Ja sam mladi praktikant Falun Dafe koji je počeo da praktikuje 2020. Sada sam učenik druge godine u restauraciji murala (slika na zidovima). Želeo bih da podelim neke uvide do kojih sam došao dok sam bio deo sveta restauratorske umetnosti.
Saveti Učitelja preko mojih profesora
Ponekad otkrijem da, iako moji profesori govore o školskim stvarima, oni ukazuju na dublje probleme u kultivaciji. Shvatam da Učitelj koristi njihove reči da mi da nagoveštaje.
Jednog dana dok smo crtali mrtvu prirodu, nije mi išlo baš najbolje — nešto nije bilo u redu sa mojim crtežom. Učitelj mi je rekao da je moja perspektiva pogrešna i da sam spustio horizont prenisko, da treba da sagledam stvari iz višeg ugla.
Shvatio sam da često oklevam da započnem novi projekat jer mislim da nisam dovoljno dobar, ili vidim da su moji problemi u kultivaciji preveliki, jer sam se postavio prenisko. Trebalo bi da imam višu perspektivu i, uz ispravne misli koje treba da imaju učenici Dafe, ne postoji ništa što ne možemo da prevaziđemo, i možemo dostojanstveno spasiti živa bića.
Shvatam da je veoma važno pravilno se postaviti. Ja sam deo Dafe, i stoga nema razloga da se bilo čega plašim. Potcenjivanje sebe je, u stvari, sebično kao i imati naduvan ego. I jedno i drugo dolazi od pogrešnog postavljanja.
Trebao bih da budem skroman, ali hrabar. Shvatio sam da ako ne verujem u sebe, neću imati moć da spasavam živa bića, jer u takvim slučajevima nemam ispravne misli. Umesto toga, samo razmišljam o sebi i brinem se da ne mogu ništa da uradim. Ali spasavanje živih bića nije u vezi mene. Prvo treba da mislim na druge i da uradim sve što je potrebno. Takođe, ako Učitelj veruje u mene, ali ja ne verujem u sebe, zar ja ne verujem u Učitelja? Dakle, to je takođe pitanje vere.
Na jednom drugom času, dok smo crtali ljudsku figuru, profesor mi je rekao da moja anatomija nije tačna — figura koju sam nacrtao nije stajala čvrsto i padala je jer nije bila utemeljena. Opet zato što sam imao pogrešnu perspektivu.
Shvatio sam da moram biti čvrsto utemeljen u Fa, da bez obzira koliko dobre stvari izgledaju na površini, osnova mora biti čvrsta. Ako je moja perspektiva o činjenju stvari pogrešna, onda to neće funkcionisati.
Shvatio sam da je ponekad moja kultivacija prilično površna. Radim pet vežbi, učim Fa, šaljem ispravne misli i učestvujem u aktivnostima objašnjavanja istine. Ali da li dobro radim svako od ovog? Da li učim Fa ili samo čitam Fa? Da li sedim u položaju lotosa sa rukama u položaju za slanje ispravnih misli, dok moj um luta, ili zaista imam efekat slanja jakih ispravnih misli koje bi mogle da uzdrmaju svet u deset pravaca? Da li samo vežbam ili se zaista kultivišem, asimilirajući svaki mali deo svog postojanja sa Fa, dok zaista imam srce za spasavanje živih bića? Odgovor je: „Ne uvek.“
Te tri stvari moram zaista da radim svesrdno, iskreno i češće i postepeno da dođem do stanja u kojem više nisam površan u svojoj kultivaciji. To je kao mural. Nije važno koliko je lepo pripremljen mokri malter za fresku, ako zid nije stabilan, on će se srušiti. Shvatio sam da ponekad imam ovu „marljivu fasadu“, ali mi zapravo ne ide dobro.
