Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1997. Doživela sam mnoge izvanredne stvari tokom godina kultivacije, a jedna je bila posebno neverovatna i upečatljiva.
Jedne zime bila sam na praksi u fabrici. Svi učenici u mom odeljenju išli su na praksu u fabriku. U školi sam imala relativno dobre ocene, a moji nastavnici i drugari iz razreda su me veoma cenili. U fabrici, međutim, gde je sve pod kontrolom Komunističke partije Kine, mnoge stvari su se okrenule naglavačke. Svi moji bivši drugari iz razreda su radili dobro, i svi su imali neke položaje, više i niže, ali ja sam gurnuta na prvu liniju fronta da radim najteži i najzamorniji posao.
Jednom dok sam radila u noćnoj smeni, jedna moja drugarica iz razreda, koja je bila lider tima, je došla da me vidi i rekla: „Zašto slušaš kad ti drugi govore šta da radiš, ali vučeš se kao prebijena kad ti ja govorim?“ Spustila sam glavu i ništa nisam rekla. Nastavila je sa obilaskom fabrike.
Um mi je bio u previranju dok sam mislila: „Mi smo drugarice iz razreda. Drugi ljudi mi šefuju, ali nas dve smo zajedno išle u školu i tri godine smo bile u istom razredu. Zar zaista više nismo drugarice? Dok smo išle u školu, svi ste prepisivali od mene. Sada, ne samo da se ne sećaš našeg prijateljstva, već čak i slediš druge dok me omalovažavaju.” Ali odmah sam pomislila: „Ja sam kultivator. Han Šin je bio ponižen time što je morao da puzi između nogu nasilnika. Ja sam Dafa praktikant. Ne mogu se žaliti. Pustiću to.”
Čim sam to otpustila, osetila sam kako mi glave i ruke rastu iz potiljka, sloj po sloj. Glave su se ređale jedna na drugu, a bezbrojne ruke su rasle iz mene, baš kao bambus koji se pruža sve više i više. Mogla sam čak da čujem i krckanje. To je bilo stanje hiljadurukog Bude i hiljadoruke Bodisatve Guanjin. Osećaj je bio tako divan — Dafa je zaista veličanstvena.
Tada je bilo oko 3 sata ujutru. Svako ko je radio noćnu smenu zna da su tada ljudi najpospaniji i najiscrpljeniji, ali ja sam bila okružena energijom. Gurala sam kolica i radila, noge su mi bile pune energije. Dok sam hodala niz hodnik, osećala sam se kao da se odlepljujem od zemlje, kao da lebdim. Radila sam sve dok nisam napustila posao u 8 ujutru. Bila sam u izuzetno energičnom stanju.
U sekularnom svetu je sve suprotno od onog što je drugim dimenzijama. Ako šutiraju kamen zemlji i niko ga ne podigne, onda ću ja uzeti taj kamen. Čast i sramota, i dobici i gubici u svetu zaista ne treba da se uzimaju k srcu. Najdragocenija stvar na ovom svetu je Dafa koju nam je Učitelj preneo. Ostalo je prolazno kao prolazni oblaci.
Samo sam se ponašala u skladu sa standardima za praktikante u sukobu i pretrpela malo poniženje, a Učitelj je priredio tako velike promene u mom telu. Klanjam se u znak zahvalnosti Učitelju.
Tako sam srećna što mogu da praktikujem Dafu u ovom životu i što imam ovu priliku koja se pruža jednom u životu da pomognem Učitelju u Fa-ispravljanju. Hvala, veliki Učitelju.
