Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Verujem u Učitelja i Fa, i često sam osećao da je Učitelj pored mene. Kad postajem nesebičan, moje ispravne misli jačaju. Ovde bih hteo da podelim neka od svojih iskustava u kultivaciji i spašavanju ljudi.
1. Uspešno izbavljanje praktikanata
Policija se priključuje našim naporima da praktikant bude pušten
Radio sam na svom poslu u gradu kad mi je rečeno da je kolega praktikant nezakonito priveden. Odmah sam napustio posao i požurio nazad u moje selo.
Otišao sam sa ostalim praktikantima da posetim seoskog rukovodioca, i objasnio mu istinu o progonu Falun Gonga. Saosećao je s nama i napisao u pismu da je uhapšeni praktikant dobar čovek.
Ispratio sam roditelje uhapšenog praktikanta u odeljenje Javne bezbednosti, koje je vodilo ovaj slučaj. Čim smo ušli, odmah sam prepoznao policajca koji nekoliko godina ranije pokušao da me uhapsi. Kad me je ugledao, reče: "Ti mi izgledaš poznat." Gledajući u njega, poslao sam ispravne misli i rekao: “Da, već smo se sreli.” Međutim, izgleda da se nije setio ko sam, pa sam otišao.
Kad smo pronašli načelnika, ispričao sam kako ovu porodicu s tri generacije proganja Komunistička Partija Kine (KPK).Rekao sam da praktikant odgaja Istinitost-Blagost-Trpeljivost, i da je dobra osoba. U radnom logoru toliko su ga mučili da je doživeo nervni slom. Kad je pušten, nastavio je da vežba Falun Gong i oporavio se.
Taj nevini čovek je sada ponovo nezakonito uhapšen. Njegova majka je takođe praktikant. Rekla je načelniku: “Dobra dela se uvek nagrađuju, a zlo će uvek biti kažnjeno.”
"Morate nešto učiniti u vezi ove nepravde," rekao sam mu. "Inače ovih dvoje starijih ljudi neće otići odavde. Oni ne mogu da sklope oči otkad im je sin uhapšen. Njihova porodica je već puno pretrpela. Naprosto više ne mogu da izdrže. Morate im pomoći."
Poslao sam ispravne misli da uklonim sve negativne supstance. Nešto što smo rekli je pogodilo načelnika, pa je rekao: "U redu, možete da odete da popričate sa čovekom koji ga je uhapsio."
Otišli smo u policijsku stanicu i pronašli policajca koji je izvršio hapšenje. Rekao sam mu: "Jutros sam autobusom doputovao ovde. Neki od putnika su me upitali gde toliko žurim. Rekao sam im da je uhapšen nevin čovek zbog svog verovanja u Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Putnici su rekli: 'Praktikanti Falun Gonga su dobri ljudi! Loši ljudi pokušavaju da se okoriste nanoseći štetu dobrim ljudima!'"
Rekao sam policajcu: "Vidiš, mladiću, ljudi znaju šta je ispravno. Da li se ponosiš sobom zbog toga što radiš takve stvari?" Policajac je odjednom stavio ruku na lice i skoro zaplakao: "Nisam znao. Morate razgovarati sa komandirom stanice. Pokušaću i da pričam s njim."
Pronašao sam komandira i ispričao mu kroz šta je sve praktikant već prošao. Rekao je: "Kažete da je imao nervni slom u radnom logoru. Neka bolnica da svoje mišljenje o njemu. Treba nam razlog da ga otpustimo."
Lokalni praktikanti nastavili su da šalju ispravne misli, a ovaj slučaj progona smo razotkrili i preko Minghui sajta. Osećajući pritisak, načelnik Javne bezbednosti je okrivio policajca koji je izvršio hapšenje i vratio slučaj nazad lokalnoj policijskoj stanici.