Na našem času crtanja figure obično crtamo studiju figure u prirodnoj veličini. Jednog dana profesor je promenio zadatak i naterao nas da uradimo mnogo brzih malih skica. Zaista sam loše prošao. Shvatio sam da sam bolji u prirodnoj veličini, jer sam već nacrtao mnogo figura u prirodnoj veličini i znam koliko svaki deo tela treba da bude veliki. Ali kada je format promenjen, moje proporcije nisu bile tačne.
Shvatio sam da je isto sa mnom i mojim vezanostima. Mogu da naučim i da ne ponovim istu grešku u istoj situaciji. Ali često ne primećujem svoje vezanosti u različitim situacijama, jednostavno ih ne prepoznajem. Moram da produbim svoje razumevanje i pristup, a ne samo da pamtim situacije i kako treba da mislim, govorim i da se ponašam u takvim slučajevima. Moram da budem iskreniji u svojoj kultivaciji, tako da bez obzira kakva je spoljna situacija, moj pristup će biti zasnovan na dubokom razumevanju, iz mog srca.
Ljubomora
Otkrio sam da ponekad imam ljubomorne misli, uglavnom o drugim praktikantima. Srećom, otvoreno delimo iskustva jedni s drugima i tretiramo to kao nešto strano u nama što pokušava da stvori barijere između nas. Kada otkrijemo da smo ljubomorni jedni na druge, pomažemo i ohrabrujemo jedni druge da eliminišu ove loše misli. Hvala vam, kolege praktikanti!
Moji drugari su mi mnogo pomogli da shvatim koliko je ova emocija ometajuća i nepotrebna. Moja škola je specijalizovana za restauraciju murala, što je grupni rad. U školi, na časovima pripreme za crtanje i slikanje, nastavnici upoređuju naše radove i treba da učimo jedni od drugih. Prošao sam malo bolje od svojih drugova iz razreda, pa su bili ljubomorni na mene. Ali kada radimo zajedno na skeli, fasada je jednostavno prevelika da bi jedna osoba to radila sama — moramo dobro da sarađujemo kao tim koji zajedno radi na nečemu mnogo većem (čak i fizički) od nas samih. Nema smisla da se takmičimo. Takođe, pošto smo mi još uvek studenti, bez obzira kome ide nešto bolje od ostalih, svi smo veoma daleko od standarda koji treba da dostignemo i imamo još mnogo da naučimo. Nakon što diplomiramo, možda se više nikada nećemo videti.
Shvatio sam da je vrlo slično i sa nama praktikantima. Dok smo još u ovom ljudskom svetu, niko od nas nije dostigao standard, a imamo još mnogo toga da kultivišemo. Treba da učimo jedni od drugih, ali ne i da se takmičimo jedni sa drugima. Ne samo da možemo učiti jedni od drugih, već možemo i da iskoristimo snagu svakog praktikanta da efikasnije spasavamo živa bića. Ako je jedna osoba bolja u ovome, a druga u onom, možemo zajedno da uradimo dobar posao i da se dopunjujemo. Treba dobro da radimo zajedno, jer delimo veliku, svetu misiju koja je mnogo veća od nas samih. A nakon što završimo našu kultivaciju — nakon što dostignemo Ispunjenje — moraćemo da upravljamo sopstvenim rajevima i više se nećemo videti. Tako da ne mogu da dozvolim da ljubomora stane na put radu sa mojim kolegama praktikantima, jer kao da smo jedno vreme drugovi iz razreda.
Uvidi iz mog časa hemije i tehnologije
Nakon što sam počeo da vežbam, izgubio sam interesovanje za učenje svetovnog znanja, i iako sam imao odlične ocene na ispitima, mislio sam da samo moram da „izgledam“ kao dobar učenik da ne bih narušio imidž Dafe. Nisam razumeo da ne treba da izgledam samo kao dobar učenik, već da zapravo budem dobar učenik i šta to znači. Žalio sam se zašto moram da učim to i to. Nedavno sam shvatio da u svemu možemo pronaći nagoveštaje za naše poboljšanje i da Učitelj takođe koristi savremenu nauku da objasni Fa. Shvatio sam da, kroz ove materijalne stvari, možemo razumeti više principe, i koristeći ih, možemo potvrditi Fa. Mislim da je takođe poštovanje prema bogovima ako negujemo ovo materijalno okruženje u kojem živimo, jer je to okruženje koje su oni stvorili za nas da se kultivišemo i potvrđujemo Fa.
