Postoji stara izreka: “Čuvaj se neprijatelja koji donosi darove”.
Prema Homerovoj Ilijadi, nakon desetogodišnjeg neuspešnog rata sa gradom Trojom, Grci su se pretvarali da povlače svoje trupe, ali su ostavili velikog drvenog konja na bojnom polju. Trojanci su prevezli konja u svoj grad. Grčki vojnici skriveni u konju sačekali su dok stanovnici nisu zaspali, a zatim su izašli, otvorili gradske kapije da puste ostatak grčke vojske i osvoje Troju.
Sovjetski špijun u američkom ministarstvu finansija
Istorija se često ponavlja i možemo mnogo naučiti ako obratimo pažnju. Nakon što se kinesko-japanski rat završio 1945. godine, Republici Kini na čelu sa Čang Kaj Šekom je bila potrebna podrška za obnovu zemlje. Njegov zahtev vladi Sjedinjenih Država za sredstva je odobren, ali 7 miliona dolara nije stiglo. Na Čangov zahtev, američka vlada je istražila ovo i utvrdila da je sredstva zadržao Hari Dekster Vajt, zamenik sekretara američkog ministarstva finasija.
FBI je prethodno istraživao Vajta i pronašao čvrste dokaze da je on sovjetski špijun. FBI je dokumentovao svoje nalaze u izveštaju „Sovjetska špijunaža u Sjedinjenim Državama“ i podneo ga Beloj kući, državnom tužiocu i Stejt departmentu 4. decembra 1945.
Uprkos ovom izveštaju, tadašnji predsednik SAD Hari S. Truman nominovao je Vajta šest nedelja kasnije, 23. januara 1946, za američkog direktora Međunarodnog monetarnog fonda. Reagujući na ovo, FBI je podneo memorandum od 28 stranica, koji je Bela kuća primila 4. februara 1946. Bez obzira na to, Vajtovu nominaciju su odobrili dva dana kasnije članovi Senata koji nisu bili svesni činjenica.
Vajt je uhapšen tek 1948. Tokom saslušanja u Predstavničkom domu, Vajt je negirao da je komunista i sovjetski špijun. Najkritičniji dokazi su se odnosili na američku obaveštajnu mrežu i nisu mogli da budu obelodanjeni. Vajt je uspeo da se odbrani i izbegao je presudu. Nakon saslušanja, navodno je preminuo usled srčanog udara. Iako se sumnjalo da ga je sovjetski agent ućutkao, istraga je zatvorena zbog nedostatka dokaza.
Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti 1953. pokazali su da je Vajt dao Sovjetskom Savezu matrice američkog trezora za štampanje savezničkih vojnih maraka u okupiranoj Nemačkoj. Sovjetski Savez je štampao tu valutu u velikim količinama, što je dovelo do ozbiljne inflacije u okupiranoj Nemačkoj, i na kraju je koštalo SAD oko 250 miliona dolara.
Kako je vreme odmicalo, više informacija je deklasifikovano. Vajtove specifične aktivnosti navedene su u beležnicama Aleksandra Vasiljeva, agenta KGB-a i novinara. Vajt je bio špijun najvišeg ranga Sovjetskog Saveza u američkoj vladi.
Vajt je ponosno rekao da će odložiti plaćanja Republici Kini koliko god je to moguće u okviru svojih ovlašćenja. Vajtove akcije u SAD igrale su indirektnu ulogu u uništavanju ekonomije Republike Kine i na taj način omogućile Komunističkoj partiji Kine (KPK) da pobedi Čanga i preuzme kontrolu nad zemljom.
Dezinformacije Njujork Tajmsa o Staljinu i gladi u Ukrajini
Ove slučajeve od pre više od 70 godina treba shvatiti kao ozbiljnu lekciju i podsećanje na cilj komunizma da zauzme svet i zavlada njime.