Komandir policijske stanice mi je rekao da će sutradan biti obavljen psihijatrijski pregled. Kad sam mu rekao da ću i ja doći, nije bio srećan i rekao je: "Oni iznad mene vas ne žele ovde." Rekao sam: "Moram biti tu. Ako nešto ne bude u redu, biće nam lakše da komuniciramo. Shvatam da ste pod pritiskom pretpostavljenih, i da vas to brine."
Stav mu se u trenutku promenio. Rekao je: "Sutra u 8 ću ići u pritvorsku jedinicu po njega. Vi možete čekati u bolnici."
Znao sam da treba da budemo tamo ranije da bismo očistili sredinu, pa smo dva praktikanta i ja otišli tamo rano ujutru. Nakon dva sata slanja ispravnih misli, mogli smo da osetimo da se dimenziono polje oko nas pročistilo.
Kad je stigao policijski automobil, komandir, zamenik, inspektor i vozač su izašli, ali je praktikant ostao unutra. Komandir reče: "Idite unutra i porazgovarajte s njim. Pobrini se da njegova priča bude ista kao tvoja. Uspećemo ovo."
Seli smo u kola. Praktikant je izgledao užasno. Upitao sam ga: "Shvataš li šta se dešava?" Bio je zbunjen i rekao je: "Moj školski drug mi pomaže, zar ne?" Rekao sam: „Učitelj ti pomaže! Svi ostali praktikanti šalju ispravne misli za tebe!" Ohrabrili smo ga. Posle dve nedelje maltretmana, njegove ispravne misli nisu bile jake. Uprkos svemu, naš spasilački napor je ipak glatko prošao. Učitelj motri na naše misli!
Ranije sam zapazio policajce koji nose poklone iz auta. Izgledalo je da pokušavaju da podmite načelnika psihijatrijske klinike. Odlučio sam da im platim ručak.
Kad sam policijskom komandiru dao 300 juana, rekao je: "Tako malo? Na te poklone smo potrošili 3000 juana!" Otišao je od mene s novcem, nezadovoljan.
Odjednom sam shvatio da policija pokušava da umanji svoju odgovornost davanjem nešto novca, ali ako mu ja dam novac, to će mu naneti štetu. U sebi sam rekao: "Pogrešio sam, Učitelju! Šta da radim da izvadim situaciju? Ne daj da ti policajci učine još zločina zbog moje greške!" Strašno sam zažalio. Kad se komandir policije vratio, reče: "Moram da ti vratim novac. Onaj kog sam pokušao da podmitim neće moći da pomogne." Njegov zamenik mi je prišao: "Bolje da požurite da pronađete nekog drugog da pomogne. Izgleda da ovo nije prošlo."
Uzeo sam nazad 300 juana, i bio sam tako zahvalan milostivom Učitelju. Rekao sam dvojici policajaca: "Nema potrebe da se traži pomoć. On će izaći." Obojica su mi prišli i tiho rekli: "Našao si nekog drugog da pomogne?" Rekao sam: "Nisam, ali sam siguran da ćemo uspeti." U tom trenutku dimenziono polje je bilo vrlo svetlo. Dva policajca kao da su zaboravila šta se desilo i otišli su nazad u bolnicu.
Malo kasnije, komandir je izjurio napolje i uzbuđen povikao: "Uspeli smo, uspeli! Sutra ujutru ga možemo osloboditi!"
Sutra ujutru smo odveli praktikanta kući. Odlučno smo rekli policiji, uključujući i komandiru, da u budućnosti ne bi trebalo da učestvuju u progonu. Rekli su: "To je tačno. Svako ko hapsi praktikante imaće zlu sreću!"
Načelnik Odeljenja Javne bezbednosti pustio praktikanta
Jedna starija praktikantkinja je uhapšena pre nekoliko godina dok je delila materijale za objašnjavanje istine, i njen slučaj prešao je iz lokalne policije u Javnu bezbednost.
