fu Guihua je bila jedna od njih, koja je umrla u julu 2021. Pokušala sam da tražim pravdu za nju od direktora odeljenja, Kian, ali bezuspešno.
Zatvor je u januaru 2022. otkrio da su ljudi u zgradi preko puta naše mogli da vide kroz prozore kako zatvorenice muče praktikante. Da bi prikrili zločin, čuvari su prozore prekrili papirom. Više nismo mogle da vidimo spoljašnji svet. Činilo se kao da je cela zgrada užasna kao pakao. To je dodatno dovelo do pogoršanja mog zdravlja. Vid mi je bio zamagljen i ponekad sam imala problema da otvorim oči. Udovi su mi bili utrnuli, a telo me je stalno bolelo. Takođe sam imala živčani slom zbog kojeg mi je pamćenje drastično opadalo. Sva ova stanja su nastavljena čak i nakon što sam puštena u aprilu 2023. i još uvek se nisam oporavila do danas.
Srodni izveštaji:
Razokrivanje mučenja Falun Gong praktikantkinja zatvorenih u zatvoru za žene u provinciji Jilin
Ženski zatvor u Jilinu nastavlja da progoni Falun Gong praktikantkinje
Progon Falun Gong praktikantkinja u zatvoru za žene Jilin
Ženski zatvor u Čangčunu podstiče zatvorenice da muče Falun Gong praktikantkinje
Kako stražarke u zatvoru za žene u provinciji Jilin muče Falun Gong praktikantkinje
Falun Gong praktikantkinje mučene u zatvoru za žene u provinciji Jilin
Zatvorene u malim ćelijama u ženskom zatvoru u provinciji Jilin