U to vreme većina ljudi je bila zbunjena lažima Sovjetske Rusije. Na primer, informacije iz različitih izvora pokazale su da je glad u Ukrajini između 1932. i 1933. godine ubila milione Ukrajinaca. Volter Duranti, šef moskovskog biroa Njujork tajmsa (1922–1936), negirao je ovo. Tvrdio je da „svaki izveštaj o gladi u Rusiji danas je preterivanje ili zloćudna propaganda”.
Robert Konkvest, poznati britanski istoričar i autoritet za sovjetsku istoriju, napisao je u svojoj klasičnoj knjizi Žetva tuge da je Duranti bio renomirani novinar najpriznatijih novina na svetu u to vreme, te da je njegovo poricanje Velike gladi uzeto kao istina. Ne samo da je Duranti prevario čitaoce Njujork tajmsa, već je zbog reputacije novina uticao i na stavove bezbrojnih ljudi o Staljinu i sovjetskom režimu.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza i zemalja koje je okupirao u istočnoj Evropi, veliki deo Zapada je verovao da je komunizam osuđen na propast i usvojio je dugoročnu politiku pomirenja prema Komunističkoj partiji Kine (KPK). Ali KPK nikada nije prestala da forsira svoju agendu.
Kako je trgovina između Kine i SAD rasla, KPK je produbila oslanjanje američke ekonomije na jeftinu kinesku robu dok se na različite načine infiltrirala u SAD. Iako su SAD preduzele neke mere kao što su ograničenja pristupu visokim tehnologijama, učinjena šteta ne može se brzo poništiti.
Infiltracija u Njujorku: od kancelarije guvernera do lokalnih zajednica
Emili de La Brujer i Nejtan Pikarsik, dva viša istraživača u Fondaciji za odbranu demokratije, objavili su 2024. izveštaj pod naslovom „Bliski neprijatelj: Kineski subnacionalni prodor u Sjedinjene Države“. Otkrili su da uticaj KPK raste na lokalnom nivou SAD.
Kada je otkriveno da Linda Sun (Sun Ven), bivša zamenica šefa kabineta guvernera Njujorka, radi za KPK, otkriće je šokiralo američku političku zajednicu. Kineska vlada je navodno obezbedila milione dolara finansijske nagrade Sun i njenom mužu. Prema optužnici, ona je sprečila tajvanske diplomate da kontaktiraju državnu vladu, nezakonito je izdala proglas kineskom generalnom konzulu Huang Ping, pomagala kineskom konzulatu da utiče na govor guvernerke Keti Hočul o osetljivim pitanjima i falsifikovala njen potpis da pozove delegaciju iz kineske provincije Henan u SAD, između ostalog.
Nakon što je Sun optužena, Džim Riš, najviši republikanac u Senatskom komitetu za spoljne poslove, rekao je u X postu da nije tajna da se KPK infiltrirala u američko društvo na državnom i lokalnom nivou. Komitet Predstavničkog doma za nadzor i odgovornost takođe je rekao u postu da je malo verovatno da će slučaj Sun biti izolovan incident.
Istraga Newsweek-a iz 2020. procenila je da je 600 organizacija Ujedinjenog fronta KPK pronađenih u SAD moglo da regrutuje između 20.000 i 30.000 ljudi da rade za KPK, svesno ili nesvesno.
Prema The Wall Street Journal, kineska udruženja bratimljenih gradova, KPK je razvila se u „partnere“ KPK u protekloj deceniji, pomažući Partiji da utiče na politički diskurs u Sjedinjenim Državama. Na primer, Udruženje bratimljenih gradova Henana koristilo je Sun za svoj rad Ujedinjenog fronta.
Najnoviji statistički podaci iz The Wall Street Journal takođe su otkrili da samo u Njujorku postoji više od 100 takvih udruženja bratimljenih gradova. Oni rade za obaveštajne agencije KPK: neki kradu komercijalne i tehnološke tajne, neki pomažu KPK u upravljanju tajnim policijskim stanicama i suzbijanju disidenata i Falun Gong praktikanata, a neki rade na tajnom zadatku u američkoj vladi kako bi uticali na njen stav po pitanjima koja se tiču interesa KPK.
