Pozdrav, Učitelju!
Pozdrav kolege praktikanti!
Želela bih da podelim neke od mojih nedavnih uvida u kultivaciji.
Počinjem da vežbam Falun Dafu
Tokom novogodišnjih praznika 2001. vratila sam se u Kinu na odmor. Kada sam stigla kući, videla sam majku i sestru kako kuvaju u kuhinji, dok su dever i mala nećaka ćaskali i smejali se sa mojim ocem. Bila sam iznenađena jer su moji roditelji i porodica moje sestre prekinuli kontakt pre mnogo godina i nisu razgovarali dugo vremena.
Kada smo bili mladi, moja sestra se mučila sa učenjem i često ju je grdila i tukla naša majka koja je jake volje. To je ljutilo našu baku, koja je podigla moju sestru i dovodilo je do sukoba između naših roditelja i bake. Atmosfera u našem domu bila je napeta. Moja sestra se rano udala da bi pobegla iz ovog toksičnog okruženja.
Kada je moj otac otišao u inostranstvo na službeni put, pratila ga je moja majka. Tada sam već živela u inostranstvu. Moja majka je zamolila moju sestru da se brine o našoj baki, ali moja sestra ne samo da je to odbila, već se i žalila na radno mesto mog oca, optužujući ih da ne izdržavaju starije. To je moje roditelje razbesnelo i prekinuli su veze sa njom. Nakon što je naša baka preminula, podela se produbila, i nisu imali kontakt jedni sa drugima.
Dakle, kada sam ušla u kuću i videla porodicu moje sestre kako srećno razgovara sa mojim roditeljima, bila sam veoma iznenađena. Pitala sam ih o tome i saznala da su i moja majka i sestra praktikovale Falun Dafu. Bila sam radoznala i pitala sam se kakva praksa može da natera ljude koji su se decenijama mrzeli da oproste jedni drugima. Istog dana sam pročitala Džuan Falun, glavnu knjigu Falun Dafe, i shvatila da su naše ljutnje rezultat veza iz prošlih života, a da su bol i teškoće u ovom životu posledica prošle karme. Odnosi u porodici mogu imati i dobre i loše veze, a samo kultivacija može da reši ogorčenost. Knjiga je takođe odgovorila na mnoga druga pitanja koja sam imala, i od tog trenutka sam odlučila da se kultivišem.
Oslobobodite se ozlojeđenosti
Moj odnos sa majkom je oduvek bio napet. Od detinjstva sam je se plašila. Svaki dan kada bi ona se vratila sa posla, moja sestra i ja smo pažljivo slušale. Kad bi čule kako zalupi vratima, to je značilo da je loše raspoložena i morale smo da budemo veoma oprezne, inače bi se kuća pretvorila u bojno polje.
Bojala sam se svoje majke čak i nakon što sam se udala. Plašila sam se da je ne naljutim jer kad god je bila neraspoložena, niko u porodici nije mogao da ima mira. Da bih izbegla sukob, uvek sam pokušavala da joj ugodim i da se složim sa svime što je želela.
Godine 2002., moja majka je bila zabrinuta zbog progona Falun Dafe od strane Komunističke partije Kine (KPK) i došla je da živi sa mnom u Singapuru. Nije se dobro kultivisala i njena dominantna priroda se se vratila. Moje poštovanje prema njoj izazvalo je napetost između muža i mene. Duboka uključenost moje majke u našu vezu dovela je do sve većih sukoba, i na kraju je moj muž zatražio razvod, čime je okončan naš 19. godišnji brak. Na prvi pogled, moja majka je bila veliki razlog za razvod, što je produbilo moju ogorčenost prema njoj. Međutim, kao praktikant, znala sam da ne mogu da je pošaljem nazad u Kinu i da se ne brinem o njoj.
Godine 2021. iznenada je pokazala simptome moždanog udara i više nije mogla da hoda. Postala je izuzetno uznemirena i nije htela da spava, što me je lišilo odmora. Znala sam da na nju utiču negativni elementi.
