Pozdrav, poštovani Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Ja sam Dafa praktikantkinja iz provincije Heilongjiang, Kina, i ove godine punim 75 godina. Fa sam dobila 1998., sa 49 godina. Želela bih da podelim neka svoja iskustva u kultivaciji i spasavanju živih bića.
Biti ljubazan prema članovima porodice
Osloboditi se ljutnje na muža
Kao najmlađa u porodici od osam devojčica, nisam morala ništa da radim kod kuće i nisam umela da radim bilo kakve kućne poslove. Ovo se pokazalo kao veliki problem nakon što sam se udala. Nismo imali mnogo novca, pa sam išla da radim fizičke razne poslove dan nakon što sam se udala i kupila termos od novca koji sam zaradila. Tako sam počela da učim da vodim domaćinstvo.
Moj muž nije voleo da radi. Pio je i imao je veoma gadnu narav. Često smo se svađali i čak tukli. Bila sam ljuta na sve kod kuće, a malo-pomalo je i moje zdravlje narušeno. Prezirala sam svog muža jer je beskoristan i ne ume ništa da radi i nema ambicija. Odustao bi čim bi pomislio da je nešto teško. Mislila sam u sebi: „Kako sam mogla biti tako nesrećna da se udam za nekoga poput tebe?!” Razmišjala sam da se razvedem, ali nisam želela da moje ćerke rastu bez oca. Dakle, potpisala sam ugovor sa mužem da ćemo se razdvojiti čim deca porastu.
Otišla sam da učim krojenje nakon što su moje dve ćerke postale odrasle, i otvorila sam krojačku radnju zajedno sa njima kada sam završila kurs. Posao je bio prilično dobar, a mi smo vredno radile svaki dan. Jednom su mušterije čekale da uzmu svoju odeću, a moje ćerke i ja smo bile zauzete šivenjem i kuvanjem u isto vreme. Upravo tada je ušao moj muž. Proveo je dan pomažući da obavi neke poslove kod svog strica, ali mu nisu ponudili da ostane na večeri.
Osećala sam se pomalo nelagodno u srcu i nisam se trudila da razgovaram sa njim. Naljutio se i rekao jednoj od mojih ćerki da mu donese dve flaše piva. Lupio je flašama o sto i počeo da me grdi. Naljutila sam se i počela da se svađam sa njim. Podigao je jednu flašu i pokušao da je razbije o moju glavu. Izbegla sam i pala na pod. Bila sam toliko ljuta da sam počela da drhtim, besna i uplašena.
Posle toga sam stekla naviku da drhtim i odmahujem glavom. Kasnije, kada se moja starija ćerka udala i preselila u mali grad, preselili smo se i tamo da bismo bili blizu nje. Otvorili smo snek bar i posao je bio prilično dobar. Jednog dana, moj muž se ponovo naljutio i spustio sve zavese u snek baru. “Dosta je bilo!” Moje ćerke su ga se zasitile i obe su otišle da rade poslove van grada. Snek bar je zatvoren.
Zamerala sam svom mužu, koji mi je godinama naneo toliko fizičkog i emocionalnog bola. Osećala sam da je život previše težak za podneti. Nisam imala svrhu u životu i samo sam opstajala, iz dana u dan.
Jednog dana, pomislila sam u sebi: „Ljudi kažu da su oni koji veruju širih pogleda. U šta da verujem?" Čula sam da u gradu postoji neki oblik čigonga, pa sam otišla da ga potražim, ali bezuspešno. Kasnije sam se ponovo posvađala sa mužem i bila sam jako ljuta. Vratila sam se u svoj rodni grad i odsela kod svoje najstarije sestre.
„Šta moja sestričina radi ovih dana?“ pitala sam sestru. „Pa“, odgovorila je moja sestra, „ona je veoma uključena u neku praksu i mnogi ljudi to radi kod nje.“ Tako sam otišla da vidim svoju sestričinu.
„Hajde da podučimo moju tetku Falun Dafi“, rekla je sestričina svom mužu, koji nije bio siguran u ovaj predlog jer je smatrao da sam previše vezana za materijalnu korist. Ali moja sestričina me je stalno ohrabrivala: „Tetka, molim te, počni da praktikuješ Falun Dafu, veoma je dobro. Moje dete je čak videlo Falun kako lebdi okolo.” Zainteresovala sam se i uzela sam knjigu Džuan Falun, glavni tekst Falun Dafe.
