Držao sam se pogrešnog polazišta. Mislio sam da ću raditi samo stvari u okviru svojih mogućnosti ili svog domena šinšinga. Nije zvučalo pogrešno, ali to je zapravo bilo razumevanje zasnovano na sebičnosti jer je moja polazna tačka bila egocentrična. Osim toga, postavljao sam ograničenja na ono u šta ću se uključiti.
Pre svega, bio sam spreman da radim stvari samo kada su bile u skladu sa mojim željama (moja vezanost za moje lične želje) i kada su moje kolege praktikanti dobro sarađivali sa mnom ili su se dobro kultivisali. Inače, nisam bio voljan da preuzmem stvari, ili sam ih jednostavno odlagao. U stvari, drugim praktikantima može biti potrebno mnogo duže vremena da urade nešto, dok je meni meni trebalo kraće vreme. Međutim, nisam vodio računa o njima kao o svom prioritetu, zbog nedostatka altruizma i pogleda na širu sliku.
Drugo, nisam želeo da radim ništa izvan svojih sposobnosti ili mog domena šinšinga. Koja je granica mojih mogućnosti? Koji su kriterijumi za moj šinšing? Zar kultivatori ne bi trebalo da imaju što veći zahtev za sebe same? Kada sam odlučivao da radim manje i odlažem stvari, podsvesno sam želeo da nemam nikakve veze sa određenim pitanjima. To je pritajeno izbegavanje i sebično ponašanje. Iza sve moje pasivnosti, sporosti i nevoljnosti stajala je senka sebičnosti.
Prošle godine sam jedno vreme imao poteškoća u kultivaciji. Neki drugi praktikanti su priznali da su iskusili istu stvar. Zaostali smo. Kada sam kasnije razmišljao o tom pitanju, shvatio sam da je razlog moj zastareli pogled na kultivaciju. Drugim rečima, ograničio sam sebe tako što sam se držao svojih starih kriterijuma i nisam uspeo da na sebe gledam višim kriterijumima. Zato nisam mogao da napravim nikakav napredak.
Pre nego što je progon započet 1999. godine, Učitelj nas je vodio u kultivaciji (Učitelj još uvek to radi.) Sve što je trebalo da radimo je da učimo Fa, radimo vežbe i širimo Fa. Period Fa-ispravljanja počeo je nakon što nas je Učitelj uzdigao na određeni nivo. Naš fokus se pomerio na objašnjavanje istine. Dafa učenici tokom perioda Fa-ispravljanja postaju zreli da spasu živa bića i suprotstavljaju se progonu. Većina praktikanata je uhvatila korak sa ovim procesom, ali su neki zaostali ili su odustali.
Dok prelazimo na period Fa-ispravljanja ljudskog sveta, svi faktori koji stoje iza naših ljudskih predstava i netačnosti su isplivavaju na površinu. Moramo sasvim eliminisati njihov koren i sebičnost, jer novi univerzum neće prihvatiti nikakva sebična bića. Koliko sam shvatio, moramo iskoreniti svoju preostalu sebičnost.
Učitelj nam je zapravo dao smernice i ohrabrenje, kao i vreme i mogućnosti. Učitelj nam je čak dao upozorenja, ali nismo ga srcem saslušali, razumeli i korigovali se.
Kada ne radimo dobro, mi trpimo gubitke i suočavamo se sa poteškoćama u ispunjavanju naše misije. Oni koji se nisu dobro kultivisali možda će morati da ubrzaju da bi sustigli. Nedostatak u kultivaciji nije nastao u jednom danu. Kada drugi praktikanti završe izgradnju velike kuće, vi možda i dalje radite na temeljima svoje kuće. Međutim, sva karma treba da se rastvori, sve vezanosti moraju biti eliminisane i svi zaveti moraju biti ispunjeni.
Pišem ovo teška srca. Predlažem da svaki praktikant provede neko vreme u preispitivanju sebe. Naše odgovornosti i misije imaju dublje značenje od ovih reči. Koncept života prevazilazi ovaj ciklus. Ne može svako postati Falun Dafa praktikant. To je najsvetija titula. Kako otelovljujemo svetost? Koliko je jezgrovita ova titula? Zar ne bi trebalo da razmislimo o svim ovim pitanjima?
Vreme je da se promeni stanje stavljanja „ja“ na prvo mesto. Učitelj je napisao članak „Kritična vremena otkrivaju nečije duhovno stanje”. Sada je kritično vreme. Ono otkriva našu uzvišenost kao i naše nedostatke. Kolege praktikanti, na šta da se fokusiramo? Na gledati spolja ili iznutra? Da li su naše polazne tačke i ciljevi radi nas samih, ili Fa i živih bića?
