Zapanjujuća objava nedavno se pojavila na Douyinu, kineskoj verziji TikToka: „Komunistička partijo, sada zahtevam da sprovedete temeljnu istragu trgovine organima kako bi ljudi mogli da žive u bezbednom društvu.“ U kratkom roku, desetine hiljada ljudi je odgovorilo klikom na „sviđa mi se“, a hiljade su ostavile komentare.
Nekoliko komentatora je napisalo: „Ovo je prva objava koja se direktno obraća Partiji.“ „Konačno, neko je digao glas.“ Drugi je primetio: „Molim vas, nemojte se smejati. Ova osoba je pravi heroj – rizikuje svoj život u ime svih nas.“
Trebalo je skoro 20 godina da šira javnost shvati ozbiljnost prisilnog vađenja organa u Kini. Dana 20. aprila 2006. godine, uzbunjivačica iz kontinentalne Kine pod pseudonimom „Ani“ razotkrila je užasan zločin počinjen nad progonjenim praktikantima Falun Gonga. Njen bivši suprug, lekar, priznao joj je da je izvadio preko 2.000 rožnjača od živih praktikanata Falun Gonga u logoru za prisilni rad Sudžijatun. Rekao joj je da niko od tih ljudi nije preživeo, jer su im takođe izvađeni i drugi organi, a tela su zatim kremirana. Malo ljudi je tada verovalo u to i nije bilo mnogo napisa u mejnstrim medijima.
Prošlo je dvadeset godina. Gde smo sada kao društvo u razumevanju i suprotstavljanju prisilnom vađenju organa u Kini?
Čvrste činjenice
Tragedija vađenja organa proizašla je iz direktive odozgo nakon što je Komunistička partija Kine (KPK) započela suzbijanje Falun Gonga 20. jula 1999. godine.
U septembru 2014. godine, Bai Džongšu, bivši ministar zdravlja Generalnog logističkog odeljenja Kineske narodnooslobodilačke armije (PLA), priznao je tajnom istražitelju Svetske organizacije za istragu progona Falun Gonga (WOIPFG) da je tadašnji lider KPK Đijang Cemin lično naredio vađenje organa od praktikanata Falun Gonga. Pre toga, 2006. godine, bivši zvaničnik KPK Bo Silaj priznao je da je prisilno vađenje organa od praktikanata Falun Gonga rezultat direktne naredbe Đijanga.
Kada je počeo progon Falun Gonga, Đijang je bio generalni sekretar KPK i predsednik Centralne vojne komisije. On ne samo da je pokrenuo nacionalno suzbijanje Falun Gonga u julu 1999. godine, već je mesec dana ranije naredio i osnivanje Službe 610, kako bi nadgledao sistematske zločine.
Lu Šuheng, vlasnik preduzeća u Sjedinjenim Državama, svedočio je u decembru 2020. godine o tome kako je Bolnica oružanih policijskih snaga učestvovala u prisilnom vađenju organa još 2002. godine. Džou Ćing, sestra Luove snaje, želela je da Lu regrutuje američke pacijente za transplantaciju organa u Šangaju. Džou je bila direktorka Odeljenja za akušerstvo i ginekologiju u bolnici Pudong, a kasnije je postala načelnica bolnice Vanping. Suprug Džou, Mao Šuping, bio je bivši zamenik direktora Šangajskog biroa za reformu kroz rad (laogai), a kasnije zamenik direktora Šangajskog biroa za pravosuđe.
Prema Džou, oni su vadili organe od praktikanata Falun Gonga umesto od donora organa sa moždanom smrću, često bez anestetika. „Postoje određeni slučajevi kad ne želite da primenjujete anesteziju“, objasnila je, „posebno kad su u pitanju ti nežni organi.“
U novembru 2022. godine, Ušio Sugavara, japanski komentator, otkrio je da je 2007. godine video praktikanta Falun Gonga u Opštoj bolnici oružane policije u Pekingu, koji je bio vezan za krevet i spreman da mu lekari izvade organe. „Ležao je tamo. Ruke i noge su mu bile umotane u zavoje. Prethodnog dana su mu presekli tetive na rukama i nogama. Doktor je rekao da je to da bi ga sprečili da pobegne“, prisjetio se Sugavara. „Pored toga, ljudi bi se sklupčali kada su uplašeni, a to bi uticalo na kvalitet organa tokom vađenja. Zato su mu izvršili tenotomiju.“
Kako je ovaj zločin rastao bivao sve češći, zvaničnici su proširili vađenje organa praktikanata Falun Gonga na obične građane. Javno mnjenje se prebacilo sa sumnje na strah. U međuvremenu, izveštaji o nestalim osobama nastavljaju da rastu u Kini, a mnogi od nestalih su mlađi od 35 godina.
Jedan bloger koji prikuplja informacije o nestalim građanima rekao je da je 107 ljudi nestalo u roku od 22 dana u oktobru 2025. godine. Broj nestalih osoba mlađih od 35 godina bio je 136 od 20. do 31. decembra 2025. (11 dana). Broj nestale dece i mladih odraslih premašio je 100 u prve dve nedelje 2026. godine.