Znajući kroz šta prolazim, mnogi kolege praktikanti su naizmenično dolazili u moj dom da učimo Fa i šalju ispravne misli za moju majku. Dve praktikantkinje su čak bile sa nama od jutra do mraka i pomagale mi.
Jedna praktikantkinja je primetila da kad god sam pomagala svojoj majci oko njenih potreba za kupatilom, imala sam izraz gađenja na licu. Nakon što je razumela moj emocionalni teret, razgovarala je sa mnom, rekavši da je trenutna situacija moje majke test ne samo za nju već i za mene. Možda je između nas postojala nerazjašnjena karma iz prošlog života, zbog čega smo bile povezane u ovom životu. Njeno ekstremno ponašanje može biti način da mi pomogne da se oslobodim svojih vezanosti. Kada bih se oslobodila ljutnje, negativan uticaj bi prestao da je muči.
To sam već i sama shvatila, ali nisam mogla da se oslobodim ljutnje. Kako god bi se moja majka ponašala, osećala sam neobjašnjivu uznemirenost.
Sve moje komšije su znale da praktikujem Falun Dafu pa sam osećala da moram dobro da radim. Moja majka je bila veoma izbirljiva u hrani pa sam kupovala stvari koje je volela. Takođe sam kupila i instalirala razne pomoćne uređaje kako bih njen život učinila ugodnijim. Uvek sam razmišljala kako da joj poboljšam obroke i olakšam njene aktivnosti. Uprkos tome, svaki put kada bih naletela na stariju komšinicu, ona bi me držala za ruku i rekla: “Moraš se dobro ponašati prema svojoj mami! Tvoja majka je stara; nije joj lako.” Zbog toga bih se iznervirala – mislila sam da sam dobro radila i da ne mogu bolje.
Jednog dana, prijatelj me je pitao da li sam ikada držala majku za ruku i ćaskala sa njom. Moja trenutna reakcija je bila da to nije moguće. Pomisao na fizički kontakt sa njom izazivala mi je nelagodu. Shvatila sam da sam, dok sam se prisiljavala da budem dobra prema mami na površini, duboko u sebi još uvek gajila ogorčenost.
Pokušavala sam da budem dobra, ali nisam uspevala, što je dovelo do razvoja simptoma anksioznosti. Srce mi je bilo dirnuto čim bih zakoračila u kuću i osetila bih nedostatak daha. Ponekad su mi otkucaji srca bili tako brzi da mi je izazivalo mučninu. Borila sam se da se koncentrišem i imala sam problema sa spavanjem.
Shvatila sam da moram da se suočim s tim i prihvatim činjenicu da se nisam dobro kultivisala. Nisam morala da se prisiljavam da uradim nešto za šta nisam bila spremna. Trebalo je samo da nastavim da ulažem napore u pravom smeru i prihvatim svoje nesavršenosti. U isto vreme, morala sam da prihvatim trenutno stanje moje majke, da ne izbegavam ili se opirem.
Pošto nisam mogla da je volim, bar sam mogla da prestanem da je mrzim. Odlučila sam da je ne vidim kao kolegu praktikanta ili čak kao svoju majku, već kao stariju osobu koja je bila bolesna. Kada je plakala, grdila ili bacala stvari, nisam se više svađala sa njom oko toga da li je njeno ponašanje ispravno ili pogrešno. Umesto toga, nežno bih promenila temu. Na primer, jednog dana kada me je glasno grdila, osmehnula sam se i rekla: “Mama, tvoj glas je tako snažan! Mora da si dobrog zdravlja.” Zastala je, a zatim potvrdila i rekla da se oseća zdravo.
Postepeno, moji simptomi anksioznosti su se poboljšali. Mogla sam da joj ne zamerim, ali i dalje nisam mogla da je volim i nastavila sam da izbegavam fizički kontakt.
Jednog dana, moja ćerka mi je rekla da se oseća bliskijom sa svojim drugaricama jer su joj u najtežim trenucima i kada je bila maltretirana u školi one pomagale, dok je moja podrška bila veoma ograničena. Ovaj komentar me je duboko povredio jer njen otac nije mario za nju. Napustila sam posao kada je bila u šestom razredu da bih se posvetila brizi o njoj. Verovala sam da sam joj dala svu svoju ljubav, ali ona nije videla moju brigu i prisustvo kao pomoć.
