Kao umetnik, mogu da kažem da ljudi koji su posvećeni svojoj umetnosti umeju da iznesu svoje unutrašnje biće, što dovodi do toga da se mogu sagledati njihove misli i emocije; u ovom smislu se može reći da se moja umetnost promenila u času kad se nešto u meni takođe promenilo.
Sećam se da sam kao dete imao puno misli i briga u vezi smisla života. Ova egzistencijalistička pitanja ostala su i tokom moje adolescencije i do moje zrelosti, dok sam bio student likovne umetnosti. Počeo sam da pravim svoja dela, skulpture, predmete, crteže, i sadržaj mojih radova je bio na ovu temu. Iako sam učio, tragao za znanjem, čitao knjige i obučavao se u ovim pitanjima, nikada nisam pronašao odgovor na te osnovne stvari.
Velika tema u mojim delima tada je bila praznina, egzistencijalistička vrsta praznine, sa izvesnim negativnim tonom i apokaliptičnom vizijom. U njima su figurisali predmeti poput „lutaka“ (neke deformisane ili spaljene), rezultati neuspelih naučnih eksperimenata, kloniranja, futurističkih gradova u ruinama itd.
U to doba, slikarstvo nije bilo disciplina u kojoj sam se dobro osećao, ali mi je prijalo da radim monohromatske crteže, predmete od žice i drugih stvari koje se pronalaze na ulici, ili skulptura od varenog gvožđa. To je bila bolna, teška i pomalo bolna estetika.
Ne sećam se tačno godine, ali mislim da je bila 2007, kad mi je prijatelj dao Falun Dafa flajer. Isprva nisam tome pridavao puno značaja. Posle nekog vremena sam pregledao sajt i shvatio da blizu moje kuće postoji besplatno vežbalište. Uskoro sam počeo da čitam knjigu Falun Gong, a onda Džuan Falun.
To je ono kad je nešto u meni počelo da se menja. Ponekad mi se čini da nema reči koje bi definisale koliko je Dafa velika, ili šta predstavlja u svim svojim dimenzijama. Ali mogu da kažem da je Dafa počela da menja moje misli i moj pogled na svet, i skoro ne shvativši, počeo sam da dobijam odgovore na ta pitanja koja sam oduvek imao. Ove promene, naravno, promenile su i moj odnos prema umetnosti, ono kako je vidim, ono kako je shvatam, i produkti moje umetnosti su takođe postali drugačiji nego pre.
Tako, malo po malo menjao se sadržaj mojih umetničkih dela. I boje su dospele na moje slike, sadržaj mojih dela je postao malo čistiji, ispravniji.
Jasno je da su se promene desile zahvaljujući promenama u mom unutrašnjem biću, dok sam hodao putem kultivacije u Falun Dafi, moja dela su počela da imaju razigranost boja koju ranije nisu imala, dimenziju koju nikad pre nisam istražio. Vremenom sam shvatio da svojim delima mogu da prenesem pozitivnu poruku koja može da dospe do drugih ljudi. Kroz svoje slike i crteže, veoma figurativnim i realističnim pristupom, ja opisujem tipične prizore s praktikantima Falun Dafe. Na primer, vikende u kineskoj četvrti na kojima su prikazani praktikanti kako pričaju s ljudima o Faun Dafi, demonstriraju vežbe, ili učestvuju u proslavi Svetskog Dana Falun Dafe.
Pored toga, neka dela ističu pitanje progona prakse u Kini, dok druga dela prikazuju božansku prirodu Falun Dafe.
Treba dodati da sam praktikant skoro 10 godina, i da kao umetnik verujem da treba da prenesem nešto dobro, ispravno. Kad se osvrnem, promena u mojim umetničkim delima je ogromna. Znam da kvalitet rezultata tih dela zavisi od lične kultivacije, i mada nije uvek lako, trudim se da idem napred i svaki dan odem korak dalje. Učenja Falun Dafe su nesumnjivo uticala na mene i stoga se pokazuju u onom što radim.
Neke od mojih slika možete videti ovde.