Želeo bih da podelim dva uvida koja sam stekao na času hemije i tehnologije.
Nastavnik je objasnio da je modernu umetnost gotovo nemoguće obnoviti, čak i ako pokušamo. Rekao je da su Van Gogova umetnička dela počela da propadaju za samo nekoliko desetina godina u poređenju sa renesansnim delima koja su trajala vekovima. Čak i ako su renesansna dela oštećena, relativno ih je lako obnoviti jer slede tradicionalne tehnike i koriste tradicionalne materijale, što je najbolji pristup.
Za kreiranje na tradicionalan način bilo je potrebno mnogo vremena. Na primer, samo priprema podloge za sliku trajala je mesecima. Umetnici su obično bili veoma siromašni, neprznati tokom života i nisu tražili slavu ili novac. Stvarali su umetnost da slave bogove. Takođe su poštovali fizička i hemijska svojstva materijala koje su koristili i poštovali pravila.
Poređenja radi, moderna umetnost zanemaruje pravila, bilo da se radi o kompoziciji ili načinu na koji se materijali koriste. U modernom slikarstvu, umetnici namerno krše svaku konvenciju, a umetnost koju proizvode je zbunjujuća. To je baš kao komunistička avet koja se bori protiv božanskog u svakom pogledu. Na ovom materijalnom nivou, manifestuje se spajanjem stvari koje se hemijski bore jedni protiv druge, oštećujući platna, malter i slojeve boje. I zato se skoro nikada ne mogu potpuno obnoviti, jer se slike samouništavaju.
Shvatio sam da bez obzira koliko stvari mogu biti demonske (mogu da izgledaju veoma ružno), one su zapravo veoma privremene i slabe. Ovo vidim kao manifestaciju da „zlo nikada neće pobediti dobro.“
Učitelj je rekao:
,,Neki ljudi kažu: „Dok Tao poraste za stopu, demon naraste deset stopa”. Ovo je zabluda običnih ljudi, jer demon nikad ne može biti veći od Taoa.”
Džuan Falun
Takođe smo učili o tradicionalnoj tehnici slojevitosti slikanja uljanim bojama koja se naziva glaziranje, te o modernijoj tehnici koja se zove "alla prima", što znači "u jednom potezu".
Zastakljivanje je izvedeno u više transparentnih slojeva, što stvara dublji utisak. Kada svetlost dospe do površine slike, ona prolazi kroz ove slojeve, jer su providni, sve dok ne dođe do osnovnog sloja, gde se reflektuje. Tokom ovog dugog putovanja, mnogo svetlosti se apsorbuje jer svetlost nailazi na mnoge čestice pigmenta tokom ovog dugog putovanja kroz slojeve. Zbog toga ova tehnika može izgledati malo tamnije, iako se koriste iste boje. Takođe, boje se obično ne mešaju na paleti, a konačna boja se postiže konstantnom korekcijom u drugom providnom sloju sa vrlo malo razređene boje. A sa toliko providnih slojeva, originalna podloga, donji sloj ili osnovni sloj mogu da zablistaju.
Poređenja radi, alla prima ne koristi slojeve boje, već samo jedan debeli sloj boje sa pomešanom sa željenom bojom. Kada svetlost dođe do takve slike, ona ne može da prodre duboko i skoro se odmah reflektuje, tako da su boje pliće u poređenju sa tehnikom nanošenja slojeva i svetlost ne dopire do prvobitnog osnovnog sloja. Debeli sloj boje ga potpuno prekriva.