Kina je poznata po strogoj kontroli, sa bezbroj kamera svuda. Ali uobičajeni obrazac je bio da, kada roditelji ili članovi porodice pitaju za nestale voljene osobe, uvek im se kaže da su nadzorne kamere „slučajno otkazale“ u to vreme.
Dokazi se gomilaju
Otkako je KPK počela da suzbija Falun Gong 1999. godine, Đijang Cemin je prisilno vađenje organa video kao još jedno sredstvo za „iskorenjivanje“ tradicionalne duhovne prakse uma i tela. Počevši od vojnih bolnica, gde su pritvoreni praktikanti Falun Gonga prolazili zdravstvene preglede uključujući testiranje krvi i tkiva (uključujući DNK), uspostavljena je „živa banka organa“. To je dovelo do eksplozivnog rasta transplantacija organa u Kini oko 2000. godine, jer su stotine hiljada praktikanata Falun Gonga uhapšene i pritvorene. He Sjaošun, potpredsednik bolnice Džongšan u Šangaju, izjavio je tokom intervjua za Southern Weekly: „2000. godina je bila prekretnica za transplantaciju organa u Kini. Godine 2000., transplantacije jetre širom zemlje porasle su deset puta u poređenju sa 1999. godinom; 2005. godine, ponovo su se utrostručile.“ S druge strane, KPK nije želela da objasni izvor ovih organa.
Phoenix Weekly je 2013. godine objavio članak pod naslovom „Tamna strana trgovine organima u Kini“. U članku se navodi: „U protekloj deceniji, postalo je popularno na međunarodnom nivou da se transplantacije organa obavljaju u kontinentalnoj Kini. Nema potrebe čekati na organe u kontinentalnoj Kini. Potrebni organi su skoro uvek dostupni…“
Huang Đijefu, tadašnji zamenik ministra zdravlja, priznao je medijima da se operacije transplantacije organa obavljaju u velikom obimu. „Širom Kine, postoji 1.700 lekara u preko 600 bolnica koji rade transplantacije organa. Toliko ih je!“ primetio je.
Uzevši Orientalni centar za transplantaciju organa u Tjenđinu kao samo jedan primer, na njihovoj veb stranici je navedeno da su vremena čekanja za transplantaciju jetre i bubrega bila kratka, samo jedna nedelja, a ne duža od mesec dana. Bolnička statistika pokazuje da je prosečno vreme čekanja 2015. godine za transplantaciju bubrega bilo dve nedelje, dok u zemljama sa dobrovoljnim donacijama organa to može trajati godinama.
Kao što je gore navedeno, mnoga nezavisna svedočenja pružila su dokaze o prisilnom vađenju organa praktikanata Falun Gonga od strane KPK. Zbog zataškavanja i stroge cenzure KPK, tačan broj žrtava vađenja organa ostaje nepoznat, ali izveštaji iz Southern Weekly i Phoenix Weekly ukazuju da su brojevi sada šokantno visoki. Nagli porast transplantacionih operacija takođe je usko povezan sa napredovanjem progona Falun Gonga.
Nakon kontinuiranih napora praktikanata Falun Gonga i drugih zagovornika ljudskih prava, zločin je privukao međunarodnu pažnju. Kineski tribunal, kojim je predsedavao ser Džefri Najs KC, održao je brojna javna svedočenja i primio svedočenja od svedoka, stručnjaka i nezavisnih istražitelja. Konačna presuda tribunala, objavljena 2020. godine, navodi: „U dugoročnoj praksi prisilnog vađenja organa u NR Kini, praktikanti Falun Gonga su zaista korišćeni kao izvor – verovatno glavni izvor – organa za prisilno vađenje organa.“
Sveobuhvatna struktura moći
Dokazi o vađenju organa mogu se naći čak i u izveštajima same KPK. Džu Jongšin, izvršni potpredsednik Centralnog komiteta Kineskog udruženja za promovisanje demokratije, pomenuo je transplantaciju organa u posmrtnom govoru u decembru 2022. godine pod naslovom „Duboko žaljenje za ministrom Gao Džanšijangom“. „Tokom godina, Gao Džanšijang se hrabro borio protiv bolesti i imao je mnogo zamenjenih organa. Šaljivo je rekao da mnogi njegovi delovi više nisu njegovi.“
Ova izjava izazvala je burne rasprave među korisnicima interneta. „Ako je bivši zamenik ministra kulture morao da zameni sve svoje organe, zamislite koliko bi delova zvaničnici na ministarskom nivou ili iznad morali da zamene?“, komentarisao je jedan korisnik interneta. Drugim rečima, „specijalno isporučeni“ organi za produženje života pokrajinskih i ministarskih zvaničnika postaju prihvaćena pojava, usko povezana sa strukturom moći KPK.