Pročitala sam više od deset stranica i pomislila: „Zar ovo nije kultivacija?! Moja majka mi je govorila kada sam bila dete da postoje ljudi koji se kultivišu duboko u planinama i mogu da postanu besmrtni. Već tada sam se pitala na koju planinu bih mogla otići da se tako kultivišem.” Pošto sam oduvek imala želju da se kultivišem, dok sam čitala Džuan Falun, znala sam da se Falun Dafa bavi kultivacijom.
Ostala sam kod sestričine sedam dana i naučila pet vežbi. Moja starija ćerka je došla i zamolila me da dođem kući. Rekla mi je da postoje takve iste vežbe u našem gradu, pa sam se vratila sa njom. Nisam otišla pravo kući - prvo sam otišla na vežbalište. Asistentkinja je bila veoma ljubazna i rekla mi je da mogu da učim Fa kod nje.
Kada sam dobila Fa, više nisam mogla da ga napustim i ostala sam vredna. Kada sam počela da radim vežbe, imala sam problema da sedim prekrštenih nogu u položaju lotosa i trpela sam mnogo bola, ali nikada nisam odustajala.
Kroz učenje Fa, shvatila sam da ne treba da zameram svom mužu i da su sav bol i patnja koju mi nanosi zapravo prilika da vratim dugove iz prethodnog života. Takođe sam shvatila da se moram ponašati po principima Fa i biti dobra osoba. Morala se ponašati ljubazno prema ljudima i biti pažljiva prema drugima u bilo kojoj situaciji i zaista biti sposobna da „ne uzvratim kada me tuku i ne uzvratim kada me psuju“. Morala sam da prestanem da se ponašam prema svom mužu na način na koji sam to radila u prošlosti. Kada me je ponovo okrivio, nisam to uzela k srcu, a kada me je opsovao, nisam ništa rekla. Prestala sam da mu zameram, jer sam shvatila da se sve ovo dešava sa razlogom i da samo vraćam dugove koje sam mu dugovala u prošlosti.
Ponekad, međutim, i dalje nisam uspevala. Jednom sam zamolila muža da drži kesu dok ja u nju sipam pirinač. Nisam bila raspoložena, on se naljutio i ponovo smo se posvađali. Bacio je moju kadionicu na pod, a pepeo je leteo svuda. Počeo je da ide za mnom, pa sam otrčala u kuću tazbine. Jurio me je, ali kada je video da mu je majka kući, nije me udario. Prenoćila sam kod sestričine. Kasnije sam pomislila: „Moram da idem kući, i ne bi trebalo više da se svađam sa mužem.“
Kada sam stigla kući, izvinila sam mu se, rekavši da sam pogrešila i da ću prestati da ga poredim sa drugima i da očekujem da će više raditi. Videvši da sam iskrena, pustio je to. Posle toga sam mu popuštala u svemu i prestali smo da se svađamo. Znao je da pokušavam da budem dobra osoba i imao je koristi od toga.
Pio je mnogo i dobio je bolest jetre. Doktor mu je rekao da će, ako ne prestane da pije, završiti sa cirozom jetre, ali je i dalje pio iza mojih leđa. Svaki put kad bi se napio, pretvarao se u drugu osobu i počinjao da me kinji. Nisam reagovala kao u prošlosti. Kasnije je dobio cirozu jetre i dugo je proveo u bolnici, ali se njegovo stanje samo pogoršalo.
„Moraš u pokrajinsku bolnicu“, rekao mu je doktor.
Zavalio se u krevet, znao je da je ozbiljno. Kada sam ga pitala da li želi da ide u pokrajinsku bolnicu, rekao je: „Ne.“
„U tom slučaju, bolje bi bilo da dođeš kući i naučiš da radiš vežbe Falun Gonga. Samo majstor Li sada može da te spase“, ohrabrila sam ga.
Njegov stomak je bio jako naduven i nije mogao da jede. Infuzije su mu samo činile još gore. Nakon što smo ga doveli kući, naučila sam ga vežbama koje je prilično brzo naučio. Ali nije bilo tako lako kada je trebalo čitati Džuan Falun jer nije imao mnogo obrazovanja i nije mogao da prepozna mnoge slovne znake. Čitali smo polako dok sam mu pomagala sa znacima koje nije poznavao, stranicu po stranicu.
