(Minghui.org) Ovogodišnji 13. maj, Svetski dan Falun Dafe, podsetio me je na predivnu viziju koju sam imala kada sam tek počela da praktikujem Dafu. Želela bih da je podelim sa svima kako bih dokazala da je Falun Dafa tu da spasava ljude i donese nadu i svetlost onima koji se osećaju očajno.
Pre nego što sam počela da se kultivišem 2001. godine, bila sam u pritvorskom centru zbog veoma neočekivanog krivičnog slučaja. Uvek sam sebe smatrala intelektualkom visokih moralnih načela, pa je za mene bio ogroman udarac kada sam pritvorena, suočena s krivičnom kaznom. Shvatila sam da mogu da izgubim svoju srećnu porodicu, karijeru, snove i sve što sam imala. Osećala sam se kao da mi se nebo sručilo i bilo je toliko psihički bolno da nisam mogla ni da plačem. Samo sam ošamućeno sedela na drvenom krevetu. Nisam želela da živim, ali nisam znala kako da umrem.
Nekoliko dana kasnije, počela sam da se suočavam sa stvarnošću, ali u srcu sam osećala strah. Nisam se plašila odlaska u zatvor – plašila sam se da više ne znam kako da budem dobra osoba. Uvek sam sebe smatrala dobrom osobom i drugi su me često hvalili zbog pokretanja sopstvenog biznisa i vrednog rada na njemu. Ipak, na kraju sam počinila krivično delo.
Plašila sam se da ne mogu da garantujem da u budućnosti neću počiniti novo krivično delo ili grešku. Shvatila sam da ne znam ispravne principe kako biti dobra osoba. Ljudi danas govore o tome da treba biti „izvanredna, elitna, osoba koja poštuje zakon, civilizovana ili pozitivna osoba“. Ali sve su to površinski atributi i ne mogu da kontrolišu nečije srce. Te osobine nisu od koristi tokom sukoba interesa, kada su nečiji interesi ugroženi. Nisam više želela da budem takva, ali osećala sam da ću i dalje biti ista, čak i na kraju kazne.
U pritvorskom centru bilo je mnogo ljudi – ćelija od 30 do 40 kvadratnih metara primala je više od 30 osoba. Tokom dana, svi su sedeli jedni pored drugih, okrenuti ka zidu. Pored mene je sedela sredovečna žena ljubaznog izgleda. Tiho sam je upitala zašto je tamo. Odgovorila je: „Falun Gong.“ Bila sam zapanjena: „Ovde ima ljudi iz Falun Gonga?!“ Rekla je: „Ima nas mnogo ovde“, i pokazala na sve praktikante Falun Gonga. Pitala sam: „Zar Falun Gong nije samo vežbanje? Kako ste dospeli ovde?“ Odgovorila je: „Falun Gong nije samo za održavanje zdravlja. To je kultivacija.“
Bila sam zapanjena rečju „kultivacija“, jer nikada ranije nisam čula da ljudi o tome govore. Znala sam da je kultivacija nešto dobro. Baš kao u „Putovanju na Zapad“, monah Tang Sancang i njegovi učenici prošli su kroz mnoge nedaće i na kraju postigli Ispunjenje.
Te noći, zatvorila sam oči i tiho razgovarala sama sa sobom. Pitala sam se: „Ako moraš da ideš u zatvor i protraćiš nekoliko godina života, zašto to vreme ne iskoristiš za kultivaciju? Nemoj samo da traćiš vreme, već ga iskoristi da se kultivišeš u Falun Gongu kako bi konačno mogla da postigneš Ispunjenje.“ Ozbiljno sam odgovorila u svom srcu: „Želim da se kultivišem. Moram da se kultivišem i da se uspnem na nebo.“
Sledećeg dana, jedna starija praktikantkinja sela je pored mene i rekla sam joj: „Teto, želim da učim Falun Gong. Šta imate? Kako da naučim?“ Čuvši to, uzviknula je: „Naravno, dozvoli da te naučim!“
Nakon toga, počela je da recituje rečenice iz Falun Gong knjiga, a ja sam učila rečenicu po rečenicu. Prvo sam naučila „Bogatstvo uz vrlinu“, iz „Bitno za dalje napredovanje“. Brzo sam ga zapamtila. Bila sam zapanjena Učiteljevim člankom i shvatila da ako neko želi da ima novac, prvo mora da ima vrlinu. Vrlina je najdragocenija. Bez sticanja vrline i ako se samo bori za ono što želi, život čoveka će biti opasan. To su bili principi za kojima sam tragala. Bilo je tako dobro učiti ispravnu stvar.