Iako sam obuzdavala bes, osećala sam se veoma tužno. Međutim, njene sledeće reči su me iznenada dotakle. Ona je rekla da roditelji i deca imaju različite perspektive i osećanja o istoj situaciji. Deca pamte ono što žele da pamte, pa tako i roditelji.
Ovo me je navelo da pomislim na svoju majku. Uvek sam se sećala kako me je maltretirala, ali da li mi je ikada pokazala ljubaznost? Sigurno jeste, ali zaboravila sam te trenutke. Počela sam da razmišljam o svojoj ogorčenosti prema njoj. Često sam birala da je izbegavam da bih sačuvala mir, umesto da iskreno izražavam svoja osećanja ili da se bavim njenim neprikladnim ponašanjem. Trenutna situacija je rezultat mog dugotrajnog izbegavanja i pogrešne komunikacije.
Kada se osvrnem unazad, shvatila sam da sam se na isti način ponašala i prema ocu svog deteta. Samo sam ga tolerisala i izbegavala sukobe. Nikada nisam otvoreno komunicirala sa njim, što je na kraju dovelo do našeg razvoda.
Kada sam ovo shvatila, moja ogorčenost prema bivšem mužu i majci je nestala. Osetila sam duboku zahvalnost za reči moje ćerke, koliko god bile bolne, jer su bile poziv za buđenje, i verovala sam da je to Učiteljev način da me vodi kroz nju.
Kada je moja ogorčenost nestala, osetila sam novopronađenu ljubaznost prema svojoj majci. Mogla sam da je držim za ruku, čak da je zagrlim i strpljivo slušam njeno beskrajno brbljanje. Moji osmesi više nisu bili usiljeni, već iskreni. Ona se takođe promenila — njena narav je ređe plamsala. Shvatila sam da mi njeno ponašanje pomaže da se kultivišem, i bez obzira na naše prošle živote, u ovom životu, ne samo da mi je pomogla da pronađem Fa, već mi je pomogla i da uklonim ljutnju, dozvoljavajući mi da poboljšam svoj karakter. Iskreno sam joj zahvalila.
Kad sam se oslobodila ogorčenosti, osećala sam se radosno svakog dana, lagana kao pero. Ranije sam bila okružena negativnim emocijama. Često sam uzdisala i žalila se prijateljima koji nisu bili voljni da razgovaraju sa mnom. Primetili su moju pozitivnu promenu i divili se mojoj toleranciji i otvorenosti uma.
Shvatila sam da je ogorčenost negativna sila. Kada je moje telo bilo ispunjeno ljutnjom, stvorilo je negativno polje koje je privlačilo loše stvari i nesreću. Pozitivna energija, s druge strane, privlači pozitivne ishode, donoseći blagoslove i sreću.
Uklanjanje ljubomore
Odjednom sam se nedavno osećala loše i skoro da se nisam mogla pomeriti. Ono što se dogodilo me je nateralo da pogledam unutra.
Bila sam zadužena za izložbeni projekat, pokrivajući sve, od dizajna štanda i podešavanja do oglašavanja, pakovanja, isporuke, troškova i cena. Uglavnom smo ja i još jedan kolega radili na ovome. Dan uoči izložbe teško sam se razbolela. Planirala sam da izdržim do događaja, ali me je telefonski poziv konačno doveo do kolapsa.
Koleginica mi je rekla da ne može da pošalje izložbene stolove jer je morala da uradi jednostavno pakovanje. Čuvši ovo, bila sam besna. Šta? Već smo se na sastanku odlučili za pakovanje, pa zašto ga menjati dan pre izložbe? Bila sam ljuta i oštro je prekorila preko telefona. Osećala sam da posle svog teškog rada i truda koji sam uložila, bez velike pomoći drugih, oni sada izazivaju još više problema u poslednjem trenutku.