Sutradan mu je stomak bio manje naduven, a tri dana kasnije mogao je da jede. Njegovo zdravlje se poboljšavalo iz dana u dan. Kada su naše ćerke došle kući, sve su bile svedoci čudesne moći Dafe, i sve su verovale da je Dafa dobra. Šest meseci kasnije, moj muž je potpuno povratio zdravlje. Znao je da je Dafa dobra i rekao je drugima kako ga je Dafa izlečila. Znao je da ga je majstor Li, osnivač Falun Dafe, spasio.
Ali čim je ponovo bio zdrav, prestao je da radi vežbe ili da uči Fa. Često je izlazio da igra karte ili da ćaska sa prijateljima. Kada sam ga podsećala da radi vežbe, rekao je: „Radi ih sama, a mene ostavi na miru.“
Jedne večeri, oko osam meseci kasnije, ćaskao je napolju sa našim komšijama pa je došao kući da ide u kupatilo. Naša starija ćerka je takođe bila tamo. Sedela sam na krevetu i učila Fa. Odjednom sam začula glasan zvuk povraćanja. Dojurila sam u kupatilo i videla dosta krvi u toaletu. Dozvala sam ćerku, a došle su i komšije. Odmah smo ga odvezli u bolnicu. U bolnici je još uvek obilno povraćao krv. Preminuo je dva dana kasnije.
Nikada nisam imala duboka osećanja prema svom mužu, ali nakon što je preminuo, često sam ga sanjala. Bila sam uznemirena i nisam mogla da razumem zašto se to dešava. Učitelj mi je dao nagoveštaj.
Učitelj je rekao u Džuan Falunu:
“Jer ljudska bića imaju osećanja – ona žive upravo za osećanja. Ljubav između članova porodice, ljubav između muškarca i žene, ljubav 96 prema roditeljima, sentimentalnost, prijateljstvo, činiti stvari radi uzajamnih osećanja, i sve ostalo je u vezi sa osećanjima.” (Predavanje 6 , Džuan Falun)
Shvatila sam da moja ogorčenost prema mužu nije otklonjena u korenu. Sa istinskim saosećanjem, osoba vidi da svi pate i uvek razmišlja o dobrim osobinama drugih.
Biti ljubazan prema tazbini i njihovim rođacima
Kasnije sam se preselila u drugi grad. Svekrve mojih kćeri znaju da ja praktikujem Falun Dafu i da sam dobra osoba, tako da i one podržavaju Dafu. Takođe sam pomagala članovima njihovih porodica da napuste organizacije KPK. Osećala sam duboku naklonjenost njima.
Jedna od mojih ćerki se mnogo svađala sa svojim mužem, a ja sam stalno pokušavala da je odgovorim od toga. Znam da su moje ćerke i njihovi muževi živa bića koja treba da budu spasena, tako da ne bi uvek trebalo da budem na strani sopstvene ćerke, jer je to sve ljudsko osećanje. Rekla sam joj: „Iako je tvoj muž zle ćudi, on je pošten čovek. On brine o porodici i prilično je sposoban.”
Moja ćerka je rekla da sam pristrasna prema svom zetu. Rekla sam: „Svako ima vrline i mane. Uvek treba da vidimo njihove vrline umesto da se bavimo njihovim manama.” Posle toga se osećala malo bolje. Moj zet me veoma poštuje, a oba njegova roditelja mi se dive zbog mog držanja.
Danas me sva tri zeta poštuju jer vide da se ponašam u skladu sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću i uvek na prvom mestu imam druge. Ekonomija u Kini je trenutno prilično slaba, tako da mi oni uvek poklanjaju novac za svečane prilike i praznike. Kada sam odbila da primim novac, moje ćerke su rekle: „Ti si nas vaspitala, pa moramo da se odužimo što si se brinula o nama, inače ćemo biti dužne.”
One znaju da sam štedljiva, pa mi uvek donose povrće i voće. Svi me veoma poštuju. Rekla sam im: „Život je trenutno svima težak. Uvek prvo mislim na druge, tako da svi oko mene znaju da je Falun Dafa dobra.”