Sledeći članak koji sam zapamtila bio je „Lunju“. Bila sam kao žedna osoba koja je konačno pronašla vodu i nije mogla da prestane da pije. Pamtila sam jedan članak za drugim. Što sam više Fa-principa pamtila, to sam više razumevala i više verovala u Učitelja i Fa. Postajala sam srećnija. Zapamtila sam sve članke kojih su se praktikanti u ćeliji mogli setiti.
Praktikanti su takođe delili sa mnom svoje priče o kultivaciji, koje sam volela da slušam. Tako sam postala nova praktikantkinja Falun Gonga. Prestala sam da razmišljam o svojim prošlim greškama i posvetila sam se pamćenju Fa. Bio je to skriveni blagoslov što sam tamo mogla da dobijem Dafu i počnem da praktikujem. Shvatila sam da je pravi smisao života vratiti se svom izvornom, istinskom ja. Osećala sam se tako srećnom što mogu da praktikujem Falun Dafu. Ništa nije bilo važnije od toga! Dafa me je pročistila i počela sam da usvajam Istinitost-Blagost-Trpeljivost u svom životu. Iako je život u pritvorskom centru bio težak, nisam to osećala jer mi je Falun Dafa pružila najveću sreću i radost na svetu!
Jedne noći, nakon što sam odlučila da se kultivišem, pamtila sam „Lunju“ dok sam ležala zatvorenih očiju, ali um mi je bio veoma bistar. Odjednom, pred očima mi se pojavio prizor (iako su mi oči i dalje bile zatvorene): bila sam u mračnoj, praznoj sobi, sedeći na maloj stolici ispred malog četvrtastog stola. Glavu sam naslonila na ruke, položene na sto. Videla sam sebe kako polako podižem glavu i ustajem, pre nego što sam okrenula glavu udesno da pogledam okolo. Sve je bilo mrkli mrak i ništa nisam mogla da vidim. Zatim sam pogledala ulevo i videla obrise vrata i prozora. Čudno, postojao je okvir, ali ne i prozor, samo jaka svetlost koja je sijala kroz okvir. Polako sam ustala i krenula ka vratima. Kada sam stigla tamo, pogledala sam dole, a zatim iskoračila.
Kada sam iskoračila, preda mnom se pojavio ogroman okean belih oblaka. Nije bilo tla; umesto toga, stajala sam na oblacima, koji su bili čisto beli, bez ikakve primese boje. Beskrajni beli oblaci kotrljali su se poput talasa. Oblacima nije bilo kraja. Bio je to neverovatno veličanstven i prelep prizor.
Kasnije sam ispričala drugim praktikantkinjama šta sam videla i saznala sam da me Učitelj sada štiti. Kultivisala sam se samo nekoliko dana i zapamtila samo nekoliko članaka, ali Učitelj mi je već bio otvorio nebesko oko i podigao me iz pakla na nebo. Učitelj mi je dao lestvice da se jednim korakom uspnem na nebo i jasno mi pokazao prelep prizor da me ohrabri. Bila sam toliko uzbuđena da ništa nije moglo da izrazi moju zahvalnost Učitelju. Druge praktikantkinje su bile srećne zbog mene i lile su suze zahvalnosti.
Prošlo je više od 20 godina, ali ovaj prizor će zauvek ostati jasan u mom sećanju. Hvala Ti, Učitelju, na Tvom samilosnom spasenju i na svemu što si mi dao!
(Odabrani prilog za proslavu Svetskog Falun Dafa dana 2025. na Minghui.org)
