Dok najviši lider Komunističke partije Kine (KPK) Si Đinping posećuje Sjedinjene Države, neki su fokusirani na trgovinu, dok su drugi zabrinuti zbog kineskih pitanja ljudskih prava. Jedna tema koja se ne može ignorisati je progon Falun Gonga, katastrofa ljudskih prava koja traje 27 godina. Svako ko je upoznat sa istorijom Kine od 1949. godine verovatno zna za dva katastrofalna politička pokreta koje je pokrenula KPK: Kampanju protiv desničara i Kulturnu revoluciju. Međutim, mnogi ne primećuju da su trajanje i broj žrtava ova dva pokreta daleko nadmašeni progonom Falun Gonga.
Dva prethodna politička pokreta
U nastavku su neke statistike o dvema velikim političkim kampanjama koje je KPK pokrenula u prošlosti.
Kampanja protiv desničara: 2 godine i 550.000 do 2 miliona žrtava
Kampanja protiv desničara pokrenuta je punom snagom u junu 1957. godine objavljivanjem uvodnika u listu People’s Daily i u osnovi je završena do leta 1958. godine. Ova intenzivna kampanja širom zemlje za identifikaciju „desničara“ trajala je jednu do dve godine. Oni koji su označeni kao „desničari“ i njihove porodice bili su podvrgnuti kontinuiranoj „reformi kroz rad“, političkoj diskriminaciji i socijalnoj isključenosti više od dve decenije, obuhvatajući Veliki skok napred, Veliku glad i Kulturnu revoluciju. Ali tek 1978. godine Centralni komitet KPK je odlučio da rehabilituje „pogrešno označene“ desničare. Prema javno dostupnim zvaničnim podacima, približno 550.000 ljudi je formalno označeno kao „desničari“.
Većina nezavisnih naučnika i istorijskih studija procenjuje stvarni broj ljudi koji su pretrpeli proterivanje, prevaspitavanje kroz rad, degradaciju i egzil na jedan do dva miliona. Ako se uzme u obzir i uticaj na njihove porodice, ukupan broj pogođenih bio bi još veći.
Kulturna revolucija: 10 godina, 2 do 20 miliona žrtava
Kulturna revolucija počela je 16. maja 1966. godine, a završila se „slomom Bande četvorice“ 6. oktobra 1976. godine, nakon smrti Mao Cedunga. Međunarodna istorijska i sociološka istraživanja generalno procenjuju broj neprirodnih smrti uzrokovanih raznim oružanim sukobima, čistkama, političkim progonima i masovnim ubistvima (kao što su Masakr u Guangšiju i Incident Narodne partije Unutrašnje Mongolije) na 1,5 do 2 miliona.
Ako uključimo one koji su pretrpeli ilegalno pritvaranje, brutalne kritičke sesije, racije u domovima, egzil na selo, i one čije su porodice uništene zbog povezanosti, ukupan broj žrtava dostigao bi čak 20 miliona, što je značajan deo kineskog stanovništva u to vreme. Ovaj period je kasnije opisan kao „Deset godina nemira“ i „Deset godina katastrofe“.
Progon Falun Gonga: 27 godina, 70 do 100 miliona žrtava
Pre nego što je progon Falun Gonga počeo 1999. godine, interne istrage KPK (uključujući one koje je sprovela Državna opšta uprava za sport) i zvanični mediji izvestili su da čak 70 do 100 miliona ljudi u Kini praktikuje Falun Gong. U to vreme, to je predstavljalo 6% do 8% ukupne populacije Kine. U stvarnosti, procenat je mogao biti i veći, budući da Falun Gong nema sistem članstva ili spisak, što otežava prebrojavanje mnogih praktikanata. Svi ovi praktikanti i njihove porodice bili su direktno meta politike progona koju je vodila Služba 610.
Od jula 1999. godine, ova masovna grupa i njihove porodice bile su podvrgnute intenzivnom psihološkom pritisku, ekonomskoj deprivaciji i mučenju od strane državnog aparata KPK. Bivši lider KPK Đijang Cemin izdao je direktive protiv praktikanata Falun Gonga da im „unište reputaciju, finansijski ih unište i fizički ih eliminišu“.
Broj direktnih žrtava
Prema Minghui.org i međunarodnim organizacijama za ljudska prava kao što su Human Rights Watch i Amnesty International, tokom proteklih 27 godina (1999. do 2026.), milioni ljudi su bili podvrgnuti ilegalnom administrativnom pritvoru, krivičnom pritvoru, dugotrajnom neopravdanom zatvaranju, ispiranju mozga u takozvanim centrima za pravno obrazovanje (kasnije preimenovanim u „kancelarije za sveobuhvatno upravljanje“) i interniranju u logore prisilnog rada.
Pored toga što su bili podvrgnuti kampanjama „transformacije“ (prisiljavanje praktikanata da se odreknu svojih uverenja, često putem mučenja), praktikantima je uskraćivano školovanje i zaposlenje, bili su prisiljeni da žive daleko od svojih domova kako bi izbegli progon i bili su nadzirani danonoćno. Njihova imovina je takođe konfiskovana.
Minghui.org, koji služi kao glavni izvor podataka vezanih za progon Falun Gonga, zabeležio je i potvrdio desetine hiljada slučajeva smrti ili invaliditeta uzrokovanih mučenjem, zlostavljanjem i medicinskim zlostavljanjem. Ono što je do sada potvrđeno samo je vrh ledenog brega. Teško je dobiti informacije o mnogim slučajevima jer je KPK izdavala tajne naredbe kojima se nalaže da se smrti praktikanata Falun Gonga nastale usled premlaćivanja računaju kao samoubistva i da se njihova tela kremiraju bez provere identiteta preminulog.
U međuvremenu, međunarodne istrage, kao što je nezavisni Kineski tribunal u Londonu, procenile su da su stotine hiljada ilegalno pritvorenih praktikanata Falun Gonga ubijene zbog svojih organa.
Šteta se širi na porodice i društvo
Porodice praktikanata su takođe bile žrtve progona. Pored straha za bezbednost svojih najmilijih, često im prete vlasti i policija ih pritiska da pomognu u prisiljavanju praktikanata da se odreknu svoje vere. Lokalne vlasti su takođe pretile poslovima dece praktikanata u ovim kampanjama pritiska.
Pored sprovođenja kolektivnog kažnjavanja, KPK koristi obrazovni sistem da indoktrinira učenike svojom propagandom protiv ciljanih grupa. Školski programi i udžbenici moraju da sadrže sadržaje koji napadaju Falun Gong, Sjedinjene Države i Japan. Kao rezultat ovih propagandnih kampanja u školama, na radnim mestima i u medijima pod kontrolom države, većina ljudi u Kini razvila je strah i mržnju prema Falun Gongu. Čak i oni koji su imali povoljne stavove naučili su da se cenzurišu.
Ako uključimo sve članove porodice i druge rođake praktikanata Falun Gonga (ne računajući kolege, školske drugove i komšije), ukupan broj Kineza pogođenih progonom mogao bi lako dostići stotine miliona.
Zaključak
Ako prisilno vađenje organa od praktikanata Falun Gonga označava brutalnost progona KPK, onda trajanje progona i ukupan broj žrtava mogu predstavljati razmere straha i mržnje KPK prema Falun Gongu.
Zašto bi, u 21. veku, partija koja komanduje svim resursima nacije, vojskom, sudovima i zatvorima, tako žestoko ciljala grupu miroljubivih meditatora? Odgovor je jednostavan: režim zasnovan na klasnoj borbi, mržnji i lažima ne može tolerisati principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti koje predstavlja Falun Gong.
