(Napomena urednika: Autor se uglavnom samostalno kultivisao i tek nedavno se pridružio jednom projektu. Scene viđene u snovima često su povezane sa kultivacijom pojedinca i mogu, ali ne moraju biti povezane drugima. Objavljujemo ovaj članak da bismo olakšali razmenu iskustava u kultivaciji.)
Želim da podelim sa svima san koji mi je živo urezan u pamćenje. Znam da su snovi u najboljem slučaju nepouzdani, a u najgorem slučaju nam ugađaju. Ali ovaj se izdvaja u mom umu i smatrao sam da ga vredi podeliti jer uključuje direktan razgovor sa bogom o stanju učenika Dafe s njihovog gledišta.
Evo najpre nešto moje pozadine i zašto ovo što delim: Otkad sam kao dete počeo da se kultivišem, pre više od dvadeset godina, na prste jedne ruke mogu da izbrojim koliko sam puta bilo šta doživeo.
Prvi put je bilo kada sam odlučio da postanem učenik Dafe. Te noći mi je dat izbor da li ću biti kultivator ili obična osoba. Bila je to prilično značajna odluka izneta pred devetogodišnje dete.
Dok sam razmišljao o odluci, činilo mi se da je svet oko mene odjednom utihnuo. Biljke, insekti i priroda napolju kao da svi vibriraju i očekuju moju odluku. Međutim, bio sam previše uplašen da bih odlučio. Sve dok glasanje cvrčka nije preseklo tišinu, glasno i metodično cvrčući mi iznova i iznova reči „šiu lian“ (kultivacija). Mislio sam, ako se sama priroda potrudila da mi kaže šta da radim, verovatno bi trebalo da poslušam.
Posle toga sam tapkao u mraku. Prilično sam neosetljiv za bilo šta u vezi kultivacije. Ne sanjam kultivacione snove, ne vidim ništa, ništa ne osećam, ne čujem ništa, niti dobijam bilo kakve nagoveštaje.
Zato sam znao poslednjih godina, kada sam imao dva sna u kojima sam razgovarao sa bogovima, da to moram da tretiram kao jak nagoveštaj.
Prvi san: Moj deda je preminuo
Prvi je bio kada je moj deda preminuo. U snu sam se krio iza stepeništa prisluškujući razgovor između boga i mog dede. Bog je mom dedi dao dva izbora: da živi još deset godina, ali da pati u bolovima od svoje bolesti, ili da bezbolno premine i rizikuje sa reinkarnacijom. Međutim, zadao bi razoran udarac svojoj porodici, ostavljajući ih slomljenog srca. Odlučio je da ode.
Živo se sećam da je bog bio odeven u belo i da je bio okupan zlatnom svetlošću. Nadvisio je mog dedu i stepenište ispod kojeg sam se krio. Odisao je ogromnom energijom i snagom. Plašio sam se da ću biti otkriven dok prisluškujem privatan razgovor. Ali kada sam čuo svog dedu kako se opredelio i video boga kako ga odvodi, nisam mogao da se suzdržim i izleteo sam ispod stepeništa.
Ljutito sam optužio svog dedu da je kukavica koji je izabrao lakši put. Vikao sam na njega da svoje sebično, kukavičko ja vrati u ljudski svet i živi život na teži način, kao i svi drugi.
Bio sam prestravljen da me bog ne kazni jer sam ga grubo prekinuo svoj način. Umesto da bude ljut, bio je saosećajan i pomalo zabavljen mojim ludorijama. Onda sam brzo izbačen iz tog prostora i probudio sam se.
Drugi san: Stanje Fa-ispravljanja
Drugi san se direktno odnosi na praktikante u periodu Fa-ispravljanja, kao što sam spomenuo na početku.
Još jednom, nekako sam prisluškivao bogove skrivajući se ispod ogromnog okruglog ratnog stola. Nisam mogao da vidim koliko je bogova okupljeno okolo, ali sam mogao da čujem da svi razgovaraju o tekućim bitkama u ratu koji se vodi. Postao sam radoznao i krenuo sam ispod stola do boga koji je u ruci držao dugi svitak.
Razmotao je svitak i pokazao mi ga. Na svitku je bio spisak bitaka, ukupno 26. Pored svake bitke nalazila se kvačica ili X za označavanje pobede tj. poraza. Prvih dvanaestak bitaka je bilo unačeno kvačicama, koje su označavale da su učenici Dafe odneli odlučujuće pobede. Kako je broj bitke rastao, porazi su počeli da se prikradaju. Pokazao mi je da pogledam bitke broj 21, 22 i 23. Sve su bile označene sa X. Dafa učenici su uzastopno izgubili te tri.
Ispod njih, bitke 24, 25 i 26 tek treba da se vode. Bez obzira na pobedu ili poraz u te tri poslednje bitke, rat je već dobijen, sa Dafa učenicima koji su izašli kao pobednici. (Napomena urednika: Dok će Dafa učenici sigurno uspeti, svaki učenik Dafe ide svojim putem; da li je svaki učenik dobro išao svojim putem i ispunio svoj zavet biće svima jasno na kraju.)
Pitao sam kakve su šanse da izgubimo preostale bitke. Naznačio je da je to nepoznato. U prošlosti su oni (bogovi okupljeni za tim stolom) lako mogli da se opklade na učenike Dafe. Ali sada je nejasno. Šanse da izgubimo sve tri preostale bitke su veoma velike.
Pitao sam se zašto. Rekao je da je to zato što je vojska umorna. Vojnicima se čini da su u prvim godinama izuzetno naporno radili i da je rat već dobijen. Postali su samozadovoljni i odlučili da ne žele više da se bore. Hteli su da se odmore. Osećali su da poslednjih nekoliko bitaka više nije važno.
Dok sam nastavio da gledam u svitak koji je bog držao, mogao sam da osetim kako zuri pravo u mene, bez reči me pitajući: Želiš li da se boriš svim srcem i svom silom u poslednjih nekoliko bitaka? Ili želiš da se opustiš i pustiš da se sve odvija bez tvog učešća?
U snu nisam mogao da se odlučim. Srce mi je bilo rastrzano između toga da propatim u još tri bitke, ili da se opustim i čekam kraj.
Taj poslednji san se dogodio 2023. U to vreme nisam razumeo zašto je na listi bilo 26 bitaka. Pre dve nedelje, ovaj san mi se iznenada vratio u misli. Pokazalo se da 26 bitaka predstavlja 26 godina progona.
Znam da taj san nije bio običan san. Bilo je previše živopisno i detaljno. Jasno se sećam veličine stola oko kojeg su bogovi bili okupljeni, kako je napravljen od debelog teškog drveta, kako su bogovi bili obučeni u bele haljine i odisavali ogromnom energijom i snagom u prostoru oko sebe, kako su mogli da pročitaju svaku moju misao, kako je bog koji mi je pokazao svitak stajao sa moje leve strane i kako je moja visina jedva prelazila njegove laktove. Sećam se i kako sam bio preterano drzak i bezočan. Usudio sam se da oduprem o božju ruku da se podignem više i pogledam svitak.
Mislim da je ovaj san bio nagoveštaj bogova o tome u kakvom su stanju Dafa učenici kolektivno. Mi smo u stanju samozadovoljstva.
S obzirom da se sve smetnje i napadi na Dafu dešavaju upravo sada, na nama je izbor: Da li ćemo ponovo zapaliti entuzijazam koji smo imali na početku i pobediti u ovim poslednjim bitkama i spasiti sve živote koje smo obećali da ćemo spasiti? Ili ćemo ići lakšim putem, sesti i čekati da se završi?