Činilo mi se da ovo ima dublje značenje, pa me je nateralo da pogledam kako se kultivišem. Ponekad želim da uradim stvari alla prima: da se rešim svog smeća koje sam nakupio tokom života. Ali to je veoma površno. Obično kada to radim, samo zamenim jednu vezanost drugom i pokušam nešto drugo. Ali to ne može da dopre do mog pravog ja, nikada neće biti tako čisto kao moje originalno pravo ja ako ne zađem dublje i samo ga prekrijem na površini debelim slojem nečega. Takođe sam shvatio da kada sam nestrpljiv, zar to nije zato što se ne kultivišem prema Renu (trpeljivost), jednom od tri najvažnija principa?
Zato je kultivacija Falun Dafe tako moćna, jer nas zaista može suštinski promeniti i vratiti našem pravom ja, a ne samo da pravi površne promene.
Učitelj je rekao:
,,Da vam kažem, vidim da zbilja dobro napredujete u kultivaciji, posebno stariji učenici. Zbilja sam srećan što vas vidim. Ali vi biste mogli imati iste probleme, i s vremena na vreme neke loše stvari i dalje bi se mogli javiti u vašim mislima. Povremeno vaše misli čak mogu imati grozne stvari, a te loše stvari mogu bivati sve gore i gore. Reći ću vam zašto je tako. Tokom vaše kultivacije kao što znate, mi vas transformišemo od mikroskopskog nivoa, od nastanka vašeg postojanja. Pa je onaj deo vas koji je transformisan dostigao standard i više se ne može zvati ljudskim. Onda taj deo ne može da sledi kad vaš ljudski deo nešto radi. Inače bi to bilo kao da bog radi nešto loše i to bi bilo isto što i pad. To se apsolutno ne bi moglo dopustiti. Zato se dok se neprekidno kultivišete, razdvaja onaj deo koji je asimilovan. Slično godovima drveta, u kultivaciji se širite god po god, prema spoljašnjosti. Kora drveta je vaša spoljna površina. Znači da se kultivišete od dela koji je potpuno kultivisan i širite ka spolja dok se ne stigne na površinu. Onaj deo koji se do kraja kultivisao je božanski, a deo koji se tek treba do kraja kultivisati je ljudski.” Predavanje na Fa-konferenciji za asistente u Čangčunu
Kada iskreno i strpljivo prolazim kroz slojeve i slojeve svojih vezanosti, mogu ići mnogo dublje, i to je istina. Ponekad se osećam veoma prljavo kada naiđem na dodatne vezanosti koje su duboko skrivene, kao što svetlost naiđe na mnogo više čestica pigmenta u slojevima nego u alla prima. Ali ako to uradim, mogu da apsorbujem mnogo više svetlosti iz Fa. Trebalo bi da budem transparentan i otvoren u vezi sa svojim greškama i konačno doprem do svog originalnog, istinskog ja, čija ispravnost može da zablista kroz slojeve prljavštine koju sam nakupio. Tu sam našao i princip saosećanja. U redu je što ne mogu da postanem Buda preko noći, kao što je u redu što ne mogu da dobijem željenu boju u jednom potezu. Mogu se graditi sloj po sloj, malim koracima, i asimilirati se s Fa.
Bio sam zadivljen kako zapadnjačko tradicionalno, uljano slikarstvo, koje nam je ostavilo Božansko, tako divno jer oličava kvalitete ovog univerzuma, Džen, Šan i Ren!
Od potvrđivanja sebe do potvrđivanja Fa
Gledajući unazad, shvatio sam da sam razvio snažnu vezanost za potvrđivanje sebe. Sada mogu da vidim koliko su moje misli bile grozne (i donekle su još uvek), ali u to vreme nisam mogao da to vidim jer je to bila moja druga priroda.