Njena ćerka, takođe praktikant, je otišla tamo sa još nekoliko praktikanata da objasni istinu i zatraži da joj puste majku. Ali načelnik Javne bezbednosti je odbio da je sasluša i naložio je da idu. Načelnik je prijavio slučaj policijskoj stanici na gradskom nivou. Starija praktikantkinja je nezakonito osuđena na radni logor. Lokalni praktikanti su bili veoma razočarani. Međutim, pošto je presuda već bila doneta, oni nisu videli smisla da ponovo idu i traže da bude oslobođena. Osećao sam da ne bi trebalo da dopustimo da načelnik dalje čini zločine.
U tom periodu, policija mi je neprekidno dolazila kući i maltretirala me. Odlučio sam da mirno učim Fa i popravim svoje kultivaciono stanje. Svaki dan bih čitao pet ili šest lekcija DžuanFaluna, plus ostala predavanja Učitelja. Svaki put sam slao ispravne misli barem sat vremena.
Nedelju dana kasnije sam zapazio da mi se popravilo stanje. Sanjao sam san, u kom je grupa policajaca čuvala raskrsnicu i nikom nije dala da prođe. Kad sam pošao prema njima, pokušali su da me zaustave. Rekao sam: "Zaledi se!" i svi su stali, zamrznuti. Nastavio sam da hodam. Nekoliko drugih policajaca se pojavilo i htelo da me tuče. Ponovo sam rekao "Zamrzni se", i oni su se zamrznuli, s rukama u vazduhu. Kad sam se probudio, čvršće sam verovao da moć učenika Dafe nema granica, i da me ništa ne može zaustaviti.
Neki praktikanti su bili zabrinuti za mene i rekli su: "Policija ti je upravo bila kod kuće. Je li bezbedno ići?" Rekao sam: "Da, mogu da idem." Otišao sam sa ćerkom praktikantkinje u kancelariju načelnika. On se skrivao od nas, a mi smo ga čekali i slali ispravne misli. Ušao je policajac i upitao koga tražimo. Reče nam da je načelnik u jednoj drugoj sobi. Našli smo ga tamo kako se krije.
Objasnio sam mu zašto smo došli. Rekao je ljutit: "Ne gledajte mene! Idite kod KPK!" Rekao sam: "Pojedinci su zaduženi da sprovode naloge KPK. Niste li vi jedan od njih?" Dok sam pričao, slao sam ispravne misli. Onda sam spustio glas i rekao: "Nemojte se ljutiti. Sigurno nam je bilo suđeno da se danas sretnemo ovde."
Upitao sam: “Kakav bi zločin jedna starica mogla izvesti?” Povikao je: “Ona ruši KPK!” Upitao sam: “Mislite da jedna mala starica može da sruši KPK?” Nasmejao se. I njemu je to bilo besmisleno.
Rekao sam: "Ona nije prekršila nikakav zakon. Sada je u zatvoru i nema nikog ko bi se brinuo o njenom starom mužu." Rekao sam mu ozbiljno: "Neko na vašoj poziciji bi trebalo da uradi nešto dobro!"
Nastavili smo da šaljemo ispravne misli, dok su ostali praktikanti to radili napolju. Odjednom je načelnik zgrabio slušalicu: "U redu, obaviću razgovor. Slušajte." Pozvao je radni logor i rekao im da je muž starice bolestan i da je potrebna porodici, i da njena deca stoje tu. Čovek iz radnog logora reče: „To je prosto. Ona još nije poslata. Danas je petak. Kad je u ponedeljak budu poslali, smisliću opravdanje da je otpustim. Napisaću da ima visok pritisak."
Kad je spustio slušalicu, načelnik reče: "Moraćete sačekati ponedeljak."
U ponedeljak nas je pozvao i rekao da članovi porodice dođu po staricu. Posle mesec dana u zatvoru, praktikantkinja je puštena.
(nastaviće se)
