Ja sam student druge godine fakulteta. Želeo bih da podelim neka saznanja koja sam stekao tokom svog procesa kultivacije.
U prvoj godini studija, veoma sam vredno stidireao i imao sam sreće da dobijem nagradu „Izuzetan student“ za akademsku 2023-2024. godinu. Iako sam spolja možda delovao ravnodušno zbog primanja priznanja i novčane nagrade, duboko u sebi sam se osećao izuzetno srećno i radosno. Nakon što sam primio nagradu, pomislio sam u sebi: „Sada kada sam dobio ovu nagradu, sigurno će biti prepreka za mene u budućnosti.“
Zaista, nekoliko nedelja nakon što sam dobio nagradu, testovi su počeli. Kad god bih prošao kroz hodnik, mnogi ljudi bi mi čestitali na uspehu. Podsećao sam sebe:
“...i sve pohvale koje dobije su testovi.” (“Kultivator je prorodno deo toga,” Bitno za dalje napredovanje)
Pokušavao sam da ignorišem komplimente, plašeći se da bi mogli uticati na moju koncentraciju i umanjiti moj akademski uspeh. Međutim, vremenom su me ti komplimenti naveli da se osećam zaista sposobnijim i talentovanijim, i moj stav prema ljudima oko mene je počeo da se menja.
Imao sam bliske prijatelje u mojoj klasi. Kada sam upoređivao akademska dostignuća i ocene, iako sam bio malo ispred, ovi prijatelji su uvek ulagali mnogo truda u svoj rad; počeo sam da se plašim da ako se toliko trude, mogli bi me sustići. Bilo je trenutaka kada sam se pretvarao da ne učim mnogo, nadajući se da će i moji prijatelji učiniti isto, ali bih onda noću tajno učio veoma vredno. To me je činilo sve anksioznijim i ljubomornijim svaki put kada bi moji prijatelji uspeli da odgovore na pitanja profesora na predavanju. Trudio sam se da slušam veoma pažljivo samo da bih bio siguran da niko ne može da odgovori brže od mene. Bilo je trenutaka kada sam se osećao zadovoljno kada bi moji prijatelji nailazili na poteškoće na predavanju. Video sam to kao priliku da nadmašim svoje prijatelje i zaštitim svoj ugled. Moj um je uvek bio u takmičarskom režimu, pokušavajući da se predstavi kao najbolji student, i osećao sam se ponosno kad god bih naterao svoje prijatelje da se osećaju inferiorno ili glupo.
Iz moje perspektive, ovi prijatelji su uvek pokušavali da se takmiče sa mnom, kako u akademskim pitanjima, tako i u drugim školskim aktivnostima. Onda, na početku nove školske godine, stizalo je sve više i više novih studenata, i osećao sam se kao da se suočavam sa još većim preprekama, kao da postoji još konkurenata koje moram da prevaziđem. Tokom poslednjeg semestra, čuo sam razgovor da su neki novi studenti veoma dobri, sa skoro savršenim prosekom, i to me je još jednom uplašilo da će mi ugled biti oduzet. Pomislio sam u sebi: „Kako ti studenti mogu tako da izgledaju, a da budu tako dobri u učenju?“ Moje misli su stalno jurile od straha od gubitka ugleda.
U svakodnevnom životu i radu, takođe sam se zatekao kako negativno razmišljam o drugim praktikantima koji bi mogli imati sličnu situaciju kao ja. Osećao sam se kao da više nisam toliko „poseban“ kao što sam nekada bio. Doživeo sam mentalnu krizu – na površini sam se trudio da budem dobar prijatelj, ali duboko u sebi nisam umeo da se radujem tuđim uspesima.
Moj stav prema učenju se takođe promenio. Ponekad, tokom časova, nisam obraćao pažnju, misleći: „Još uvek mogu da dobijem dobre ocene, a da zapravo ne razumem.“ Pretvarao sam se da slušam, ali moj um je bio zaokupljen time kako da nadmašim druge. Postao sam samozadovoljan, misleći da mogu brzo da završim zadatke uz minimalan napor. Ovu aroganciju sam preneo i u svoje prijave za praksu, verujući da će mi visoke ocene garantovati prijem. Međutim, kada su stigli polugodišnji ispitni rokovi, shvatio sam da zapravo nemam ništa, osim što se osećam iscrpljeno. Moje prijave za mnoge mogućnosti za praksu su odbijene, a ocene su mi bile loše. Osećao sam kao da je sav moj trud bio uzaludan i postao sam obeshrabren. Čak sam počeo da budem ljubomoran na svoje kolege i više nisam mogao da se nateram da razgovaram sa njima.