Učitelj mi je dao ovu veoma dragocenu priliku da se oslobodim ovog mentaliteta. Tokom letnjeg raspusta imamo jednomesečnu praktičnu obuku iz restauracije. Posle prve godine teorije i praktičnog crtanja i slikanja, ovo je bio naš prvi kontakt sa pravom restauracijom. Tokom semestra, od početne iscrpljenosti, navikao sam se na prepun raspored i duge, fizički i psihički zahtevne časove.
Posle jednonedeljnog slikarskog ispita, gde smo čak i prenoćili, mislio sam da mogu preživeti sve. Kako sam bio samozadovoljan i ponosan! Ali obnavljanje fasade dok ste na skeli nije bilo ništa poput slikanja u studiju, čak i ako nismo radili toliko sati. Bio sam iscrpljen, kao i uvek kada se podigne prepreka. Shvatio sam da nisam poboljšao svoj šinšing, i umesto toga samo sam se više gurao, postajući još arogantniji sa osećajem dostignuća. Shvatio sam da se ono što radim može uporediti sa fizičkim vežbama pre nego sa praksom kultivacije. Uopšte nisam poboljšavao svoj šinšing, samo sam ulagao uobičajene napore da bih se naviknuo na određeni teret.
Pre nego što smo se prvi put popeli na skelu, moji drugovi su se plašili visine. Mislio sam da ja neću, jer sam se bavio penjanjem pre nego što sam počeo da se kultivišem i navikao sam na visinu. Ali platforme za skele su napravljene za ljude normalne visine, a ja sam prilično mali. Tako da sam često morao da stojim na ploči da bih stigao do viših delova svakog sprata. Imali smo i veliki prozor na našem delu fasade. Skela je bila blizu zida, ali tamo gde je bio prozor nije bilo moguće ne ostaviti razmak između zida i skele. Dakle, kada sam radio na prozorskom vencu, morao sam koristiti lestve. Postojao je i razmak između mene i zida, tako da je ostajalo mesto gde sam mogao da padnem. Shvatio sam da uvek treba da ostanem skroman i da nikada ne pomislim da sam već prevazišao neke teškoće.
Takođe smo koristili mnoge moćne alate koji mogu biti opasni ako se njima pogrešno rukuje. Shvatio sam da moram da obratim pažnju, da se ne plašim, ali i da ne budem arogantan i da uvek budem oprezan.
Na primer, koristili smo skalpel za uklanjanje netačnih retuša. Uvek sam zaboravljao koliko je oštar i često bih se slučajno posekao. Prve nedelje sam se svaki dan posekao, ali uz Učiteljevu zaštitu, povrede su nestale preko noći. Kada smo čistili fasadu, parom su se čistili skriveni delovi koji se nisu mogli očistiti vodom. Kada sam prvi put uključio parni tuš, bio sam šokiran koliko je jaka para i opekao sam ruke jer nisam čvrsto držao cev za paru. Shvatio sam da, kao praktikanti, kada objašnjavamo istinu, imamo izuzetno moćna oruđa u našim rukama. Možemo očistiti prljavštinu sa najskrivenijih delova umova ljudi. Trebalo bi da ga držimo čvrsto, kao što sam ja trebao da držim parni čistač, i da ga se ne plašimo. Ali takođe možemo da zabrljamo stvari i da naudimo sebi ili drugim ljudima ako nismo pažljivi, tako da treba da budemo odgovorni prema živim bićima. Uz Učiteljevu zaštitu, ruke mi nisu bile povređene, iako sam se opario.
Sve vreme tokom prakse bili smo maltretirani i shvatio sam da bez obzira na to koliko je posao bio komplikovan ili težak tokom vrelog leta, nećemo dobiti priznanja za trud. Ostali delovi dvorca su bili otvoreni, pa smo često nailazili na posetioce. Mnogi roditelji su rekli svojoj deci, dovoljno glasno da ih čujemo, da će, ako ne budu bili dobro u školi, završiti kao mi, radeći fizički rad u zgradi tokom raspusta. Neki ljudi su mislili da radimo javni posao kao kaznu za prekršaje. (U mojoj zemlji, kada mladi ljudi koji ne zarađuju sopstveni novac počine delo za koje važi novčana kazna, umesto novčane kazne im se dodeljuje javni posao.)
