Pozdrav, poštovani Učitelju i kolege praktikanti!
Tema mog članka je da ravnodušnost, kojoj nedostaje saosećanja, može izgledati kao mirno, nezavisno stanje koje proizilazi iz negovanja ljudskih emocija; ali nije isto.
Negovanje ljubaznosti
Kada sam prvi put pročitala Učiteljev nedavni članak „Probudite se“, osetila sam da Učitelj naglašava milost i ljubaznost:
,,Samilost se na ovom svijetu iskazuje kroz ljubav i dobrotu, i to su kvalitete koje oni koji prakticiraju Dafa trebaju zračiti iz sebe.” Probudite se
Shvatila sam da se Učiteljevo upozorenje zaista odnosi na mene. Vežbam Falun Dafu 26 godina, da li se prema svima odnosim sa milosrđem, da li osećam ljubav prema svim ljudima? Sramota me je, ali nisam dostigla taj nivo. Kada vidim da se praktikanti povremeno odnose prema drugima sa ljubaznošću običnog društva, a ne sa saosećanjem Falun Dafe, počinjem da gledam u sebe. Kada sam to primetila, shvatila sam da i ja u izvesnoj meri imam isti problem. Sve o čemu govorim tokom ovog deljenja svakako se odnosi i na mene lično.
Pre nekoliko meseci morala sam da prebrodim mnoge teške situacije sa svojim rođacima i njima je bila potrebna moja pomoć. Borila sam se da nađem vremena da učim Fa, šaljem ispravne misli i objašnjavam istinu. Propustila sam nekoliko grupnih učenja petkom uveče. Kada sam konačno mogla da prisustvujem, drugi praktikant mi je prišao i pitao zašto sam propustila sastanke nekoliko puta, i rekao da kao član Falun Dafa udruženja ne treba da propuštam naše sastanke. Moja misao je bila: Zar ne bi bilo prikladnije da me pitaš da li sam dobro, ili čak da me prethodno pozoveš da vidi kako sam? Tada je odmah došla misao: Pa, kako se ja ponašam u sličnim situacijama kada je neko drugi odsutan? Iskreno, moram mnogo da radim po ovom pitanju.
Nažalost, često vidim da praktikanti nemaju milosti, uključujući jedni prema drugima. Neki praktikanti na nedostatak milosti gledaju kao na dobro stanje jer nisu žrtve osećanja. Ja imam drugačije razumevanje: milosrđe je aspekt saosećanja, a saosećanje je u osnovi naše prakse.
Često sam videla neke od naših praktikanata kako su mirni i nepristrasni u vezi sa problemima koji se javljaju u projektima drugih praktikanata, kao i problemima sa kojima se suočavaju drugi praktikanti. Kada sam razgovarala sa njima o kolegi praktikantu kojem je potrebna pomoć, dali su mi savet da umirim srce i da gledam svoja posla. Takođe su me podsetili na važnost oslobađanja od svojih emocija.
Međutim, shvatila sam da mnogi od nas izgledaju smireni i distancirani sve dok se ne radi o nečemu za šta smo vezani. Veoma je važno shvatiti da naša ravnodušnost prema nečijem problemu ne znači da smo oslobođeni vezanosti i emocija, ili da svoje razmišljanje zasnivamo na saosećanju.
Shvatila sam važnost kultivisanja ljubaznosti, jer će se vremenom ona pretvoriti u duboko saosećanje. Ovaj proces mi traje godinama, i naravno, proces još nije završen.
Učitelj me je mnogo puta ohrabrio dajući mi priliku da kratko vreme budem u stanju prosvetljenog bića. Ovo stanje se ne može u potpunosti opisati rečima, ali ništa bolje nisam osetila u životu. To posebno doživljavam tokom događaja koje održavamo u Kineskoj četvrti. U tim trenucima nemam nikakvih negativnih misli, straha, ogorčenosti, uopšte nemam osećanja, već samo bezgranično milosrđe za sve ljude bez izuzetka, bez obzira da li su lepi, ružni, mladi, stari, bolesni ili zdravi – imam veliku želja da ih spasem.
Kada me Učitelj stavi u to stanje, ja ne doživljavam ništa što nije u skladu sa Istinitom, Blagošću, Trpeljivošću. Kao da me upućuje da se trudim da uvek budem u takvom stanju.
Uklanjanje vezanosti
Nemoguće je izbrojati broj članaka na Minghui koje su napisali praktikanti o ovoj temi. Pročitala sam mnoge od njih i to mi je sigurno pomoglo. Mislim da je retkost da praktikant pokuša da se oslobodi vezanosti i Učitelj je odmah ukloni. Obično moramo dugo i naporno da radimo da bismo eliminisali svoje vezanosti.
Nedavno sam se našla u veoma izazovnoj situaciji u pogledu bezbednosti na Internetu. Na površini, preduzela sam sve korake neophodne da rešim problem. Ali, posle sam izgubila sposobnost da uđem u mirno stanje tokom meditacije, a takođe nisam mogla da se koncentrišem na slanje ispravnih misli. Počela sam da tražim unutra i pronašla želju za kontrolom. Setila sam se koliko sam često pronalazila ovu vezanost u sebi, u mnogo različitih situacija. Mogla sam da postignem dobar rezultat u tim situacijama samo potpuno eliminišući želju za kontrolom. Ovog puta želja se krila iza mojih navodnih misli o tome da ne želim da se išta loše desi mojim kolegama praktikantima. Zaista želim da se oslobodim želje za kontrolom, tako da sam pažljivo pratila svoje misli i slala ispravne misli po tom pitanju.
Takođe sam počela da primećujem da ne mogu da prihvatim da me ispravljaju ili kritikuju. Kada sam pogledala unutra, našla sam ponos zasnovan na ambiciji i sebičnosti. Malo sam napredovala u tom pogledu. Do sada u najboljem slučaju mogu da ćutim, ali srce mi nije sasvim mirno. U stvari, zaista želim da vidim svaki test kao priliku za poboljšanje. Želim da nađem radost u nevolji.
Ponekad testovi traju dugo i počinjem da se sažaljevam. Čak se i sebi se žalim kako mi je teško. Učitelj koristi svaku situaciju da mi pomogne da se oslobodim vezanosti, a ja sam često nezadovoljna i puna pritužbi. Ako se žalim na ova uređenja, zar se ne žalim na Učitelja, najvećeg i najmilosrdnijeg koji spasava mene i sva živa bića! Prisećanje na to me brzo otrezni.
Učitelj nam je pružio najbolje; hajde da se više trudimo na našim stazama kultivacije kako kasnije ne bismo žalili.
Hvala Učitelju i kolege praktikanti.
(Predstavljeno na Fa konferenciji u Filadelfiji 2024.)