Objašnjavanje istine policiji
Nakon što je KPK započela progon Falun Dafe 1999. godine, nisam mogla ostati kod kuće i ponašati se kao da se ništa nije dogodilo. Učitelj mi je dao nagoveštaj u snu u kome sam se vozila biciklom u krug - umesto da idem napred. Odlučila sam da odem u Peking da apelujem za Falun Gong.
Čitajući Učiteljeve nove članke shvatila sam da će oni koji su učestvovali u progonu, posebno policija, imati bednu sudbinu u budućnosti. Htela sam da objasnim istinu i da ih spasem. Kada sam stigla do Trga Tjenanmen, sela sam da meditiram i šaljem ispravne misli.
Ubrzo je došla policija. Iskrivili su mi ruke iza leđa i uvukli me u policijski auto. Odvedena sam u pritvor i zaključana u kavez. U ponoć su me odveli u veliki zatvor, gde su pokušali da me fotografišu, ali sam odbila da im dozvolim. Kada su me pitali odakle sam, nisam im ništa rekla. Kasnije su mi dali broj, 11953.
Nisam ništa jela na putu za Peking, a odbio sam da jedem u zatvoru. Ujutro, kada sam morala da odem u kupatilo, osećala sam veliku vrtoglavicu. Nadzornica ćelije je pozvala policiju i rekla im da sam jako bolesna. Došao je zatvorski doktor i rekao da imam velik problem sa srcem. Bila sam u krevetu i slušala TV kako emituje klevetničke laži o Dafi. Rekla sam im da je samospaljivanje na Trgu Tjenanmen prevara. Kada mi se stanje pogoršalo, odvezli su me u bolnicu policijskim automobilom u pratnji četvorice policajaca, od kojih je jedna bila žena.
I dalje sam odbijala da jedem, pa su rekli doktoru da me na silu hrani.
„Ona je u tako lošem stanju da je ne možemo nasilno hraniti“, rekao je doktor i otišao.
Policija se naljutila i počela da kleveće Učitelja i Dafu, kao i mene. “Tišina!” Naredila sam i počela da vičem: „Falun Dafa je dobra! Falun Dafa je pravedan put! Pravda za Dafu! Vratite mom Učitelju nevinost!“
U prostoriji su bila samo tri muška policajca i svi su bili šokirani. Nasrnuli su na mene i pokušali da mi otvore usta da bi me nasilno nahranili. Kada nisu uspeli, metalnim alatom su mi otvorili usta. Usta su mi bila pocepana i krvava, a zubi su mi se rasklimali. Zatim su mi sipali mleko u usta, zbog čega sam se gušila jedva dišući.
Razmišljala sam kako sam došla u Peking da im objasnim istinu, pa ne smem dozvoliti da me ovako progone. Rekla sam: „Sama ću popiti mleko.“
Dok sam pila mleko, glasno sam im objašnjavala istinu govoreći im da je samospaljivanje na Trgu Tjenanmen prevara. Videvši da hodnikom prolaze ljudi, policajci su rekli: „Ne pričaj o ovome ovde. Hajdemo napolje.“
Kada smo izašli napolje, detaljno sam objasnila činjenice o Falun Dafi i sva trojica su pažljivo slušala. Mogla sam da vidim kako se njihov stav prema meni menja.
Jedan od njih je rekao: „Pustićemo te kući.“
Pitala sam da li on ima poslednju reč. „Naravno da ima. On je šef zatvora!“ potvrdio je drugi policajac.
Upravo tada nam se pridružila policajka. Svi su se pogledali i rekli: „Idemo.” Vratili su me u zatvor i rekli dežurnim policajcima da mi daju pakovanje instant rezanaca da jedem usput.
Tri policajca koji su saznali istinu bila su veoma ljubazna prema meni i ispratila su me na kapiji zatvora. Otišla sam od kuće 31. avgusta i vratila se 4. septembra. Učitelj se brinuo o meni sve vreme.
Jednog dana sam objasnila istinu čoveku za koga se ispostavilo da je specijalni policajac u civilu. Čim sam počla da govorim, rekao je: „Vi ste Falun Gong praktikant. Trenutno hapsimo ljude poput vas. Kako se usuđujete da pričate sa mnom o ovome!“
Dok je pričao, odvukao me je do policijskog automobila sa četvoricom mladih policajaca unutra. Jedan od njih je izašao i otišao do vrata automobila. Držala sam se uz auto i odbijala da uđem. Rekla sam Učitelju u svom srcu: „Ovde sam da spasem ljude, tako da im neću dozvoliti da počine zločine protiv Dafe i Dafe praktikanata. Neću dozvoliti da stare sile unište živa bića. Neću sarađivati sa njima. Učitelju, pomozi mi da ojačam moje ispravne misli.”