Administrativna hijerarhija Partije sastoji se od pet nivoa: nacionalnog, pokrajinskog, opštinskog, okružnog i seoskog, pri čemu svaki nivo ima potpunu organizacionu strukturu koja se sastoji od pet skupova rukovodećih tela (Partijski komitet, Narodni kongres, CPPCC, vlada i nadzorna komisija). U praksi, Kina je jednopartijski sistem sa apsolutnom moći. Svaka naredba Partije postaje jedinstvena snaga u svih pet rukovodećih tela. Na osnovu javno dostupnih podataka za kinesku petostepenu hijerarhiju, svaki nivo i svaki skup rukovodećih tela ima u proseku 10-15 ključnih lidera. Gruba procena sugeriše da je ukupan broj lidera na pet nivoa i pet skupova rukovodećih tela širom zemlje između 600.000 i 800.000. Ovo ne uključuje obične vladine zvaničnike.
Pet vodećih tela na bilo kom nivou imaju kontrolu nad lokalnim resursima javne bezbednosti, uključujući politički i pravni sistem, policiju, saobraćaj, bolnice, škole i tako dalje. Glavni lider bilo kog od pet vodećih tela može da radi šta god želi u svom lokalnom području, pod obrazloženjem „Partija vodi sve.“
Ovo objašnjava zašto oštar progon Falun Gonga traje 27 godina i kako je vađenje organa postalo zločin koji je odobrila država.
Populacija koja nestaje
Sa poboljšanim tehnologijama i profitno orijentisanim podsticajima, noćna mora prisilnog vađenja organa proširila se na opštu populaciju. Na primer, neke škole u kontinentalnoj Kini sprovode testove krvi, testove krvne grupe i DNK testove na učenicima osnovnih škola. Svako je označen, a rezultati se beleže.
8. januara 2026. godine, Džu Hua, 13-godišnji učenik iz okruga Sincai u provinciji Henan, tragično je preminuo na školskom terenu. Škola je pokušala da preveze telo učenika kolima hitne pomoći pre nego što su stigli njegovi roditelji, ali su rođaci intervenisali, dovevši kamion. Prilikom pregleda tela, otkrili su rupu veličine nokta na detetovim grudima i krv koja je tekla iz ugla njegovih usta. Ovo je izazvalo sumnje da je Džu Hua bio određen za donaciju organa i da je njegovo telo odvoženo na operaciju transplantacije.
Dana 14. oktobra 2022. godine, 15-godišnji Hu Sinju, učenik srednje škole Džijuan u provinciji Đijangsi, nestao je u školskom dvorištu. Kasnije su ljudi sa insajderskim informacijama potvrdili da je postao žrtva prisilnog vađenja organa.
Godine 2024., Luo Šuajju, pripravnik u Drugoj bolnici Sjangja u provinciji Hunan, misteriozno je preminuo u svojoj spavaonici. Telefonski snimak napravljen pre njegove smrti otkrio je da se bolnica bavila „poslom“ lociranja maloletne dece kao donora organa.
Ovi slučajevi su samo ono što su mediji razotkrili, a mnogi drugi su možda zataškani ili ostaju neprijavljeni. Mnogi ljudi veruju da su deca ili mladi odrasli koji su „nestali“ – često ignorisani od strane vlade KPK – zapravo bili meta za vađenje organa.
Erik (pseudonim), kineski disident čija porodica uključuje visoke zvaničnike u Kini, rekao je za The Epoch Times da kineske mogućnosti nadzora uključuju desetine miliona kamera. Bilo da je reč o detetu ili odrasloj osobi, sve dok postoji fotografija ili ime, sistem nadzora može automatski proveriti lokaciju i brzo pronaći relevantne informacije.
Erik je lično obradio nekoliko slučajeva nestalih učenika. Prvo, roditelji idu u policijsku stanicu da prijave slučaj, ali policijska stanica uglavnom ne prihvata njihovu prijavu, ili čak i ako je prihvati, ne mogu pronaći osobu. Roditelji mogu podneti peticiju ili se žaliti, a zatim će biti poslati u centar za obradu slučajeva. Erik je rekao da, prema normalnoj proceduri obrade slučajeva, treba koristiti velike podatke za istragu, ali to zahteva odobrenje zvaničnika, koje u njihovom slučaju ne može biti dobijeno. Kao rezultat toga, ovi učenici se i dalje prijavljuju kao „nestali“.
Čak je i najsveobuhvatnija javna veb stranica za pronalaženje nestalih osoba otvoreno ometana. Prema Haixi Morning Postu, Kineska mreža za porodično pretraživanje objavila je da je obustavila sve operacije u julu 2025. godine.
„Zvaničnici su je zatvorili jer bi inače otkrila da su slučajevi poput Hu Sinjua svuda“, napisala je jedna osoba na internetu. „Oni jednostavno ne žele da znate koliko ljudi nestaje svake godine!“ dodao je drugi.
U protekle dve decenije, otkako su praktikanti Falun Gonga počeli da razotkrivaju zločin prisilnog vađenja organa, KPK je dosledno zataškavala ili cenzurisala informacije, sprečavajući obične građane da saznaju istinu. Sada, dok zvaničnici KPK nastavljaju da traže izvore organa i čak proširuju ovaj zločin na opštu populaciju, ova užasna stvarnost je na ivici da bude otkrivena usred bela dana.
Kada istina bude razotkrivena, to će sigurno dovesti do kolapsa režima.
