25. april je značajan dan za praktikante Falun Gonga. Pre dvadeset šest godina, oko 10.000 praktikanata okupilo se u blizini Centralne kancelarije za žalbe Državnog saveta u Pekingu kako bi tražili oslobađanje praktikanata koji su uhapšeni u Tjenđinu prethodnih dana. Uprkos mirnoj prirodi njihovog apela, Komunistička partija Kine (KPK) ga je iskoristila da ocrni Falun Gong nakon što je režim počeo da progoni ovu praksu u julu 1999. godine.
Međutim, ako ispitamo istoriju, KPK je zapravo dozvoljavala, pa čak se i zalagala za slobodu okupljanja, sve dok nije preuzela vlast u oktobru 1949. godine.
Podsticanje okupljanja 1940-ih
Nakon završetka Drugog kinesko-japanskog rata 1945. godine, vladajući Kuomintang je bio spreman da postigne sporazum sa KPK o uspostavljanju demokratskog društva. Ali KPK je započela građanski rat. Pored borbe protiv vojske Kuomintanga na frontu, koristila je i „peticije“ i „skupštine“ da bi potkopala Kuomintang.
Prema zvaničnoj veb stranici Šangajskog univerziteta Đao Tong, „Predvođeni Generalnom filijalom KPK na Šangajskom univerzitetu Đao Tong, skoro 3.000 studenata je probilo sve prepreke i vozom stiglo do Nankinga 13. maja 1947. godine, apelujući na vladu Kuomintanga u Nankingu.“ Bilo je teško zamisliti da je studentima bilo dozvoljeno da zloupotrebe takve ratne resurse i da se na ovaj način suprotstave vladi.
Ovo je bila samo jedna od mnogih epizoda nemira koje je podstakla KPK. U provinciji Hubej, KPK je mobilisala studente da napadnu pokrajinsku vladu u Vuhanu 22. maja 1947. godine. Demolirali su vladine kancelarije, portrete Čang Kaj Šeka i vandalizovali vladine komplekse grafitima. Kada su stražari pucali na trojicu studenata i ranili još dvanaest, KPK je odmah objavila ovaj događaj širom zemlje.
U Pekingu je KPK podstakla preko 6.000 studenata da se suprotstave gradskom veću 5. jula 1947. Nakon što su napali naoružane policajce ciglama i palicama, vojnici su otvorili vatru i ubili oko 10 studenata.
KPK je proširila nemire na 22 univerziteta u severnoj i severoistočnoj Kini i održala velike skupove u Pekingu, zajedno sa štrajkovima radnika u većim gradovima. Na kraju, vlada Kuomintanga je bila primorana da popusti.
Dvostruki standardi KPK otkrivaju njenu pravu prirodu
Iz ovih postupaka možemo videti da je mobilizacija studenata za napad na vladu bila deo plana KPK – to jest, sve dok režim nije preuzeo vlast 1949. godine. U svim ovim događajima, nije povređeno ili ubijeno više od stotinu ljudi. Međutim, tokom masakra na Trgu Tjenanmen 1989. godine, KPK je pucala na nenaoružane studente i pregazila ih tenkovima. Crveni krst u Pekingu procenio je da je oko 2.600 studenata ubijeno, a 30.000 povređeno. Deklasifikovani britanski i američki dosijei zaključili su da je bilo preko 10.000 smrtnih slučajeva, što je rekord po broju ljudi ubijenih u mirnim protestima.
Tragični događaj iz 1989. godine pomogao je Đijang Ceminu da se popne na vrh rukovodstva KPK. Znao je da je sloboda okupljanja efikasno sredstvo koje pomaže KPK da preuzme vlast, ali takođe predstavlja veliki rizik koji bi mogao da potkopa njenu vladavinu. Stoga Đijang i KPK ne bi tolerisali takva okupljanja pod svojom vlašću, što je kršenje kineskog Ustava. Ovaj dvostruki standard pokazuje da KPK nema principe i da je njen glavni prioritet uvek bio da suzbija kineski narod brutalnošću i lažima.
25. aprila 1999. godine, praktikanti Falun Gonga su apelovali za pravdu bez ličnih ili političkih motiva. Njihovo tiho, harmonično držanje ostavilo je KPK bez izgovora da odmah odgovori oružanom represijom. Zbog nesebičnosti praktikanata, njihov apel je postao najveći i najmirniji u modernoj kineskoj istoriji, a uspeh koji su postigli pod tako nasilnim režimom doneo je nadu Kini i onima koji su posmatrali iz inostranstva.