Policajac u autu je rekao: „Samo je pusti.“
Policajac koji me je vukao rekao je: „S obzirom na tvoje godine, pustićemo te da odeš — ovaj put.“
Naslonila sam se na auto i nisam se pomerila.
„Zašto ne idete? Uskoro će doći policijski auto i odvesti vas.”
Počela sam polako da odlazim. Videla sam da me neko prati, pa nisam odmah ušla u autobus. Krenula sam na uličnu pijacu, a zatim ušla u autobus za kuću.
Gledanje prema unutra i ljubazno ophođenje prema kolegama praktikantima
Kada sam se preselila u novo okruženje za kultivaciju, upoznala sam troje kolega praktikanta i nas četvoro smo osnovali sopstvenu grupu za učenje Fa. Prvo sam upoznala Mei (alias) i otkrila sam da je ljubazna i iskrena, ali je preke naravi i ne voli da je kritikuju. Često je imala sukobe sa Ksue (alias), drugom praktikantkinjom.
Zato sam podelila sa njima, rekavši: „Svi bi trebalo da se fokusiramo na kultivisanje sebe umesto da kritički gledamo na druge. Mei je preke naravi, ali je ljubazna i uvek voli da pomogne. Hajde da ne pričamo o nedostacima drugih ljudi iza njihovih leđa. Moramo da kultivišemo svoj govor. Znate, Učitelj je ovde sa nama sve vreme, i zna sve što radimo i sve u našim mislima. Trebalo bi da budemo ljubazni jedni prema drugima i da se fokusiramo na jake strane drugih.”
Posle perioda solidne kultivacije, nas četvoro smo postali kohezivna celina.
U početku, pošto mi je nedostajalo obzira kada sam razgovarala sa Mei, ona se osećala povređeno i ljuto i prestala je da dolazi u naše grupno učenje. Znala sam da ne treba da je krivim, da treba da gledam njenu dobru stranu. Ona je ljubazna i uvek želi da pomogne drugima. Kada vidi nečije nedostatke, ona će ukazati na njih. Kao kolege praktikanti, trebalo bi da pomažemo jedni drugima umesto da se ljutimo.
Otišla sam da je posetim i rekla: „Nisam bila dovoljno pažljiva kada sam razgovarala sa tobom. Pogrešila sam, ali nisam htela da te povredim. Molim te oprosti mi. Još uvek moramo zajedno da učimo Fa.”
Vratila se u našu grupu za učenje Fa.
Drugi put smo Mei i ja otišle da objašnjavamo istinu u parku. Nekoliko ljudi je sedelo ispod nadstrešnice, i Mei je počela da razgovara sa starijim čovekom. Pošto su im glasovi bili glasni, drugi su ih mogli čuti. Dva starija muškarca koja su sedela pored mene čula su o čemu pričaju, uznemirila se i rekla neke ne baš lepe stvari. Tada sam se osetila veoma nelagodno, misleći da je Mei preglasna i da ne obraća mnogo pažnje na bezbednosno pitanje.
Nakon što smo otišle, rekla sam: „Govorila si preglasno – trebalo bi da obratiš više pažnje na bezbednost.“
Takođe sam joj rekla o uvredljivim komentarima koje su iznela druga dvojica muškaraca. Ono što sam rekla zaista ju je uznemirilo. Tog dana je padala kiša, a ona nije imala kišobran. Pokušala sam da je zaklonim svojim kišobranom, ali je otišla po kiši. I ja sam se osećala veoma uznemireno.
Posle sam to podelila sa kolegama praktikantima i shvatila da nisam bila ljubazna i da sam gajila ogorčenost – zato je Mei reagovala na način na koji je reagovala. Dozvoljavamo zlu da iskoristi naše nedostatke, navodeći nas da naudimo jedni drugima. Svi smo pogledali unutra, i ja sam se izvinila zbog nedostatka ljubaznosti i grešaka. Gledajući unutra, Mei se takođe promenila. Svi ovi incidenti su mi pomogli da shvatim važnost negovanja govora u interakciji sa kolegama praktikantima. Sada svi znamo kako da se kultivišemo u Dafi.
