Ja sam starija praktikantkinja koji je počela da praktikuje Dafu 1998. Razmišljajući o svojoj kutivaciji, više od 20 godina, znam da u meni još uvek postoji mnogo vezanosti i ljudskih predstava. Danas, kada se Fa-ispravljanje bliži kraju, naš saosećajni Učitelj nas još jednom strogo podseća da se čvrsto kultivišemo, brzo eliminišemo svoje ljudske predstave i vezanosti i pronađemo put nazad svom pravom ja.
Učitelj je rekao:
,,Zašto su stare sile bile tako oštre prema učenicima Dafe? S jedne strane, one su ljubomorne na vas. S druge strane, one gledaju s visine na određene učenike Dafe koji imaju previše i prevelike vezanosti, koji nisu utemeljeni na Fa u različitim situacijama, i koji gledaju na stvari na ljudski način. Zato su teškoće velike za one koji ne postupaju dobro, i ako se ovako nastavi, biće veoma opasno!” Vežbanje Dafe je ozbiljna stvar
Upoređujući sebe naspram Učiteljevog učenja, shvatila sam da sam daleko od ispunjavanja standarda Fa i Učiteljevih zahteva. U preostalom vremenu moram da se pročistim na putu pomaganja Učitelju u Fa-ispravljanju, da spasem više živih bića i ispunim svoje zavete. Da bih izbegla odstupanje od Fa razmišljanjem ili preduzimanjem stvari koje nisu u skladu sa principima Dafe, postala sam odlučna da održavam ispravne misli u svakom trenutku i da postignem dublje razumevanje Fa kroz učenje Fa.
Često me je uznemiravala misaona karma. Često bi se javljale neočekivane negativne misli i često bih se nesvesno upuštala u njih usled svojih vezanosti. Tako sam svakodnevno gledala unutra, pitajući se gde nisam u skladu sa principima Dafe. Naporno sam radila da ispravim sve pogrešne misli ili predstave. Kada bi se pojavile negativne misli, odmah bih prepoznala da one nisu moje. Čim bi se pojavile, ja sam ih negirala i eliminisala, ne dajući im nikakav prostor da se razvijaju.
Dajući prioritet svom kultivisanju Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti u mislima, obuzdala sam moj govor i ponašanje. Jednog dana, na svoje prijatno iznenađenje, primetila sam da je zameranje koje sam više od decenije imala prema svojoj mlađoj sestri nestalo a da to nisam primetila. Sada, kad god je vidim, sve mi se čini prijatnijom, nešto čemu se nikada ranije ne bih usudila da se nadam!
Četiri godine sam starija od sestre i godinu dana starija od brata. Moja sestra je odrasla u okruženju punom pohvala, što je podstaklo njenu arogantnu i dominantnu ličnost. Moji roditelji su iz druge provincije, a rođaci iz svih krajeva često su im dolazili u posetu. Moja sestra je bila posebno nezadovoljna zbog toga i često bi to pokazivala gostima, govorila neprijatne stvari pred njima ili čak ulazila u sukobe. Neki naši rođaci je nisu voleli i govorili bi o njoj loše pred mojom majkom, sramoteći moje roditelje.
Pre više od jedne decenije, moj stric je preminuo, ali je njegova imovina i dalje bila upisana na njegovo ime. Mojoj strini je bio potreban moj otac da se zvanično odrekne svog prava na imovinu mog strica da bi ga nasledila. Moj otac je brzo završio procedure za moju strinu. Međutim, moja sestra je i dalje pravila probleme govoreći da naš otac po zakonu ima pravo na deo imovine, i ona ne može da razume zašto bi to dali snaji.
Odbila je da se složi sa onim što je naša strina tražila od našeg oca i kritikovala je. Moja strina nema svoju decu, dobrog je karaktera, poštuje moju baku i dobro se ponašala prema roditeljima, tako da sam je poštovala. Zbog tog incidenta, moje osećanje o ponašanju moje sestre promenilo se od zbunjenosti do zameranja.
Pre trideset godina moji roditelji su bili lošeg zdravlja i često sam morala da brinem o njima. Videvši da su sve stariji, želela sam da su mi bliže. Razgovarala sam o tome sa bratom i sestrom i predložila da svako od nas da po 20.000 juana kako bismo roditeljima kupili kuću, ali oni se nisu složili i čak su me kritikovali.
Da bih lakše brinula o roditeljima, suprug i ja smo uštedeli novac da im kupimo novi dom u blizini. U to vreme nije bilo lifta. Kako su moji roditelji starili i bilo im je teško da se penju i spuštaju stepenicama, preselili smo ih u novu zgradu sa liftom. Tokom selidbe, rođaci i prijatelji su znali da je moj muž kupio kuću, a moji roditelji su to često spominjali.