Kada smo popodne sišli sa skele da popijemo kafu, čistačice zamka su nas prekorile što ne radimo, iako smo već radili satima, bez plate, jer je to bio deo našeg školovanja.
U početku sam se osećao povređeno, što ne samo da nam niko neće biti zahvalan što smo obnovili našu kulturnu baštinu, nego su nas ljudi gledali prezrivo ili mislili da smo kažnjeni. Ali onda sam shvatio da je to dobra stvar — dalo mi je priliku da radim na tome da se oslobodim svoje vezanosti za reputaciju, želje da budem priznat. Pomoglo mi je da postanem skromniji i ljubazniji.
Primetio sam da su svi moji nastavnici i stariji učenici bili veoma ljubazni, poštovani i skromni, iako su se svi ponašali loše prema njima. Primetio sam da smo se mi studenti prve godine jedini žalili na naporan rad, bez odmora, na odnos ljudi prema nama itd.
Kada je čistačica izgrdila mog profesora, koji je bio obučen kao radnik i prekriven gipsom, ali koji je veoma obrazovan i visoko u akademskom svetu, ponizno joj se zahvalilo na podsećanju i popravio stvar za koju nije bio kriv. Bilo me je sramota što su se čak i nepraktikanti ponašali bolje od mene.
Tokom ostatka prakse počeo sam da primećujem koliko je moje razmišljanje opako i sebično, i kad god sam se izvinio starijim studentima što sam im zadao probleme, ljubazno su mi rekli da ne brinem, da su svi nekada bili studenti prve godine. Shvatio sam da su se oni sigurno mnogo promenili i da treba da cenim ovo okruženje u kome se i nepraktikanti kultivišu i usavršavaju.
Pitao sam ih zašto ih više ne muče stvari koje nas muče. Rekli su mi da ova disciplina uništava lični interes, tako da možeš ili da se promeniš i postaneš nesebičniji i obzirniji, ili nećeš moći da ostaneš na terenu. Bio sam zadivljen. Hvala Učitelju, što ste mi ovo priredili!
Profesor nas je naučio da kada restauriramo, moramo da poštujemo umetničko delo, jer je ono zapis tradicije i vrednosti koje smo nekada imali, a ne da u to mešamo svoje stvari. Trebalo bi da poštujemo prethodne restauratore i da praštamo, čak i ako su ponekad zabrljali. Podsetio nas je da se ne oholimo sa herojskim mentalitetom da smo renesansno umetničko delo spasili od socijalističkih restauratora. Rekao nam je da nisu oni krivi što su zabrljali stvari jer nisu čak ni restauratori, već su bili umetnici isključeni iz drugih oblasti jer nisu ušli u komunističku partiju i nisu mogli da rade u specijalnosti koju su studirali. Takođe nisu imali materijale koje mi imamo iz Italije. Bukvalno su mešali ono što su koristili u svojim garažama. Konačno, prema budućim restauratorima treba da budemo puni poštovanja i pažljivi, i da ne činimo ništa što bi otežalo njihov budući rad. Možemo da učimo iz grešaka prethodnih restauratora i treba da zapamtimo da nismo najbolji restauratori svih vremena, tako da ne treba da radimo stvari koje su nepovratne.
Bio sam duboko dirnut.
Jednom prilikom smo drug i ja pomogli jednom starijem restauratoru oko konzervacije drvene ispovedničke klupe. Popravljali smo polihromiju (slojeve boje na rezbarenom drvetu) koja se skidala. Bila je u tako lošem stanju da je nismo mogli pomeriti. Tako je moj drug iz razreda uradio gornji deo daske, a ja sam legao na pod da uradim donji deo. Shvatio sam da ako je to ono što je potrebno da se sačuva, onda je moja dužnost da to uradim. Ne mogu da radim šta hoću sa klupom, ali treba da budem pažljiv prema njoj da bih je sačuvao.