Pošto sam najstarija, Mei i Ksue me veoma poštuju. Kroz više učenja Fa i deljenja, zajedno smo se poboljšali i svi znamo da treba da se usredsredimo na kultivaciju sebe i da imamo više razumevanja jedni prema drugima.
Kada spašavamo ljude, ne smemo da biramo
Želela bih da podelim nekoliko malih epizoda u vezi sa ovim.
Mladi policajac napušta KPK
Jednom sam naletela na mladića koji mi je rekao da je upravo položio ispit za državnog službenika i da je raspoređen da radi u policijskoj stanici. Rekao je da ima 26 godina.
„Sudbina je da smo se danas sreli“, rekla sam. „Dozvolite mi da vam kažem nešto. Ima toliko prirodnih katastrofa i katastrofa koje je napravio čovek, ali će bogovi blagosloviti one koji su dobri i dobrodušni. Molim zapamtite: „Falun Dafa je dobra. Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.’ Falun Dafa je praksa u Buda školi i tu je da spasava živa bića.
„Svi dobri i ljubazni ljudi biće spaseni. KPK zagovara ateizam i zabranjuje ljudima da veruju u bogove i Bude. KPK je progonila Falun Dafu i biće kažnjena od strane Boga. Ne smemo se se žrtvovati s njom.”
Pitala sam ga da li se ikada učlanio u neku od organizacija KPK, a on mi je rekao da je član Partije.
„U tom slučaju, trebalo bi da istupite iz nje u svom srcu.“ rekla sam. Bio je veoma zadovoljan predlogom i pristao je da to učini. Takođe sam mu rekao da je više od 430 miliona ljudi napustilo organizacije KPK, uključujući i njega, i da je imao veliku sreću što je spašen jer bogovi uvek štite dobre i ljubazne ljude.
Hrišćanka napušta KPK
Jednog dana na putu kući naletela sam na ženu od 50 godina. Hodala je veoma sporo. Rekla mi je da je doživela moždano krvarenje i da je zamalo umrla, ali ju je Bog sačuvao. Pitala sam je da li veruje u Gospoda, a ona mi je rekla da je hrišćanka.
Pitala sam je da li se ikada prikljlučila nekoj od organizacija KPK, a ona mi je rekla da se pridružila Mladim pionirima kada je bila u školi.
„KPK zagovara ateizam i zabranjuje ljudima da veruju da bogovi i Bude postoje. Naravno, božansko to neće dozvoliti. Ako zaista verujete u Boga, onda bi trebalo da napustite Mlade pionire.”
Bila je zaista srećna i pristala je da napusti Mlade pionire.
„Okačiću amajliju kod kuće!“
Upoznala sam jednu stariju ženu koja mi je rekla da veruje u budizam i rekla sam: „To je dobro. Budizam veruje u sakupljanje vrline i činjenje dobrih dela.” Pitala sam je da li se pridružila nekoj od organizacija KPK. Rekla mi je da je član Partije, ali je pristala da istupi. Kada sam joj dala Dafa amajliju pre nego što smo se rastali, delovala je zaista zadovoljno i rekla je: „Okačiću ovo kod kuće!“
Žena hvala majstora Lija
Jednog dana, videla sam ženu koja je izgledala kao da je u 50-im kako sedi na klupi. Delovala je depresivno, pa sam je pitala da li je sve u redu.
„Bolesna sam od nekoliko teško izlečivih bolesti“, odgovorila je.
Rekla sam joj da su mnogi ljudi imali koristi od recitovanja fraza „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Takođe sam joj objasnila važnost napuštanja organizacija KPK. Razumela je i pristala da napusti Omladinsku ligu. KPošto mi se stalno zahvaljivala, rekla sam da treba da zahvali učitelju Liju. Spojila je dlanove ispred grudi i stalno govorila: „Hvala, učitelju Li! Hvala, majstore Li!“
Znam da još uvek nisam dobra u mnogim aspektima, ali sam odlučna da sledim Učiteljeva učenja i da se prema svakom živom biću odnosim sa ljubaznošću i saosećanjem.
Hvala ti, poštovani Učitelju, za tvoje saosećajno spasenje! Hvala vam, kolege praktikanti, na vašoj nesebičnoj pomoći.