Nisam očekivala da će, čim mi je otac preminuo, sestra reći da su mi majka i otac platili polovinu kuće. Moja majka, koja je oduvek bila naklonjena mojoj sestri, veoma se naljutila. Čak je napisala i izjavu u kojoj je izjavila da nikada tako nešto nije rekla i da je kuća, uključujući i renoviranje, poklon njenog zeta (mog muža). Kad god sam razmišljala o žrtvama koje sam podnela za ovu porodicu u poslednjih 40 i više godina, u mom srcu se javljao dubok osećaj očaja, koji je moje zameranje sestri pretvorio u duboku mržnju.
Dan nakon što je moj otac umro, moja sestra i moja snaja, koje su primale goste na groblju, imale su spor oko iznosa novca koji su ljudi donirali (iako nije bilo greške). Posle sahrane, moja sestra se stalno žalila na mog brata i njegovu ženu, i želela je da moja ćerka proveri iznos doniranog novca. Znala sam da će biti problema, ali pošto sam se plašila sestre, nisam se usudila da odbijem. Očekivano, čim je ušla u moj dom, počela je da se svađa i pravi scenu. Moja majka je dostojanstvena osoba, i bila je uznemirena. Moje zameranje prema sestri dostiglo je vrhunac!
Ranije, da bih se oslobodila ljutnje, gledala sam unutra i čitala iskustva drugih praktikanata koji su delili članke o tome kako da se oslobodim ljutnje. Takođe sam bila svedok kako su praktikante oko mene napadale stare sile zbog njihovih zameranja, što je negativno uticalo na Dafu i izazvalo ogromne gubitke u spasavanju živih bića.
Tokom ovog procesa, često sam razmenjivala mišljenja sa drugim praktikantima. Uz njihovu pomoć, osećala sam kao da sam to pustila i da više neću mrzeti svoju sestru. Ali kad god bi se nešto dogodilo, gorčina i pritužbe bi i dalje bujale poput besne reke. Izgubila bih apetit, imala bih problema sa spavanjem i bila bih obeshrabrena. Svaki put kada bih videla svoju sestru, srce bi me zabolelo. Došlo je do tačke kada bi me činilo nervoznom samo kad ugledam njen broj na telefonu.
Gledajući unazad, sve ovo je bilo ništa. Pa zašto me je to dugotrajno zameranje pratilo toliko godina? Gledajući unutra, otkrila sam da mi nedostaje saosećanje i strpljenje. Nisam mogla da prihvatim svoju sestru, nisam rešavala stvari na osnovu Fa, i postepeno sam počela da joj se zameram. Ovo zameranje je zatim preraslo u mržnju i na kraju postalo nekontrolisano.
Sve ove emocije su se vrtele oko mog „lažnog“ ja, i to ja se žestoko borilo. Za šta sam se borila? Borila sam se za ugled, bojeći se sramote među rođacima i prijateljima; Borila sam se za korist, bojeći se gubitka ličnog interesa; borila sam se za emocije, plašeći se previranja i štete. Ukratko, kada je u pitanju moj odnos sa sestrom, nisam ispunila standard Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti.
Kao kultivator, ako neko ne sledi Istinitost-Blagost-Trpeljivost, nije li to odstupanje od Fa? Zar to nije opasno? Na sreću, kako sam istinski uronila u Fa, suptilno i bez ikakve svesti, mogla sam bez napora da raspetljam čvor zameranja. Kako je to čudesno! Ovo se dešava kada se kultivator asimilira sa Fa i pokaže se moć Dafe.
Ako trgamo dalje, nije li ova „mržnja“ izvedena iz „osećanja?“ Na sreću, sada mogu da se kultivišem u skladu sa principima Dafe.
Kada pogledam još dublje, šta su onda ta „osećanja“? Nije li to samo sebičnost? Ovo „lažno“ sopstvo je upravo oličenje sebičnosti, to je princip starog univerzuma. Učitelj od nas traži da „...da biste stekli ispravno Prosvetljenje nesebičnosti i altruizma.” Bitno za dalje napredovanje
Tako sam zahvalna Učitelju! Njegovo saosećajno usmeravanje mi je omogućilo da razumem dublje značenje „prosvetljenja“. Uklanjajući zameranje prema sestri, vidim svetlost u tami!
Ako ima bilo šta neispravno u gore navedenom razumevanju, ispravite me.
Klanjam se Učitelju! Hvala vam, kolege praktikanti!