Shvatio sam da je isto i sa spasavanjem živih bića, da ih prvo moramo razmotriti i objasniti istinu prema onome što oni mogu da prihvate, a ne da namećemo naše ideje ljudima. Takođe, generalno, kada pomažem nekome, prvo treba da uzmem u obzir drugu osobu. Ova ispovedaonica me je naterala da razmislim i priznam kako sam se nedavno ponašao prema kolegi praktikantu. Hteo sam da pomognem, ali nisam bio obziran, čak sam bio i strog prema njemu jer nisam mogao da podnesem njegove nedostatke.
Posle prve godine, mogao sam da vidim koliko sam sebičan, arogantan i ponosan. Sada bi trebalo da se redovno sastajemo sa studentima prve godine i pomažemo im. Veoma mi je zanimljivo, jer je kao da se pogledam u ogledalo da vidim gde sam bio pre godinu dana i da se uverim gde sam još uvek.
Svi smo došli iz dobrih srednjih škola, tako da smo svi bili uspešni i nismo mogli da napravimo korak unazad. Sećam se da sam bio frustriran kada sam prolazio lošije od svojih kolega iz razreda i osećao olakšanje kada sam prolazio bolje. Ne mogu da verujem koliko sam bio konkurentan. Sada shvatam da mi je bilo teško da napredujem jer nisam želeo da pravim greške. Sada kada sam u mogućnosti da ostavim svoj ego po strani i prihvatim da nisam savršen, mnogo je lakše učiti jer ne moram da brinem da ću pogrešiti. Napraviću ih mnogo i izneti ih na videlo kako bih ih zapazio i poboljšao. Nastavnici mi često daju savete. Na primer, rečeno mi je da crtam mastilom umesto olovkom da ne bih mogao da sakrijem svoje greške.
Posle te godine sreo sam se sa prijateljem iz srednje škole koji studira medicinu. Pitao me je za naš praktikum i ispričao sam smešne priče o tome kako sam se uplašio kada mi je drugarica iz razreda prišla sa velikim špricem kojim smo ubrizgavali hemikalije u gips. Nasmejala se i rekla da bi, ako je špric namenjen meni, morali da koriste veći! Shvatio sam da je to bio moj pristup — stalno sam se takmičio sa drugima, nisam ih poštovao i osećao sam da moram da dokažem da radim više, duže, itd. Nervirao sam se kada su me ljudi nipodaštavali zbog toga što ućim zanat, a ne naučnu disciplinu. Većina mojih običnih prijatelja studira tehničke nauke i osećao sam da me pogrešno razumeju.
Moje razmišljanje se promenilo. Shvatio sam da nije moguće potvrditi Dafu potvrđivanjem sebe. Dakle, kada su me jednom upitali da li su svi Dafa učenici „samo umetnici“, nisam mislio da mi se čini nepravda. Odgovorio sam: „Postoji mnogo učenika Dafe koji studiraju ili rade u prestižnim oblastima nauke. Oni su lekari, advokati, naučnici i razne druge časne profesije i veoma su dobri u onome što rade.”
Mogao sam da vidim da je ovo ostavilo dubok utisak na mog prijatelja, nešto što nisam mogao da uradim kada sam se branio i pokušavao da objasnim da studenti umetnosti poput mene takođe studiraju hemiju, tehnologiju i istoriju, i da nismo lošiji samo zato što se bavimo ručnim radom. Kada sam pustio svoj ego i prihvatio da nisam uverljiv primer pametne osobe, i umesto toga dozvolio drugima da budu bolji od mene, moj prijatelj je rekao: „Vau, nisam znao da si toliko stručan!“
Ovo su samo moja ograničena shvatanja na mom trenutnom nivou kultivacije. Molimo vas da istaknete sve što nije u skladu sa Fa.
Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
