Ljudi se često suočavaju s izborom u životu, a izbor između dobra i zla često leži u jednoj jedinoj misli, kao što izreka kaže: ,,Kada Buda priroda izroni, zatrešće se svet deset pravaca.” ,,Dobra misao može odvesti do neba, dok zla misao može jednog osuditi na pakao.”
Kada katastrofe i smrti neočekivano napadnu, jedna jedina misao koje se čovek drži je presudan faktor života i smrti. Slede dve kratke priče:
Paukova nit
Postoji priča u budizmu: Postojao je negativac po imenu Kandata. Jednog dana, dok je šetao šumom video je pauka, kojeg je nameravao ubiti.
U tom momentu, javila mu se dobra misao: ,,Iako je pauk tako mali, zašto bih ga ubio?” Stoga je napravio dug korak i poštedeo život pauku.
Pošto je Kandata bio veoma zlobna osoba i činio puno loših stvari, posle smrti je osuđen na pakao.
Dok je patio u paklu, iznenada se sa neba spustila paukova srebrna nit, tanka kao igla. Izgledalo je kao spasilački brod u beskrajnom moru. Tako je brzo zgrabio paukovu nit i popeo se svom snagom nadajući se da će uspeti da izbegne beskrajnu patnju u paklu.
Kad je bio na pola puta, odmorio se i spustio pogled. Video je da su mnogi drugi grešnici počeli da se penju jedan za drugim. Pomislio je: „Kako tako tanka paukova nit može da podnese toliku težinu? Ako se nit prekine, pašću nazad i nikada se neću moći osloboditi patnje. "
Tako je gurnuo one ispod sebe, smatrajući da je nit samo za njega. Baš u tom trenutku paukova nit se prekinula, a Kandata i svi ostali ispod njega pali su u mrak, bez dna i počeli ponovo da trpe beskrajnu bedu u paklu.
Ranija dobra misao Kandate mu je ponudila priliku da pobegne iz gorkog paklenog mora i stekne novi život, ali zla misao koju je držao kasnije je prouzrokovala da ponovo trpi bol u paklu.
Izgleda da o životu i smrti često odlučuje misao koje se neko drži.
Kameni lavovi sa crvenim očima
Jednom davno, moral ljudi u jednom selu je postao toliko loš da su bogovi odlučili da unište selo.
Međutim, dobrodušna Bodisatva je htela da pruži ljudima još jednu šansu, pa se spustila u ljudski svet i pretvorila u prosjaka. Došla je u selo i prosila hranu, od kuće do kuće, ali joj niko nije ponudio da jede.
Kada je došla do kraja sela, videla je staricu kako pali tamjan ispred statue Bude, pa je prišla njoj i zamolila za hranu.
Starica je oklevala i reče: ,,Imam zdelu riže. Mogu ti jedino dati pola, a drugu polovinu treba da ponudim Budi.”
Kada je Bodisatva, koja se pretvorila u prosjaka, odlazila, ukazala je starici na par kamenih lavova na ulazu u selo, i rekla: "Kad lavove oči pocrvene, doći će velika poplava. Trčite do vrha brda što brže možete. Setite se što sam rekla."
Dobrodušna starica je odmah ove reči proširila selom, ali joj niko nije poverovao, pa su joj se čak i rugali, govoreći, kako oči kamenih lavova mogu pocrveneti?!
Jednog dana, nekolicina nevaljalih ljudi u selo je odlučilo da ismeju staricu, pa su obojili oči lavova crvenom bojom.
Videvši da su oči lavova zaista crvene boje, starica je uznemireno povikala seljanima: ,,Bežite! Požurite i bežite! Velika poplava stiže!”
Misleći da je starica prevarena, seljani su se smejali toliko da se nisu mogli ispraviti.
Starica je neprestano vikala i nagovarala ljude da beže, ali je niko nije shvatio ozbiljno i niko je nije slušao.
Na kraju je starica trčala uzbrdo sama.
Doista je došlo do poplave. Dok je trčala, starica se osvrnula i videla kako voda brzo nadolazi. Ubrzo je celo selo bilo poplavljeno. Više nije mogla čuti smeh i osećala se veoma tužno.
Dobra misao je dala priliku starici da čuje opomenu od Bodisatve, ali seljani su se držali loših misli i nisu verovali u ono što im je starica govorila. Čak su je ismejavali, bojeći oči lavova u crveno.
Na kraju, onaj ko se držao dobrih misli je spašen, dok oni koji su razvili loše misli su izgubili život.