Tokom grupne sesije učenja Fa, pomenuo sam ova osećanja svojim kolegama praktikantima, jer sam se osećao iscrpljeno i obeshrabreno u učenju i kultivaciji. Jedna praktikantkinja je rekla da je moja situacija podseća na učenje Učitelja u Džuan Falunu, Predavanje 6, „Demonska interferencija iz sopstvenog uma“:
“Kad se bude pogledao, zaista će ustanoviti da je Buda. Kako to? Jer će se sve unutar dimenzionog polja oko njegovog tela transformisati prema njegovim mislima, što se naziva „transformacija prema mislima.” (Predavanje 6, Džuan Falun)
Shvatio sam da se osećam kao da me proždire moja sopstvena iluzija, verujući da se svi takmiče sa mnom za svoju ličnu korist. Iako sam pokušavao da podsetim sebe da ne bi trebalo da budem vezan ni za kakve materijalne koristi, istina je bila da sam uživao u pažnji drugih i postepeno sam sve dublje tonuo u nju. To me je navelo da se setim još jednog Fa Učitelja:
“U početku, takva osoba bila bi jako dobra. Kad bi drugima lečila bolesti, oni bi joj davali nešto novca, ili poklon – što bi ona mogla da primi ili da odbije. Ipak, takva osoba ne bi mogla da se odupre moćnoj kolotečini običnog života. Pošto ovakvi obratni kultivatori nikad nisu prošli kroz pravu kultivaciju šinšinga, njima je bilo vrlo teško da održe svoj karakter. Postepeno bi takva osoba počela da prima sitne poklone, da bi vremenom primala i krupne. Na kraju bi se čak vređala kad bi pokloni bivali premali. Konačno bi rekla: „Što mi donosite sve ove stvari? Novac mi dajte!” Isto tako ne bi bila zadovoljna kad dobije premalo novca. Dok bi joj uši punili laskavim rečima o njenim kvalitetima, takođe bi prestala da poštuje čigong majstore ispravnih škola. Ako bi neko o njoj samoj rekao nešto loše, nervirala bi se. Njene vezanosti za slavu i novac bi narasle, i sebe bi smatrala izuzetnom, boljom od drugih. Mislila bi da joj je gong dat da bi postala čigong majstor i obogatila se, dok joj je zapravo dat da bi se kultivisala.” (Predavanje 3, Džuan Falun)
Zaista sam imao osećanja ljubomore, arogancije, a ponekad sam čak i gledao s visine na kolege praktikante. Uvek sam se osećao napeto, iritirano i neprijatno. Iskreno, suočavao sam se sa ovim problemom dugo vremena i izgledalo je kao da ne mogu da se „oslobodim“ ovih vezanosti. Iz jedne vezanosti, nastale su mnoge druge vezanosti, i one me muče već skoro dve godine.
Nisam mogao da shvatim kako to da sam mogao da shvatim problem, ali nisam mogao da ga se oslobodim. Na površini, još uvek sam učio Fa i vežbao, i govorio sam sebi: „Moram biti ravnodušan prema ovim vezanostima“, ali duboko u sebi, još uvek sam se držao njih. Nisam mogao da objasnim zašto želim da se tako čvrsto držim ovih vezanosti. Bilo je trenutaka kada sam čak pokušavao da opravdam vezanosti, maskirajući ih izgovorom da se moja akademska dostignuća na fakultetu mogu posmatrati kao moj rad na Dafa projektima i potvrđivanje Fa. Jedno vreme sam se zaista osećao iscrpljeno, kao da ne mogu da napredujem u svojoj kultivaciji, pa sam čak mislio da bi možda bilo lakše ako bih prestao da vežbam. Zaista sam mnogo razmišljao o ovome, ponekad čak smatrajući to prirodnim, kao deo svoje ličnosti.
Kada sam kasnije učio Učiteljevo „Predavanje na konferenciji u Kanadi“, shvatio sam da nisam zaista želeo da se oslobodim tih vezanosti. Naprotiv, pokušao sam da ih sakrijem, plašeći se za svoju ličnu slavu i dobit, i to je ometalo moj napredak. Preterano razmišljanje takođe može biti vezanost.
Shvatio sam da uvek moram da održavam ispravne misli kako se ne bih prepuštao sopstvenim vezanostima i da se uvek moram pridržavati standarda Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti. Čak i sada, želim otvoreno da kažem da ponekad i dalje imam misli koje proizilaze iz takmičarskog duha, ljubomore, hvalisanja i želje za slavom i dobitkom, ali kontinuirano radim na tome da ih eliminišem i učim da se oslobodim tih vezanosti.
Kakav god da je proces otpuštanja, shvatam da je sve to dobro i da je samo namenjeno da mi pomogne da se još više usavršim.