Infiltracija širom Evrope
Agenti KPK su takođe aktivni u Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama. Dokumentarni film Francuska-Kina: Tajni rat je 13. januara 2025. otkrio tajnu špijunažu KPK u Francuskoj – od politike, kulture i tehnologije do vojske. KPK je željna da brzo sustigne druge zemlje neprestano pokušavajući da ukrade i kopira prednosti Francuske.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, The Times je izvestio o hapšenju kongresnog novinara sa parlamentarnom propusnicom, koji je godinama radio sa poslanicima na međunarodnoj politici, uključujući odnose sa Pekingom. Ranije je živeo i radio u Kini, a bezbednosni zvaničnici sumnjaju da je tamo regrutovan kao agent i vraćen u Ujedinjeno Kraljevstvo sa namerom da se infiltrira u političke mreže koje su kritične prema režimu u Pekingu.
Sumnja u infiltraciju u parlament izazvala je uzbunu u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ken Mekalum, šef MI5, upozorio je da KPK predstavlja „najopasniji strateški izazov“ za Ujedinjeno Kraljevstvo. Odeljenje za rad Ujedinjenog fronta KPK je čak uspostavilo veze sa članovima kraljevske porodice i sud je ustanovio da je bilo umešano u političke smetnje.
2023., u izveštaju koji je objavio Britanski parlamentarni komitet za obaveštajne poslove i bezbednost je navedeno da je nacionalni cilj KPK veoma jednostavan: da obezbedi da KPK nastavi da bude na vlasti, a da je sve ostalo podređeno ovom cilju. Skoro sve globalne aktivnosti KPK se vrte oko borbe protiv SAD. Obaveštajne agencije KPK ciljaju na one koji su zainteresovani za nezavisnost Tajvana, nezavisnost Tibeta, separatizam Sinđianga i kineski demokratski pokret, kao i Falun Gong. Fokus obaveštajnog rada KPK u Ujedinjenom Kraljevstvu je stvaranje podele između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD u pogledu njihove politike prema Kini.
Krađa naučnih i tehnoloških dostignuća od strane KPK u Evropi i delovanje Ujedinjenog fronta u višim ešalonima Evrope imaju za cilj da Kina prestigne SAD i da se naruše odnosi između SAD i Evrope.
Šekspir je jednom rekao: „Često, da bi nas pridobili i naneli štetu, instrumenti tame iznesu istinu. Pridobiju nas tačnim sitnicama, da bi nas izdali sa najdubljim posledicama.”
Da SAD nisu energično promovisale ulazak KPK u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001., da SAD nisu otvorile svoja vrata za obuku talenata koji bi se potom vratili u Kinu u korist komunističkog režima, i da velike količine američkog novca nisu ubrizgane u Kinu, KPK ne bi bila u stanju da akumulira takva ogromna finansijska sredstva, niti bi mogla da ispaljuje „zašećerene metke“ da podeli Zapad i na kraju kontroliše svet.
Učenje iz prethodnih lekcija
Irski dramski pisac Džordž Bernard Šo je jednom prilikom žalio: „Ako se istorija ponavlja, a neočekivane stvari se uvek dešavaju, koliko li je čovek nesposoban da uči iz iskustva.“
U početnoj rečenici Komunističkog manifesta stoji: „Bauk proganja Evropu — bauk komunizma.“ Ovaj duh se dugo prikrivao iza termina kao što su „sloboda“, „napredak“ i „buđenje“ da bi zavarao ljude da napuste tradiciju, moral i veru u božansko. Stepen do kojeg je bauk realizovao svoju strategiju dominacije svetom u svim aspektima, uključujući kulturu, umetnost, ekonomiju, nauku i tehnologiju, daleko prevazilazi shvatanje većine ljudi.
Finalni rat između dobra i zla je u toku. Samo kada iz dna srca odbacimo zlo komunizma, čovečanstvo će se zaista moći vratiti dobroti i ponovo se uskladiti sa božanskim.