U mom besu, nazvao me je još jedan kolega da kaže da je video na čemu sam radila i da su potrebne velike revizije. To me je još više naljutilo. Zašto to nisu spomenuli ranije? Zašto čekati do poslednjeg dana?
Te noći sam imala visoku temperaturu koja nije mogla da se spusti. Jedva sam uspela da izdržim. Sledeće noći, negativne misli su nekontrolisano jurile u moj um i osetila sam kako mi telo tone. Osećala sam se kao da će to biti kraj, ako se stvari nastave. Brzo sam zamolila Učitelja za pomoć i postepeno sam uspela da se oslobodim tih misli.
Treće noći počela sam da imam dijareju koja je trajala celu noć. Znala sam da ovo čisti moje telo. Četvrtog dana sam počela da kašljem, i taj kašalj je trajao više od tri meseca.
Tih dana nisam mogla da spavam i skoro sam gorela od besa. Pogledala sam unutra i pitala se zašto sam tako ljuta. To je bilo zato što sam osećala da moji napori nisu bili poštovani ili priznati. Shvatila sam da, iako izgledam nesebično na površini, očekujem nešto zauzvrat.
Iako sam otkrila svoju sebičnost, kašalj i dalje nije prestao i trajao je više od tri meseca. Jednog dana mi je kolega rekao da moj kašalj nije povezan sa plućima, već sa jetrom.
Znala sam da bes šteti jetri. Dakle, osnovni uzrok mora biti moj bes. Shvatila sam da se lako naljutim, čak i zbog malih stvari, iako to samo držim za sebe. Pretvaram se da sam velikodušna. Ljutila sam se kada drugi nisu pratili moj način razmišljanja.
Često sam sudila druge na osnovu mojih standarda. Gledala sam lepo na one koji se ne mogu meriti sa mnom i osećala prezir za one koji su bili bolji od mene. U isto vreme, pokušavala sam da dokažem da sam bolja od drugih. Kada drugi ne bi prepoznali moj trud uznemirila bih se, iako sam se pretvarala da me nije briga. Gledanje sa visine na druge je takođe oblik ljubomore. Konačno sam shvatila da je moja ljubomora prouzrokovala sve ovo.
Zaključak
Kada sam prvi put dobila Fa, jednostavno sam mislila da je dobar, ali nisam razumela šta znači kultivisati se. Tek 2002. godine, kada sam bila trudna, suočila sam se sa mnogim nevoljama i bila svedok mnogih čuda. Tada sam zaista shvatila šta je kultivacija. Bez zaštite Učitelja u to vreme, nisam sigurna da li bismo moja ćerka i ja uspele da stignemo ovako daleko.
KPK je 2003. godine uhapsila moju sestru, kolegu praktikantkinju, dok je delila materijale koji objašnjavaju istinu. Osuđena je na dve godine prinudnog rada. Kontaktirala sam spasilački tim i pokušala da joj pomognem. Tada sam zaista shvatila šta je ispravna kultivacija.
Na putu sam se mnogo puta spotakla i suočila sa brojnim nevoljama. Naišla sam na ozbiljne zdravstvene probleme, ali uz zaštitu Učitelja sam uspela. Nakon ovolikog perioda kultivacije, jasno razumem da su sve nevolje i bolesti u ovom životu rezultat karme akumulirane iz prošlih života. Neprestano stvaramo karmu, i samo kroz kultivaciju čovek može biti istinski oslobođen, više ne biti zarobljen u ciklusu života i smrti ili izgubljen u patnji.
Gledajući haos u današnjem svetu, bez kultivacije, lako je plutati, bilo naneti štetu drugima ili biti povređen, bez izlaza. Kroz kultivaciju, sada jasno vidim koren ovih problema i znam kuda sam krenula. Duboko sam zahvalna Učitelju na njegovom saosećajnom vođstvu.
Ovo su moja shvatanja na mom trenutnom nivou kultivacije. Ako nešto nije tačno, ponizno molim kolege praktikante da to ukažu. Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
(Predstavljeno na Fa konferenciji u Singapuru 2024.)
